Veštačka inteligencija i priroda: 5 stvari koje nismo znali

Svaki dan, milioni ljudi otvoraju ChatGPT, Gemini ili neki drugi AI alat, istažuje se veštačka inteligencija i priroda. Pitanje se postavi, odgovor stigne za koji sekund. Fotografija se obradi jednim klikom, tekst nastane gotovo trenutno. Sve deluje lako, brzo, nekako nevidljivo.

Ali iza toga stoje ogromni data centri. Hale pune servera koji rade non-stop, koji se greju, koji moraju stalno da se hlade. I koji troše struju i vodu, u količinama o kojima se, čudno ili ne, veoma malo priča.

Dok tehnološke kompanije s ponosom govore o revoluciji i budućnosti, istraživači sve glasnije upozoravaju da ta ista revolucija ima i drugu stranu. Veštačka inteligencija i priroda su pod lupom istraživača. Stranu koja se ne vidi na ekranu, ali se itekako oseća u rastu potrošnje energije, pritiska na vodne resurse i sve većeg opterećenja elektroenergetskih mreža. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja struje u data centrima mogla bi se udvostručiti do 2030. godine i to pre svega zbog AI-a.

Digitalni svet nije „nevidljiv“ iz fokusa veštačke inteligencije i prirode

Postoji jedna raširena zabluda da AI postoji negde „u oblaku“, bez stvarnih, fizičkih posledica. Da je sve to nekako… nematerijalno.

Nije.

Svaki AI odgovor prolazi kroz fizičke servere koji rade bez prestanka. Ti serveri se nalaze u velikim halama koje troše ogromne količine struje, proizvode toplotu, zahtevaju neprekidno hlađenje i koriste između ostalog i veliku količinu vode. Što više ljudi koristi generativnu veštačku inteligenciju, sve veći su i energetski zahtevi infrastrukture koja stoji iza nje.

Koliko energije zapravo troši AI?

Iskreno, tačne brojke često ni ne možemo da znamo, jer tehnološke kompanije retko objavljuju precizne podatke o stvarnoj potrošnji energije i vode. I upravo taj nedostatak transparentnosti postaje sve veći problem.Zbog toga se istražuje veštačka inteligencija i priroda.

Istraživanje objavljeno na arXiv-u pod naslovom „How Hungry is AI?“ pokazuje da generativni AI modeli mogu trošiti višestruko više energije od obične internet pretrage. Naučnici su analizirali potrošnju struje, emisije ugljen-dioksida, potrošnju vode i ukupni uticaj velikih jezičkih modela na životnu sredinu. Zaključak je jasan — ukoliko se ovim tempom nastavi, AI industrija mogla bi značajno povećati globalnu potrošnju energije u narednim godinama.

Veštačka inteligencija i priroda i uticaj na potrošnju vode

Ovo je možda i najmanje poznata strana priče.

Data centri koriste veliku količinu vode za hlađenje servera koji se tokom rada intenzivno zagrevaju. Što je AI model snažniji, što ga više korisnika koristi potreba za hlađenjem raste. Prema analizi MIT-a, razvoj generativne veštačke inteligencije već sada značajno povećava potrošnju vode širom sveta.

U pojedinim regionima data centri su već počeli da utiču na lokalne zalihe vode posebno tokom suša i talasa vrućina, koji su, ironično, sve češći.

Data centri postaju novi energetski problem

Prema podacima IEA-e, AI bi mogao postati jedan od najvećih izazova za energetsku infrastrukturu u narednoj deceniji. U nekim državama data centri već troše više struje nego čitavi industrijski sektori. A kako kompanije razvijaju sve snažnije modele, koji zahtevaju mnogo više računarske snage od obične pretrage — lanac je logičan: više servera, više hlađenja, više energije, više emisija.

Veštačka inteligencija i priroda: Zašto se o tome malo govori?

AI industrija je trenutno jedno od najprofitabilnijih tržišta na svetu. Razumljivo je da kompanije uglavnom ističu produktivnost, inovacije i viziju budućnosti. Ekološki troškovi su mnogo manji. Istražujući veštačku i nteligenciju i prirodu, odnosno njen uticaj nema tačne podatke.

Prema analizi The Vergea, mnoge kompanije ne objavljuju precizne podatke o tome koliko njihovi AI sistemi zapravo troše. Zbog toga je i široj javnosti teško da razume kolika je stvarna ekološka cena ovog razvoja.

Tu leži i jedan suštinski problem percepcije. Kad vozite auto ili prođete pored fabrike, zagađenje je nekako opipljivo. Vidite dim, osećate miris, možete da pokažete prstom. Kod AI-a — infrastruktura ostaje skrivena. Korisnik vidi samo ekran i odgovor koji stigne za par sekundi. Serveri, rashladni sistemi, energetska mreža koja to sve drži u pogonu, to ostaje negde daleko, van vidokruga.

Šta ovo znači za Srbiju?

Srbija nema ogromne AI data centre poput SAD-a ili Kine, ali to ne znači da je cela priča daleko od nas. Globalni rast AI industrije povećava potrošnju energije u Evropi, a digitalna infrastruktura postaje sve važniji deo ekonomije i regionalne.

Istovremeno, mi se već suočavamo sa ekstremnim vrućinama, zagađenjem, energetskim krizama, sušama. Zbog toga sve više stručnjaka upozorava pitanje održivosti AI sistema nije više samo tehnološka tema. To je pitanje ekologije, energetike i javnog interesa. I tiče se svih nas.

Može li AI i da pomogne planeti?

Da, može. I to nije samo marketinška priča.

IEA navodi da se AI već koristi za praćenje požara, klimatske analize, optimizaciju elektroenergetskih mreža, upravljanje obnovljivim izvorima energije i smanjenje gubitaka. To su stvarne primene s realnim efektima.

Ali naučnici upozoravaju, te koristi nemaju smisla ako sama AI infrastruktura nekontrolisano nastavlja da povećava potrošnju resursa. Jedno ne sme da poništava drugo.

5 stvari koje vredi znati o veštačkoj inteligenciji i prirodi

1. AI troši mnogo više energije od obične internet pretrage. Generativni modeli zahtevaju ogromnu računarsku snagu i to se oseća na mreži.

2. Data centri koriste velike količine vode. Voda je ključna za hlađenje servera, i to nije mala količina.

3. Većina kompanija ne objavljuje potpune podatke. Zbog toga je gotovo nemoguće precizno izračunati stvarni uticaj.

4. Potrošnja energije će nastaviti da raste. Sve više korisnika, sve snažniji modeli, matematika je jasna.

5. AI može i da pomogne ekologiji, ali i da pogorša klimatske probleme. Ishod zavisi od toga kako se tehnologija razvija i kojim izvorima energije se napaja.

Digitalna budućnost ima i ekološku cenu

Ovo više nije tema o dalekoj budućnosti. Dešava se sada.

Milioni ljudi svakodnevno koriste AI alate. Broj data centara širom sveta ubrzano raste. A klimatske promene, energetske krize i problemi sa vodom postaju sve ozbiljniji — ne sutra, već danas.

Zbog toga sve više naučnika kaže isto: razvoj veštačke inteligencije mora pratiti i ozbiljna, iskrena rasprava o održivosti, o transparentnosti i o tome koliko zaista košta — ovaj digitalni svet koji smo izgradili.

FAQ

Da li AI troši mnogo struje? Da. Generativni AI sistemi oslanjaju se na ogromne data centre i snažne servere koji rade bez prestanka i troše veliku količinu električne energije.

Zašto AI troši vodu? Serveri se tokom rada zagrevaju, a voda je jedan od osnovnih načina za njihovo hlađenje.

Da li AI utiče na klimatske promene? Naučnici upozoravaju da rast AI infrastrukture povećava potrošnju energije i emisije ugljen-dioksida — što direktno doprinosi klimatskim promenama.

Da li tehnološke kompanije objavljuju tačne podatke? Ne uvek. Nedostatak transparentnosti je jedan od ključnih problema koji istraživači redovno ističu.

FAO