„Gradimo zajedničku budućnost za sve što živi”, glasi slogan Međunarodni dan biološke raznovrsnosti. Imajući u vidu zabrinjavajuće podatke koji ukazuju da biodiverzitet gubimo alarmantnom brzinom. Njeno njeno očuvanje mora postati prioritet svakog pojedinca. 

Bioraznovrsnost podrazumeva sav život na Zemlji. Uključujući životinje, biljke, gljive, mikroorganizme, pa i nas, ljude. Svaka vrsta važna je nit u mreži koja održava prirodnu ravnotežu i pruža nam resurse neophodne za život – hranu, pitku vodu, čist vazduh i mesto za stanovanje. Poslednji Izvještaj o životu na planeti svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da smo od 1970. godine izgubili 68% populacija sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba.

A plasterer bee (Colletes daviesanus) on a ox-eye daisy (Leucanthemum vulgare).

Neodrživim praksama dovodimo našu planetu, a samim tim i sebe, u opasnost. Zagađivanjem sredine uništavamo prostor za život sebi i drugim živim bićima. Krčenjem šuma direktno utičemo na smanjenje biološke raznovrsnosti i narušavamo sklad između ljudi i životinja. Zatim, preteranim izlovljavanjem pustošimo okeane, a regulacijom reka dovodimo brojne vrste do ivice izumiranja.

Svaki sat izguno jednu vrstu

Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije, poručuje:

„Ljudski pritisak na planetu i njene resurse raste. Danas gotovo svakih sat vremena izgubimo jednu vrstu. Iako to zvuči zastrašujuće, pozitivno je da smo sada svesni svog uticaja na planetu i znamo da to možemo promeniti. Znamo da bez prirode ne možemo, ali pitanje je šta ćemo preduzeti da je očuvamo.”

Naš region je bogat bioraznovrsnošću, o čemu puno govori i podatak da od čak 20.000 vrsta pčela u svetu, kod nas živi čak 1000. Zanimljivo je da samo sedam od njih pripada medonosnim pčelama, dok su sve ostale solitarne pčele. Iako se veruje da je njihova najvažnija ekonomska vrednost pravljenje meda, to je zapravo – oprašivanje. Jedna solitarna pčela tokom svog života opraši onoliko biljaka koliko čak 120 medonosnih pčela. One su odgovorne za svaki naš treći zalogaj, zbog čega od njih zavisi i sigurnost hrane, a samim tim i naša budućnost.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.