Klimatske promene i njihov uticaj na žene

Klimatske promene su planetarni problem i one pogađaju sve zemlje, ali imaju uticaja i na rodnu ravnopravnost. Mnogi naučnici se bave pitanjima klimatskih promena i žena. Pojedina istraživanja su pokazala da su žene više pogođene nepovoljnim uticajem klimatskih promena.

Istraživanja pokazuju da najveći uticaj ovih promena se primećuje kod siromašnih zemalja. Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od razloga i uticaj na zdravlje.Zbog toga, je i veoma važno uključiti i pol u ova istraživanja, jer različito utiču na zdravlje muškaraca i žena.

Klimatske promene ugrožavaju zdravlje žena, kako u vreme mira tako i tokom sukoba, pokazuju podaci američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, prenosi portal klima101.rs.

Žene se češće suočavaju sa zdravstvenim rizicima

Analiza 130  studija pokazuju da se žene u većem broju slučajeva suočavaju sa ozbiljnijim posledicama po zdravlje usled klimatskih promena. 68%, studija pokazalo je da su žene češće pogođene uticajima na zdravlje povezanim sa klimatskim promenama nego muškarci.

Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će žene i devojke izgubiti život usled velikih vrućina u ili u tropskim ciklonima, nego muškarci.

U svetskim regionima žene su češće od muškaraca izložene pritiscima, partnerskom nasilju i nemogućnosti nabavljanja hrane usled ekstremnih vremenskih prilika.

Klimatske promene više pogađaju žene.

Danas su u svetu sve češći, ali i intenzivniji ekstremni vremenski događaji, koji nastaju kao posledica klimatskih promena. Kroz 53 različite studije rezultati pokazuju da žene češće doživljavaju ozbiljnije povrede od muškaraca.Podaci koje smo dosad naveli ukazuju da će žene imati veći problem da se izbore sa svim negativnim posledicama.

U Srbiji tokom toplotnog talasa između 16. i 24. jula 2007. godine, stopa smrtnosti starijih osoba povećana je čak za 76 odsto. U tom periodu mortalitet žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca.

Način života u ugroženim krajevima predstavlja dodatan rizik za žene

U siromašnijim delovima sveta žene uglavnom brinu o domaćinstvu, deci, nabavljaju vodu i hranu potrebnu za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.Prilikom odlaska do najbližeg izvora vode, one prelaze i do nekoliko kilometara. Prirodne katastrofe i povećanje saliniteta reka usled porasta nivoa mora utiču na dodatno pogoršanje kvaliteta vode. Žene u  Indiji i Bangladešu suočene su sa zdravstvenim i ekonomskim problemima, jer reke postaju slanije i manje je pijaće vode.Smanjivanjem resursa, zemljište postaje sve manje plodno, zbog čega raste rodno zasnovano nasilje i eksploatacija žena, pokazuju podaci (IUCN).

Klimatske promene i aktivizam žena.

Žene i devojke se takođe suočavaju sa većim stopama dečjih brakova, nasilja u porodici, seksualnog nasilja i trgovine ljudima zbog klimatskih promena.

Dugačak je put do postizanja rešenja

Postizanje rešenja nije lako, jer pretpostavka je da će žene živeti u siromaštvu više nego muškaraci. Istraživanja pokazuju da one u manjem broju uživaju osnovna ljudska prava, poput mogućnosti da se slobodno kreću i stiču zemlju.  Zatim, u takvim uslovima na žalost i nasilje eskalira nad ženama i decom.

Zbog kulturoloških i ekonomskim faktora teško je da se trajno poboljša status žena usled klimatskih promena.

„Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) otkrio je da se rodne nejednakosti dodatno naglašavaju u dodiru sa opasnostima povezanih sa klimom. Rezultat je veće opterećenje žena, psihološkim i emocionalnim stresom i većim mortalitetom u poređenju sa muškarcima”, objasnila je međuvladin specijalista UN Women Verona Kolantes, za Global Citizen.

Pariski sporazum sadrži posebne odredbe kojima se osigurava da žene dobiju dodatnu podršku u suočavanju sa opasnostima od klimatskih promena.

Klimatske aktivistkinje poput Grete Tunberg i Vanese Nakate pomogle su da se globalni ekološki pokret proširi. Zbog toga danas možemo da svedočimo različitim oblicima borbe za čistiju budućnost planete.

Žene liderke poput Kristijane Figueres znatno su pomogle da se postignu iskoraci u institucionalnom smislu u borbi sa klimatskim promenama. Konkretno, Figueres je bila jedna od najzaslužnijih lidera koji su uticali na donošenje Pariskog sporazuma.

Veliki je i uticaj žena koje se u svojim lokalnim zajednicama bore protiv klimatskih promena. Primer su žene Kenije i Indije koje transformišu svoje zajednice ka zelenoj budućnosti.

Put do rešenja nije lak, ali se glas žena daleko glasnije čuje.

foto:pexels.com

IZVORI

1. https://www.carbonbrief.org/mapped-how-climate-change-disproportionately-affects-womens-health

2. https://www.globalcitizen.org/en/content/how-climate-change-affects-women/

3. https://www.iucn.org/resources/issues-briefs/gender-and-climate-change