Otisak umetnika u „Cvijeti Zuzorić“: Više od 200 autora

Otisak umetnika otvorio je vrata Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ za više od 200 autora, među kojima je i Sandra Iršević sa fotografijama „Otisak negativ“. Na Kalemegdanu se ovih dana susreću slikarstvo, fotografija, grafika, pop art, politička karikatura, instalacije i kostim. Sve ih povezuje ista ideja: kako umetnik svojim radom beleži vreme u kojem živi.

Međunarodna žirirana izložba „Otisak umetnika“ otvorena je 8. avgusta, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu. Organizator je Udruženje „Kreativna fabrika“, uz poslovno-tehničku saradnju sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije.

Otisak umetnika okupio je autore različitih generacija i poetika, od već afirmisanih stvaralaca do onih koji tek ulaze u javni umetnički prostor. Na konkurs su pristigle 354 prijave, a stručni žiri odabrao je 183 umetnika. O selekciji su odlučivali Saša Janjić, Uglješa Čolić, Milena Mitrović, Igor Markišić i Ana Marinović. Poseban deo izložbe predstavlja i učešće Sandre Iršević, autorke fotografija „Otisak negativ“ i osnivačice portala Ecofeminizam. Njene fotografije deo su ove velike postavke koja kroz različite umetničke medije govori o tragovima koje stvaralac ostavlja iza sebe.

Otisak umetnika spaja fotografiju, slikarstvo, instalaciju i kostim

Postavka je podeljena na tri programske celine. „Sećanje na umetnika“ posvećeno je Borislavu Nanoviću i Petru Pjeru Grujičiću. Drugu celinu čine „Umetnici po pozivu“, dok međunarodna žirirana selekcija donosi radove odabranih autora sa konkursa.

Među umetnicima po pozivu nalaze se Đorđe Aralica, Đorđe Arnaut, Branimir Karanović, Slavko Krunić, Marko Lađušić, Jasna Opavski, Jugoslav Vlahović, Željka Momirov, Lidija Jovanović, Vladimir Markoski, Uglješa Čolić, Milena Mitrović i brojni drugi autori. Posebno mesto zauzima autorski tim koji predstavlja projekat „Rasplitanje, Raspleteno: Interdisciplinarna praksa na delu“. Projekat je realizovan u okviru 19. Međunarodne izložbe arhitekture Bijenala u Veneciji.

Otisak umetnika donosi i priče koje počinju mnogo pre galerije

Jedna od zanimljivijih priča vezana je za Jasminu Mišeljić, grafičku umetnicu i dizajnerku. Za nju „Cvijeta Zuzorić“ ima posebno lično značenje. U ovom paviljonu prvi put je izlagala na početku umetničke karijere. Danas se na isto mesto vraća sa dva rada, „Čarolija“ i „Tečna duga“. Mišeljić je govorila o posebnom osećaju koji prati izlaganje u prostoru sa gotovo vekovnom tradicijom. Za mnoge generacije umetnika „Cvijeta Zuzorić“ predstavlja jedno od najznačajnijih mesta za izlaganje. Umetnica Ana Marinović potpisuje projekat i deo je stručnog žirija. Sa njom su u žiriju bili Saša Janjić, Uglješa Čolić, Milena Mitrović i Igor Markišić.

Otisak umetnika otvara prostor i mladim autorima

Među umetnicima koji prvi put predstavljaju svoj rad široj publici nalazi se Mina Nanović. Ona izlaže suvi pastel na papiru pod nazivom „Sanjala sam t“. Nanović kroz svoj rad istražuje kako se jedan motiv menja kroz boju, oblik i različite kombinacije. Time isti motiv dobija drugačiju vizuelnu celinu. Njena priča povezana je i sa segmentom „Sećanje na umetnika“, jer je ćerka umetnika Borislava Nanovića.

Učešće na velikoj međunarodnoj izložbi za nju predstavlja priliku da sopstveni umetnički izraz pokaže publici zajedno sa već afirmisanim autorima.

Stefan Boškočević donosi potpuno drugačiji pristup. Njegovi radovi „Ko si ti“ izvedeni su tehnikom ručnog veza i postavljeni kao prostorne instalacije. Rogovi u njegovom radu postaju simbol iskustva, otpora i autentičnosti. Umetnik kroz njih govori o odnosu između ličnog identiteta i očekivanja sredine. Radovi su nastali tokom master studija na predmetu Crtanje. Pre „Cvijete Zuzorić“, bili su predstavljeni na završnoj izložbi Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.

Kada kostim napusti pozorište, počinje nova umetnička priča

Lidija Jovanović na izložbu donosi još jedan zanimljiv spoj umetnosti. Njeni kostimi iz predstave „Drvoredi“ dobili su novu formu pod nazivom „Drvoredi, buđenje“. Kostimografkinja smatra da kostim može da nastavi život i kada predstava završi svoj scenski put. U galeriji više nije samo deo karaktera i priče jednog pozorišnog lika. Postaje samostalno delo koje publika može da posmatra bez žurbe. Detalji, materijali i slojevi tada dobijaju potpuno drugačiju ulogu. Upravo takvi radovi pokazuju širinu projekta „Otisak umetnika“. Granice između različitih umetničkih disciplina ovde postaju mnogo manje važne.

Otisak umetnika kao svedočanstvo vremena

Poseban značaj izložbi daje katalog čiji uvodni tekst potpisuje Jasna Opavski, master likovna umetnica, slikarka i likovna kritičarka. Opavski umetnički rad posmatra kao trag vremena na umetniku, ali i trag umetnika u vremenu. Ta ideja povezuje veliki broj različitih radova u zajedničku priču. Završni autorski tekst kataloga potpisuje vajar Đorđe Arnaut, koji takođe izlaže u segmentu „Umetnici po pozivu“.

Ana Marinović smatra da umetnici, želeli to ili ne, u svom radu nose duh vremena u kojem stvaraju. Kada se različiti radovi nađu zajedno, oni postaju zapis jedne epohe. Upravo zbog toga „Otisak umetnika“ nije samo izložba velikog broja autora. Ona predstavlja susret različitih pogleda, iskustava i načina da se stvarnost prevede u umetnički jezik.

Izložba je otvorena do 16. avgusta u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu. Ponedeljak, 10. avgust, je neradni dan. Od utorka, 11. avgusta, do subote, 15. avgusta, postavka može da se pogleda od 12 do 19 časova. Udruženje „Kreativna fabrika“ iza sebe ima petnaest godina rada i veliki broj domaćih i međunarodnih projekata. Kroz njihove programe do sada je prošlo više od hiljadu umetnika. „Otisak umetnika“ tako okuplja različite generacije na mestu koje već decenijama čuva tragove domaće umetničke scene.

A među tim tragovima sada je i „Otisak negativ“, fotografski rad Sandre Iršević, autorke i osnivačice portala Ecofeminizam.