Vlažna staništa u opasnosti: EU pokušava da smanji zaštitu
Zašto su vlažna staništa ključna za budućnost Srbije i Evrope
Vlažna staništa predstavljaju najugroženije ekosisteme na planeti, a njihova zaštita postaje sve važnija u doba klimatskih promena. Dok se u Srbiji sprovode projekti obnove dunavskih rukavaca i močvara, Evropska unija razmatra smanjenje zaštite ovih vitalnih oblasti – šta to znači za našu budućnost?
Obnova vlažnih staništa u Gornjem Podunavlju
WWF Adria trenutno podržava radove na nekoliko ključnih lokacija duž sliva Dunava, gde se implementiraju rešenja koja predstavljaju odgovor na klimatske promene na teritoriji Evropskog Amazona. Nakon prošlogodišnjeg sveobuhvatnog projekta raščišćavanja terena i sadnje više od 300.000 plavnih vrsta, fokus se pomera na konkretne infrastrukturne intervencije.
Jedna od šest pilot lokacija je dunavski rukavac Dondo – deo UNESCO petodržavnog rezervata prirode. Grad Sombor, kao partner WWF-a, sproveo je analize, pripremne radove i prokopavanje kanala koji omogućava ulaz vode iz Dunava čak i pri nižim nivoima reke. Procenjuje se da će radovi obezbediti 150 dana ulivanja vode iz Dunava u rukavac, što će značajno poboljšati biodiverzitet ovog područja.
Kako vlažna staništa štite od klimatskih ekstrema
„Radovi kojima se otvaraju mogućnosti za potencijalno smanjenje rizika od suša, poplava i toplotnih talasa su u suštini odgovor na klimatske promene koje više nisu izuzetak već naša svakodnevica. Višedecenijski rad u Gornjem Podunavlju se poslednjih godina pomera sa zaštite područja na njegovu obnovu,“ ističe Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.
Močvarna i vlažna područja deluju kao prirodni sunđeri koji upijaju višak vode tokom poplava, zadržavaju vlagu tokom sušnih perioda i hlade okolinu tokom toplotnih talasa. Njihova obnova nije luksuz – već neophodnost za opstanak.
Zabrinjavajući planovi EU: Slabljenje zaštite vlažnih staništa
Dok se na lokalnom nivou sistematski radi na očuvanju prirodnih resursa i oaza prirode kakvu želimo da ostavimo budućim generacijama, na evropskom nivou dešava se suprotno.
Profitni interesi nasuprot zaštiti životne sredine
Moćne industrije i političke grupe pokušavaju da umanje efikasnost evropskih zakona koji regulišu oblast zaštite životne sredine – trgujući našim zdravljem i zajedničkom budućnošću zarad profita. Oslabljivanje ovih propisa direktno ugrožava:
- Pristup čistoj pijaćoj vodi iz prirodnih izvora
- Kvalitet hrane koja zavisi od zdravih ekosistema
- Čist vazduh koji močvare pomažu da filtriraju
- Stabilnu ekonomiju zasnovanu na prirodnim resursima
Globalna inicijativa za odbranu prirode
Iako smo krajem 2024. godine podigli glas za prirodu kada je Evropska komisija postavila pitanje da li bi trebalo oslabiti zakone o zaštiti životne sredine u korist „efikasnosti“, proces i dalje traje.
WWF je deo globalne inicijative koja od evropskih lidera zahteva da brane ključne zakone koji služe ljudima i prirodi, a ne interesima zagađivača. Bile su potrebne decenije zajedničkog zalaganja da se izgrade zakoni koji štite ljude i prirodu.
Vaš glas može napraviti razliku
Pozivamo vas da potpišete peticiju i zaustavite beskrupulozno iskorišćavanje prirode. Ne dozvolite da propisi koji štite vlažna staništa i močvare budu poništeni u tišini.
Svaki potpis doprinosi zaustavljanju trenda obesmišljavanja teško stečenih propisa za očuvanje prirode i njenih resursa. Zaštita vlažnih staništa nije samo ekološko pitanje – to je pitanje naše zajedničke budućnosti, pristupa čistoj vodi i stabilne ekonomije.
Pridružite se globalnoj inicijativi na https://www.worldwildlife.org/ i pomozite da sačuvamo vlažna staništa za buduće generacije.
