Sre. sep 28th, 2022

Prekršajni sud u Subotici osudio je u prvostepenom postupku A.G. (52) sa Palića na novčanu kaznu od 150.000 dinara, zbog držanja u zarobljeništvu 27 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica, čije je hvatanje u prirodi i držanje zabranjeno na osnovu Zakona o zaštiti prirode.

U presudi se navodi da je okrivljeni na adresi stanovanja na Paliću držao u kavezima 12 češljugara, dve zelentarke, sedam konopljarki, dva kosa i po jednu zimovku, strnadicu žutovoljku, drozda pevača i zebu. Sve su to vrste koje su strogo zaštićene u Srbiji i koje je, po zakonu, zabranjeno hvatati u prirodi i držati u zarobljeništvu bez dokaza o poreklu, koji A.G. nije imao.

Osim navedenih vrsta, od njega je oduzeto i sedam čvoraka koji su zaštićene vrste ptica, a koji su takođe držani nelegalno. Nakon oduzimanja i oporavka u Prihvatilištu za divlje životinje na Paliću, ptice su vraćene u prirodu.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, koji je zajedno sa Pokrajinskom inspekcijom za zaštitu životne sredine učestvovao u otkrivanju ovog slučaja, upozorava sve koji tokom jeseni i zime hvataju strogo zaštićene ptice u slobodnoj prirodi i drže ih u kavezima iz bilo kojih razloga, da je reč o ilegalnoj aktivnosti koja je kažnjiva, te da se kazna kreće u visini od 50.000 do 150.000 dinara.

Budući da je ova aktivnost veoma raširena u Srbiji i da se veže za brojne sajmove i vašare sitnih životinja gde se uhvaćene ptice prodaju, ukazujemo da je reč o raširenom biznisu, za čije zaustavljanje su potrebne stalne kontrole i saradnja, kako sa organizatorima tako i sa posetiocima sajmova. Osim toga, hvatanje divljih životinja vrlo je pogubna aktivnost tokom koje ogromna većina njih strada“,  kaže Nikola Stojnić, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u periodu 2000. do 2017. godini zabeležena su ukupno 252 slučaja ilegalnog hvatanja divljh ptica iz prirode u Srbiji, a ova pojava je, procenjuju ornitolozi, masovna i njome je ugroženo više od 50 vrsta divljih ptica koje su objekt hvatanja.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.