193-godišnje kornjače: Džonatan živ:Prevara koja je obišla svet

193-godišnje kornjače ponovo su se našle u centru pažnje zahvaljujući jednoj duhovitoj prvoaprilskoj šali. Lažna vest o smrti najpoznatije kornjače na planeti proširila se munjevito po celom internetu. Milioni korisnika društvenih mreža poverovali su da je nestao jedan od najstarijih živih bića na Zemlji. En Dilon, šefica komunikacija sa ostrva Sveta Jelena, odmah je demantovala tu uznemirujuću i lažnu informaciju. Ona je za Asošijejted pres rekla da je Džonatan živ i da funkcioniše sasvim normalno i vedro.

Kako je nastala laž o smrti 193-godišnje kornjače

Lažni nalog na društvenoj mreži Iks pojavio se prvog aprila sa potresnom i emotivnom porukom. Potpisan je imenom „veterinar Džo Holins“, koji inače zaista brine o čuvenom Džonatanu na ostrvu. Objava je govorila o „nežnom divu koji je nadživeo carstva, ratove i generacije“ nestalih i zaboravljenih ljudi. Ta rečenica skupila je gotovo dva miliona pregleda u samo nekoliko sati od objavljivanja. Pravi Džo Holins oglasio se na Fejsbuku i jasno potvrdio da nema nikakav nalog na toj platformi.

193-godišnje kornjače i moć dezinformacija u digitalnom dobu

Ovaj slučaj pokazuje koliko brzo lažne vesti mogu da se prošire kada se tiču voljenih živih bića. Džonatan kao simbol dugovečnosti i otpornosti posebno je blizak srcima ljubitelja prirode širom sveta. Ginisova knjiga rekorda zvanično ga vodi kao najstariju živu kopnenu životinju ikada zabeleženu na Zemlji. Njegov život obuhvata više od dva veka ljudske istorije, ratova, revolucija i dubokih društvenih promena. Upravo zato vest o njegovoj smrti izaziva toliko snažnu i trenutnu emocionalnu reakciju kod publike.

Džonatan – živi svedok istorije na ostrvu Sveta Jelena

Veruje se da je Džonatan imao oko pedeset godina kada su ga Britanci doneli na ostrvo 1882. godine. Stigao je sa Sejšelskih ostrva u Indijskom okeanu, gde je živeo pre preseljenja na Svetu Jelenu. Od tada polako i dostojanstveno krči put kroz gusto tropsko zelenilo ovog udaljenog britanskog ostrva. Na istom ostrvu je u izgnanstvu živeo i Napoleon Bonaparta, što Džonatanov boravak čini još simboličnijim. 193-godišnje kornjače poput Džonatana živi su svedoci istorije koju nijedan čovek nije mogao da zapamti.

Zašto nas 193-godišnje kornjače toliko fasciniraju i diraju

Džonatan nije samo životinja, on je živi most između prošlosti i sadašnjosti naše civilizacije. Naučnici poput biologa Džonatana Čestersa ističu da ovakve životinje menjaju naš doživljaj vremena i prirode. Njegova dugovečnost postavlja pitanja o tome šta možemo naučiti od bića koja žive van naših vremenskih okvira. Ekofeminizam nas uči da poštujemo i štitimo živote koji ne podležu logici brzine i potrošnje. 193-godišnje kornjače su živi argument za usporavanje, strpljenje i duboko poštovanje prema svim živim bićima.

Prvoaprilska šala koja je postala lekcija o odgovornosti

Ovaj incident nije samo smešna anegdota, već ozbiljan podsetnik na etiku deljenja informacija. En Dilon naglasila je da su ovakve lažne vesti štetne jer unose nepotrebnu paniku i tugu. Džonatan nastavlja da živi na Svetoj Jeleni, okružen pažnjom i brigom svojih staratelja svaki dan. 193-godišnje kornjače zaslužuju da o njima pišemo s tačnošću, poštovanjem i odgovornošću prema čitaocima. Neka ovaj prvoaprilski incident postane povod da se zamislimo pre nego što kliknemo na deljenje.

izvor: Zelena Srbija