Uto. avg 9th, 2022

Danas se u svetu obeležava Svetski dan lastavica koje su vesnici proleća. Kod Starih Slovena lastavica je bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, boginjom proleća i mladosti. Lastavice nikad nisu lovljene, a veruje se da kuće u kojima lastavice sviju svoja gnezda su srećne.

U Srbiji je zaštićena Gradska lastavica, a ove predivne ptice koje su i vesnici proleća nastanjuju sve kontinente osim Antarktika. Veruje se da potiču iz Afrike, a karakteristika ovih ptica je njihova prilagođenost lovu za hranom u letu.

Telo im je vitko, a krila uska. Kljun je kratak, a grkljan mogu široko otvoriti. Oblik repa im je vrlo specifičan i po njemu su dobili ime razni predmeti, pa i leptir Lastin repak. Lastavice su selice. Obično lete brzinom od 30-40 km na sat, ali mogu dostići brzinu i od 50-65 km na sat, navodi se na wikipediji.

U proteklih 10 godina smanjla se brojnost lastavica za čak 40 odsto na području Karpatskog basena.

Foto: Philip Ackermann, pexels.com

Ove ptice selice polako nestaju zbog korišćenja raznih insekticida i pesticida u prirodi, klimatskih promena, kao i urbanizacije naselja.

Prema istraživanju koje je sproveo italijanski Nacionalni institut za šumsku faunu u saradnji sa Udruženjem za zaštitu ptica glavni problem za nestajanje lastavica sa Evropskog neba je veća upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, jer je smanjen broj insekata kojima se laste hrane.

U Srbiji živi pet vrsta lasti – seoska, gradska, gorska, daurska i bregunica – najugroženije su seoska i gradska.

Udruženje za zaštitu ptica u Italiji već nekoliko godina pokušava da spreči potpuno istrebljenje lasta stvaranjem oaza sa tradicionalnim seoskim imanjima i pogodnog ambijenta za pravljenje gnezda za laste. Da li će to dovesti do povećanja jata lasta, pokazaće se narednih godina.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.