Međunarodni dan žena: Više od veka borbe za ravnopravnost

Međunarodni dan žena, 8. mart 2025. godine obeležava 115 godina organizovane borbe za ženska prava. Ovaj dan nije samo prilika za proslavu, već i podsećanje na dugi put ka rodnoj ravnopravnosti koji još uvek nije završen. Pitam se – gde se nalazimo danas i kuda idemo? Posebno me zanima kako se ekofeminizam razvija kao značajna grana feminističkog pokreta.

Koreni Međunarodnog dana žena: Radnički pokret i socijalističke ideje

Uvek me fascinira kako današnje parade, demonstracije i događaji povodom 8. marta širom sveta imaju duboke istorijske korene u radničkom pokretu. Početak 20. veka, period industrijske revolucije i rastuće svesti o društvenim nejednakostima, stvorio je plodno tle za razvoj ideje o danu posvećenom ženama.

Sve je počelo 1908. godine kada je 15.000 hrabrih žena marširalo ulicama Njujorka. Zamislite samo tu hrabrost! Njihovi zahtevi bili su jednostavni ali revolucionarni za to vreme: kraće radno vreme, veće plate i pravo glasa. Koliko puta sam se zapitala da li bih imala njihovu hrabrost da sam živela u tom vremenu.

Godinu dana kasnije, 1909. godine, Socijalistička partija Amerike proglasila je prvi Nacionalni dan žena. Međutim, presudan trenutak za internacionalizaciju ovog važnog datuma dogodio se 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu.

Klara Cetkin: Vizionarka iza Međunarodnog dana žena

Kad god pričam o Međunarodnom danu žena, obavezno spomenem Klaru Cetkin. Ova istaknuta komunistkinja i borkinja za prava žena iznela je revolucionarnu ideju na konferenciji u Kopenhagenu.Ona je predložila je uspostavljanje međunarodnog praznika posvećenog ženama i njihovoj borbi.

Konferencija u Kopenhagenu okupila je stotinu žena iz 17 zemalja sveta. Cetkinina ideja o međunarodnom danu posvećenom ženama bila je jednoglasno prihvaćena. Ponekad se pitam kako je izgledala ta prostorija puna žena koje su znale da stvaraju istoriju.

Zanimljivo je da Klara Cetkin prvobitno nije predvidela fiksni datum za obeležavanje Međunarodnog dana žena. Svaka zemlja je imala slobodu da odabere dan koji joj najviše odgovara za ovu proslavu. Tek kasnije, kroz istorijske okolnosti, 8. mart je postao globalno prepoznat kao Međunarodni dan žena.

Kako je 8. mart postao zvaničan datum?

Priča iza izbora 8. marta za mene je jedna od najuzbudljivijih istorijskih anegdota. Tokom Prvog svetskog rata, 1917. godine, dogodio se masovni štrajk u Rusiji. Ruske žene izašle su na ulice zahtevajući „hleba i mira“ usred razarajućeg rata.

Njihov protest imao je neočekivane razmere – samo četiri dana nakon štrajka, car Nikolaj II bio je primoran da abdicira, a novoformirana privremena vlada dodelila je ženama pravo glasa. Neverovatno je pomisliti da je jedan protest tako drastično promenio tok istorije!

Datum kad se održao ovaj istorijski štrajk po julijanskom kalendaru, koji se tada koristio u Rusiji, bio je 23. februar. Međutim, po gregorijanskom kalendaru, koji je postao međunarodni standard, taj datum odgovara 8. martu. Tako je 8. mart poprimio dodatni simbolični značaj i učvrstio se kao datum za obeležavanje Međunarodnog dana žena.

Konačno zvanično priznanje došlo je 1975. godine, kada su Ujedinjene nacije počele da obeležavaju 8. mart kao Međunarodni dan žena. Prva zvanična parola koju su UN usvojile 1996. godine bila je „Slavimo prošlost, planiramo budućnost“ – što savršeno odražava dvojaku prirodu ovog dana.

Globalna proslava sa lokalnim nijansama

Jedna od stvari koje me najviše oduševljavaju je kako se Međunarodni dan žena danas proslavlja širom sveta, sa fascinantnim kulturnim varijacijama koje odražavaju lokalne tradicije i vrednosti.

U Rusiji, 8. mart je nacionalni praznik sa dugom tradicijom. Zanimljivo je kako je ovaj dan evoluirao od političkog protesta do široko prihvaćenog kulturnog fenomena.

Kina ima jedinstvenu praksu – po preporuci Državnog saveta, mnoge žene 8. marta dobijaju pola slobodnog dana na poslu. Mislim da bi ova praksa mogla da se proširi i na druge zemlje!

U Italiji, Međunarodni dan žena, poznat kao „Festa della Donna“, obeležava se poklanjanjem pupoljaka mimoze. Iako poreklo ove tradicije nije potpuno jasno, smatra se da je počela u Rimu posle Drugog svetskog rata. Žuti cvetovi mimoze postali su simbol ženske snage i solidarnosti. Prošle godine mi je koleginica iz Italije poslala fotografiju rimskih ulica prepunih ovih žutih cvetova – prizor za pamćenje!

Sjedinjene Američke Države uzele su stvar korak dalje – ceo mart je proglašen Mesecom istorije žena. Preko mog posla imala sam priliku da učestvujem u nekoliko online događaja tokom američkog Meseca istorije žena, i fascinantno je bilo videti koliko je raznovrsnih aktivnosti organizovano.

Simbolika boja: Ljubičasto, zeleno i belo

Nekako mi je uvek najupečatljivija vizuelna simbolika Međunarodnog dana žena – specifična paleta boja: ljubičasta, zelena i bela. Ove boje nisu slučajno odabrane – svaka nosi duboku simboliku povezanu sa vrednostima ženskog pokreta.

Prema zvaničnoj internet stranici Međunarodnog dana žena, zelena boja simbolizuje nadu – fundamentalnu emociju koja je pokretala ženski pokret kroz decenije borbe. Bela boja tradicionalno predstavlja čistotu, iako je, iskreno, to danas prilično kontroverzan koncept.

Ova paleta boja nije nova – nastala je 1908. godine u okviru Ženske socijalne i političke unije u Velikoj Britaniji. Jednom sam u muzeju videla medalju za štrajk glađu dodeljenu 1909. godine, upravo u ovim bojama – dirljiv istorijski artefakt.

Danas, ljubičasta boja posebno se ističe kao dominantna boja Međunarodnog dana žena. Na prošlogodišnjem maršu u mom gradu, more ljubičastih marama, transparenata i odeće stvorilo je vizuelno upečatljiv prizor koji neću zaboraviti.

Teme Međunarodnog dana žena 2025: Fokus na akciju i jednakost

Svake godine, pratim koje specifične tematske fokuse biraju različite organizacije za obeležavanje Međunarodnog dana žena. Ovi tematski okviri usmeravaju globalne diskusije i aktivnosti povezane sa ovim značajnim datumom.

Za 2025. godinu, Ujedinjene nacije izabrale su temu: „Za SVE žene i devojčice: Prava. Jednakost. Osnaživanje.“ Ovaj slogan posebno mi se dopada jer naglašava inkluzivnost – borba za jednakost mora obuhvatiti sve žene, bez obzira na njihovu rasu, klasu, seksualnu orijentaciju ili druge identitetske karakteristike.

Paralelno, zvanični sajt Međunarodnog dana žena odabrao je temu „#AccelerateAction“ („Ubrzajmo akciju“). Ovaj poziv me posebno pogađa – zaista je vreme za pasivnost prošlo, potrebni su konkretni koraci ka rodnoj ravnopravnosti. Planiram da koristim heštegove #IWD2025 i #AccelerateAction u svojim objavama na društvenim mrežama, i pozivam i vas da učinite isto.

Surova realnost: Zašto nam je Međunarodni dan žena još uvek potreban

Kad god me neko pita zašto nam je i dalje potreban Međunarodni dan žena u 21. veku, samo izvadim ove statistike. Bojim se da su podaci poražavajući i pokazuju da su žene i devojčice širom sveta i dalje izložene diskriminaciji, nasilju i nejednakim mogućnostima.

Ujedinjene nacije dokumentovale su zabrinjavajući porast seksualnog nasilja, sa 3.688 prijavljenih slučajeva u 2023. godini. Ovo predstavlja gotovo dvostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Najviše me pogodio podatak da su žene i devojčice činile čak 95 odsto žrtava u ovim slučajevima.

Obrazovanje, koje bi trebalo da bude univerzalno pravo. Međutim, i dalje je nedostižno za mnoge devojčice. Prema podacima UNICEF-a, oko 119 miliona devojčica školskog uzrasta nije uključeno u obrazovni sistem. Kad god pročitam ovaj podatak, zastane mi dah.

Pristup pravdi također pokazuje značajne rodne disparitete. Izveštaj Svetske banke za 2024. godinu otkriva da žene dobijaju samo dve trećine pravne pomoći u poređenju sa muškarcima. Imam prijateljicu koja radi kao pravnica za žensku NVO, i njene priče s terena potvrđuju ove statistike.

Inicijativa 100 žena

Politička zastupljenost žena također ostaje izazov. BBC-jeva inicijativa „100 žena“ zabeležila je da je 2024. godine skoro polovina svetske populacije (3,6 milijardi ljudi) izlazila na izbore, međutim, rast ženske zastupljenosti u politici bio je najsporiji u poslednjih 20 godina. Pratila sam nekoliko ovih izbora i zaista je razočaravajuće.

Ekonomska nejednakost predstavlja još jedan dugotrajni problem. Prema izveštaju „UN Women Gender Snapshot 2024“, biće potrebno čak 137 godina da se sve žene i devojčice izvuku iz siromaštva. Od svih statističkih podataka, ovaj me najviše obeshrabruje.

Dečiji brakovi i dalje predstavljaju globalnu pojavu koja nesrazmerno utiče na devojčice. U 2023. godini, jedna od pet žena uzrasta od 20 do 24 godine bila je udata pre navršene 18. godine života. Nedavno sam gledala dokumentarac o ovoj temi i ostala bez reči.

Najstrašniji podatak možda je onaj koji se tiče femicida – oko 51.100 žena i devojčica ubili su njihovi partneri ili drugi članovi porodice tokom 2023. godine. Svaki put kad pročitam ovu brojku, osetim jezu.

Ekofeminizam: Novi horizont borbe za ravnopravnost

Poslednjih godina najviše me privlači ekofeminizam kao vitalan pravac koji povezuje borbu za ženska prava sa borbom za očuvanje životne sredine. Ova perspektiva prepoznaje zajedničke korene opresije nad ženama i eksploatacije prirode.

Ekofeminizam polazi od premise da su patrijarhalne strukture koje dovode do podređenog položaja žena iste one koje legitimizuju neodrživo iskorišćavanje prirodnih resursa. Kroz ovu prizmu, borba za rodnu ravnopravnost neodvojiva je od borbe za ekološku održivost – nešto što mi je postalo jasno nakon što sam prisustvovala nekoliko radionica na ovu temu.

Međunarodni dan žena pruža idealnu priliku za promociju ekofeminističkih ideja i praksi. Istorija ovog dana, ukorenjena u radničkom pokretu i borbi za socijalna prava, prirodno se nadovezuje na savremene ekofeminističke zahteve za pravednijim društvom koje poštuje i žene i prirodu.

Pokret ekofeminizma posebno je relevantan u kontekstu klimatskih promena, koje nesrazmerno utiču na žene, posebno u zemljama u razvoju. Tokom mog rada na jednom projektu u jugoistočnoj Aziji, videla sam iz prve ruke kako žene često imaju manje resursa za prilagođavanje klimatskim promenama, a istovremeno snose veći teret njihovih posledica.

Da li postoji Međunarodni dan muškaraca?

U razgovorima o Međunarodnom danu žena, često mi postavljaju pitanje o postojanju ekvivalentnog dana za muškarce. Odgovor je potvrdan – Međunarodni dan muškaraca zaista postoji i obeležava se 19. novembra.

Međutim, važno je napomenuti nekoliko ključnih razlika. Za razliku od Međunarodnog dana žena, koji ima istoriju dugu više od jednog veka, Međunarodni dan muškaraca uspostavljen je tek devedesetih godina prošlog veka. Takođe, ovaj dan nije zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija.

Uprkos tome, Međunarodni dan muškaraca obeležava se u više od 80 zemalja sveta, uključujući i Veliku Britaniju. Prema organizatorima, cilj ovog dana je da slavi:

„pozitivne vrednosti kojima muškarci doprinose ovom svetu, njihovim porodicama i zajednicama“.

Zanimljiv primer pozitivnog pristupa Međunarodnom danu muškaraca pruža britanski komičar Ričard Hering. Pratim ga na društvenim mrežama i oduševljena sam kako on svake godine na Međunarodni dan žena odgovara na negativne komentare na mreži Iks (nekadašnji Tviter) o tome kako Međunarodni dan muškaraca nije dovoljno istaknut. Umesto konfrontacije, Hering koristi ovu priliku da prikupi desetine hiljada funti za dobrotvorne organizacije koje se bore protiv nasilja u porodici.

Budućnost Međunarodnog dana žena: Od svesti ka akciji

Kako se približavamo 115. godišnjici Međunarodnog dana žena, često razmišljam o tome kakva je njegova uloga u savremenom svetu. Da li je ovo dan proslave ili dan protesta? Mislim da je odgovor – i jedno i drugo.

Kroz razgovore s aktivistkinjama širom regiona, primetila sam kako je Međunarodni dan žena evoluirao tokom svog postojanja. Od političkog protesta sa jasnim ekonomskim i socijalnim zahtevima, preko dana za odavanje počasti ženskim dostignućima, do današnjeg formata koji uspešno kombinuje slavlje sa ozbiljnim aktivizmom.

U budućnosti, čini mi se da će Međunarodni dan žena još više naglasiti aspekt akcije. Zapravo, u skladu sa ovogodišnjom temom „#AccelerateAction“.Fokus se pomera sa podizanja svesti (što je u velikoj meri već postignuto) ka konkretnim koracima za postizanje rodne ravnopravnosti.

Prošlog meseca prisustvovala sam panelu gde su ekspertkinje za rodnu ravnopravnost diskutovale o tome šta ovo konkretno znači: zahteve za strukturnim promenama, poput zakona o jednakim platama, politikama koje omogućavaju balansiranje porodičnih i profesionalnih obaveza, efikasnijim mehanizmima za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, i većom političkom zastupljenošću žena. Vraćajući se kući sa tog panela, osećala sam se istovremeno inspirisano i zabrinuto zbog obima posla koji je još pred nama.

Ekofeminističke perspektive mogu samo obogatiti ovu agendu, povezujući borbu za ženska prava sa pitanjima ekološke pravde. Nakon godina istraživanja, uverena sam da se različiti oblici nepravde ne mogu posmatrati izolovano. Imam običaj da kažem da:

„Kad shvatiš da je isti sistem odgovoran za potčinjavanje žena i uništavanje prirode, ne možeš se boriti samo protiv jednog.“

Međunarodni dan žena kao kontinuirana inspiracija

Međunarodni dan žena, sa svojom bogatom istorijom dužom od jednog veka, ostaje vitalni datum u našem kolektivnom kalendaru. Od skromnih početaka u radničkom pokretu, preko vizije Klare Cetkin, do današnje globalne manifestacije, ovaj dan svedoči o snazi, istrajnosti i evoluciji borbe za ženska prava.

Dok obeležavamo 8. mart 2025. godine, ne mogu a da ne mislim na hrabre žene koje su marširale ulicama Njujorka 1908. godine ili ruske radnice koje su 1917. pokrenule revoluciju. Koliko bi bile ponosne na napredak koji smo ostvarili! Ali sigurno bi bile i razočarane što toliko toga još uvek nije postignuto.

Nedavno sam razgovarala s grupom studentkinja koje su organizovale ekofeminističku radionicu na svom fakultetu. Njihov entuzijazam i posvećenost davali su mi nadu, ali sam istovremeno bila svesna koliko prepreka ih čeka u svetu u kojem statistike i dalje govore o seksualnom nasilju, dečjim brakovima, ekonomskoj nejednakosti i nedovoljnoj političkoj zastupljenosti žena.

Ja često govorim:

 „Da bi se nešto promenilo, prvo mora da se vidi.“

Mislim da je upravo to uloga Međunarodnog dana žena danas – da učini vidljivim i ono što se često sakriva.Da nas  podseti na put koji smo prošli, ali i na onaj koji nam još preostaje.

Ekofeminizam pruža novi okvir za razumevanje i suočavanje sa ovim izazovima, povezujući dobrobit žena sa dobrobiti naše planete. Kroz ovu perspektivu, Međunarodni dan žena dobija dodatnu dimenziju relevantnosti za naše doba.

Dok se približavamo kraju druge decenije 21. veka, Međunarodni dan žena poziva nas da ne samo slavimo prethodna dostignuća već i da aktivno oblikujemo društvo zasnovano na principima jednakosti, pravde i održivosti – za sve žene i devojčice, i za planetu koju delimo. I upravo to je ono što me svake godine iznova inspiriše da budem deo ove priče.