Žene obavljaju neplaćeni rad četiri sata dnevno, rečeno je na skupu u Subotici. Ovaj grad biće i prva lokalna samouprava koja je potpisala protokol o saradnji na projektu „Od neplaćenog do vidljivog i plaćenog ženskog rada“. Projekat realizuje Akademija ženskog preduzetništva uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women). Realizuje se u okviru u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II“, navodi subotica.com.

sastanak u Plavoj sali Gradske kuće.

“Istraživanje i rodna analiza je pokazala da žene vrše neplaćen rad četiri sata. To je otprilike  450-500 dinara po satu, odnosno oko 50 hiljada dinara mesečno. To je veliki gubitak. To bi mogle da rade neke institucije iz vladinog, nevladinog ili korporativnog sektora.  One bi onda mogle da se posvete plaćenim poslovima ili svojim interesovanjima, porodicama i deci”, objasnila je Jana Zabunov iz Akademije žensko preduzetništva.

Predstavljeni zakonski okviri neplaćenog rada

U Subotici održana je edukacija na temu rodne ravnopravnosti, predstavljeni su  zakonski okviri koji pokrivaju temu neplaćenog rada.

“Neplaćen ženski rad je klizav teren, iako je definisan Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Republičkim zavodom za statistiku. To su poslovi staranja o članovima porodice, održavanje domaćinstava i poljoprivrednih gazdinstava, njiho doprinos lokalnoj zajednici”, dodaje Zabunov.

Ona dalje objašnjava da je neophodno obezbediti pristup uslugama, kao što su obuhvat dece u predškolskim ustanovama.

“I tu moram da pohvalim Suboticu gde je obuhvat dece u predškolski ustanovama do tri godine 37 odsto, a starijih 75 odsto i bliži se proseku EU. To su i pomoć u kući, dnevni boravci za decu i odrasle sa invaliditetom. To su usluge koje bi trebalo da budu sufinansirane od strane gradova i opština”, kaže  Zabunov.

Mora se raditi na ekonomskom osnaživanju žena

Neophodno je raditi na njihovom ekonomskom osnaživanju, kako bi one sebi mogle da obezbede novac za ovakve usluge. Gradu Subotici predstavljen je inovativni finansijski instrument „Lokalni fond za žene i mlade do 35 godina“,  koji se realizuje  sa Garancijskim fondom APV. Uz pomoću njega  bi se samozapošljavale žene koje nisu radno aktivne, a nemaju kredibilitet kod poslovnih banaka.

Gradski Savet za rodnu ravnopravnost radi na izradi prvog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost. Biće ukljčen i neplaćeni rad.

“Trenutno smo u toku prikupljanja informacija i potom ćemo izrađivati planove i akcije. Prvi LAP biće za 2023. godinu, kakoa  bismo usvojili svca potrebna akta, uskladili se sa zakonom, a potom pristupiti izradi LAP-a 2024-2029. u kome će biti konkretnih aktivnosti”,  objašnjava Ana Ivanović u ime Saveta za rodnu ravnopravnost.

izvor: subotica.com

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.