Izložba „Pisma Radi i Olgi“: 3 generacije umetnica

Izložba „Pisma Radi i Olgi“ Milice Dukić otvara se 29. maja u Galeriji „Risim“ u Čačku i donosi jednu od najemocionalnijih umetničkih priča ove sezone. Ambijentalna postavka nastala je u saradnji sa učenicima Umetničke škole u Čačku i studentkinjama Akademije umetnosti u Novom Sadu. Projekat traje od 2021. godine i temelji se na radu sa tekstilom, vezom i arhivskim predmetima. Sve to zajedno čuva ženska iskustva i kolektivno sećanje koje istorija često prećutkuje. Ova izložba nije samo umetnički događaj, ona je čin pamćenja i otpora zaboravu koji traje decenijama.

Vez koji govori više od reči

Polazna tačka projekta bila je vezena maramica Rade Nikolić, zatvorenice Logora na Banjici, otkrivena u stalnoj postavci Narodnog muzeja Užice. Milica Dukić, koja vez koristi na savremen i netradicionalan način, odlučila je da Radi simbolično odgovori pismom izvezenim na sopstvenoj maramici. Taj čin nije bio samo umetnički, bio je i duboko lični i politički.

Žena odgovara ženi kroz decenije, kroz konac i tkaninu, kroz ono što reči često ne mogu da iznesu. Vez postaje jezik koji premošćuje vreme i istoriju i donosi zaboravljene glasove natrag u sadašnjost. Tokom 2025. godine projekat dobija novi zamah kroz izložbu „Slučaj niti: globalni narativi o tekstilu“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Umetnica tada poziva deset studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu da odgovore na sačuvanu poruku Rade Nikolić. Mladi glasovi pridružuju se dijalogu koji je Milica Dukić pokrenula i projekat raste u nešto mnogo veće od jedne umetničke ideje.

Radionice u Čačku donose novu dimenziju

U maju 2026. Milica Dukić vodi radionice sa učenicima Umetničke škole u Čačku i projekat ulazi u svoju najzreliju fazu. Nastaju odgovori na maramicu za koju se veruje da je pripadala Olgi Jovanović, zatvorenici Logora na Banjici čije ime takođe nosi ova izložba.

Narodni muzej u Čačku čuva tu maramicu kao tihi svedok istorije koji je čekao da neko odgovori na njegovu poruku. Mladi umetnici iz Čačka sada preuzimaju taj zadatak i tkaju svoja pisma Olgi kroz iglu, konac i lično angažovanje. Izložba „Pisma Radi i Olgi“ tako postaje višegeneracijski umetnički dijalog koji spaja prošlost i sadašnjost. Tekstil, rukopis i lično sećanje postaju jezik kojim generacije razgovaraju jedne sa drugima. Ono što je počelo kao jedan simbolični odgovor umetnice danas je kolektivni glas koji se čuje u Galeriji „Risim“.

Vez kao otpor zaboravu

U ovoj ambijentalnoj postavci vez nije samo zanatska tehnika već postaje sredstvo komunikacije, memorije i umetničkog otpora. Kroz rad sa tekstilom i arhivskim predmetima umetnica istražuje ženska iskustva i kulturu sećanja. Istražuje odnos tela i memorije i istorijske tragove sačuvane u predmetima svakodnevnog života koji izgledaju nevažno ali nisu. Maramica nije samo maramica kada je u njoj utkano nečije ime, nečiji strah, nečija nada. Izložba „Pisma Radi i Olgi“ otvara pitanje kako predmeti, čak i najintimniji i naizgled mali, mogu postati nosioci istorije i kolektivnog iskustva. Ta pitanja nisu apstraktna, ona se tiču svakog od nas i načina na koji pamtimo i zaboravljamo.

Kustoskinja izložbe je Marija Radisavčević koja je projektu dala i teorijski i vizuelni okvir. Postavka je otvorena za posetioce do 30. avgusta 2026. godine u Galeriji „Risim“ u Čačku. Izložba „Pisma Radi i Olgi“ spaja savremenu umetnost, tekstilnu praksu i istorijsko istraživanje u jedinstven umetnički doživljaj. Otvara prostor za promišljanje ženskih sudbina, kolektivnog pamćenja i načina na koje umetnost može da oživi zaboravljene glasove prošlosti. Posetite je pre kraja avgusta i dovedite nekoga ko voli umetnost koja menja način na koji gledamo na istoriju.

izvor:sowa-media