Zašto pčele nestaju: Tiha kriza koja preti našoj budućnosti

Zašto pčele nestaju? Ovo pitanje već godinama muči naučnike širom sveta, a odgovor je, nažalost, kompleksniji nego što smo mislili. Dok se sećam kako sam kao dete gledala pčelicu Maju i njene avanture, teško mi je da poverujem da danas možda gledamo poslednje generacije ovih neverovatnih stvorenja.

Zapravo, situacija je alarmantna. Više od trećine pčela i drugih oprašivača suočeno je s izumiranjem na globalnom nivou. Ako se ovaj trend nastavi, osnovne kulture poput pirinča, kukuruza i krompira sve češće će biti zamenjivane drugim hranljivijim usevima, što će na kraju dovesti do neuravnotežene ishrane.

Zašto pčele nestaju – glavni uzroci krize

Problem nije nastao odjednom. Prvi su ga primetili Amerikanci, zatim Evropljani, Japan, Kina… danas se sa ovom krizom suočava i naša zemlja. Pčelari širom Amerike prijavili su 2014. godine gubitak koji u proseku iznosi dve petine populacije pčela.

„Nekada smo mislili da je zimski broj nestalih pčela važan indikator zdravlja insekata, a sada znamo kako je i letni period izuzetno značajan“, rekao je Denis van Engelsdorp, direktor organizacije Bee Informed Partnership.

Pre samo nekoliko godina, gubiti više pčela leti nego zimi bilo bi nezamislivo.Možda je najšokantniji podatak da se kriza odrazila i na ekonomsku sliku mnogih zemalja. Svetska privreda siromašnija je za 212 milijardi dolara zbog ove pojave. U SAD-u je uginulo preko 30 posto pčelinjih zajednica, u nekim evropskim zemljama više od 20 posto.

Glavni krivci za nestajanje pčela

Najozbiljnije pretnje za pčelinje zajednice predstavljaju:

• Intenzivne poljoprivredne prakse – monokulture i nepravilna upotreba pesticida izlažu pčele štetnim hemikalijama i slabe njihov imuni sistem. Mislim da ovde leži srž problema. Kada se fokusiramo samo na profit, zaboravljamo da su pčele ključne za održavanje biodiverziteta.
• Klimatske promene – rast temperatura smanjuje pristup pčela hrani i mestima za gnežđenje. Prošle godine sam primetio da pčele u mom kraju lete i kada je temperatura viša nego što bi trebalo.
• Elektromagnetno zračenje – studija obavljena u Švajcarskoj jasno pokazuje da signali mobilnih telefona zbunjuju pčele. Španski naučnici su izveli 83 eksperimenta i otkrili da pčele proizvode deset puta veću buku kada telefon prima poziv nego kada je isključen.

Po rečima stručnjaka, zračenje sa baznih stanica može biti opasno samo par desetina metara u pravcu emitovanja zračenja. Čini se da je problem u tome što pčele postaju dezorijentisane i zatim umiru.

Posledice koje ne možemo ignorisati

Oprašivanje je osnovni proces za opstanak ekosistema, a samim tim i planete Zemlje. Gotovo 90 odsto divljih cvetnica u svetu zavisi od oprašivanja, kao i više od 75 odsto prehrambenih useva i 35 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

Većina poljoprivrednih kultura poput jabuka, soje, kakaa i badema oslanja se na oprašivanje. Računica je jasna – ograničavanjem poljoprivrednih useva raste cena hrane. U Engleskoj se već kradu košnice i pčelice radilice, što govori koliko je problem alarmantan.

Za jedan kilogram meda potrebno je milion cvetova, 1.112 pčela radilica, 50.000 pčelinjih letova. Jedna košnica može proizvesti oko 20 kg meda godišnje, a prosečna cena kilograma meda na mestu proizvodnje je 6,25 evra.

Procenjuje se da doprinos oprašivača svetskoj ekonomiji na godišnjem nivou iznosi 217 milijardi evra. Tri najveća proizvođača meda na svetu su Kina, EU i Turska. Na teritoriji EU je 2023. godine bilo više od 20 miliona pčelinjih društava.

Šta se radi na rešavanju problema?

U nastojanju da skrenu pažnju na važnost očuvanja pčela, Ujedinjene nacije su proglasile 20. maj za Svetski dan pčela, u znak sećanja na Antona Janšu, pionira modernog pčelarstva iz Slovenije.

Evropska komisija je 2023. registrovala milion potpisa za građansku inicijativu „Spasimo pčele i farmere“ kojom se traži postepeno ukidanje sintetičkih pesticida do 2035. godine.

Evropski parlament je usvojio Zakon o obnovi prirode koji je stupio na snagu 2024. godine. Posebno se zahteva da zemlje članice EU zaustave i preokrenu opadanje broja oprašivača. Međutim, ambiciozan zakon koji je imao za cilj da prepolovi upotrebu pesticida do 2030. godine odbačen je u Parlamentu.

Novi propisi za zaštitu

Evropski parlament je prošle godine doneo mere za zaštitu potrošača i pčelara od falsifikovanog meda. Novi propisi predviđaju obavezu jasnog navođenja zemlje porekla meda u blizini naziva proizvoda. Zemlje članice EU moraće da primenjuju ova nova pravila od 14. juna 2026. godine.

Dok se sećam reči iz crtanog filma o pčelici Maji, shvatam da možda gledamo na poslednje generacije koje će moći da uživaju u prisustvu ovih neverovatnih stvorenja. Problem nestajanja pčela nije samo ekološki, to je egzistencijalna pretnja našoj bezbednosti hrane i ekonomskoj stabilnosti.

Rešenje zahteva kombinovani pristup: smanjenje upotrebe pesticida, održivo poljoprivredno upravljanje, kontrolu elektromagnetnog zračenja i globalnu saradnju. Možda je vreme da se zapitamo, da li je naš tehnološki napredak vredan cene koju plaćaju pčele?.