Klimatske promene: Alarmantan trend koji zahteva hitnu akciju
U svetu koji se menja brzinom munje, klimatske promene postaju sve ozbiljnija pretnja čovečanstvu. Nedavna istraživanja otkrivaju zabrinjavajuće podatke koji zahtevaju našu hitnu pažnju i delovanje na globalnom nivou.
Juli 2024. godine zabeležen je kao drugi najtopliji mesec u istoriji merenja temperature. Prosečna globalna temperatura iznosila je 16,91°C, što je samo 0,04°C niže od rekordnog jula 2023.
Stručnjaci upozoravaju da će 2024. godina vrlo verovatno biti najtoplija u istoriji merenja temperature. Ovaj trend se pripisuje povratku El Ninja, fenomena koji značajno utiče na globalne klimatske obrasce.
Naučnici ističu da će se ekstremne vrućine nastaviti sve dok svet ne smanji zavisnost od fosilnih goriva. Prosečna temperatura površine mora dostigla je 20,88°C, što je druga najviša zabeležena vrednost ikada.
U svetlu ovih alarmantnih podataka, politički lideri počinju da prepoznaju važnost borbe protiv klimatskih promena. Kamala Haris je izabrala Tima Volza za potpredsedničkog kandidata u predsedničkim izborima u SAD-u.
Volz je poznat kao „klimatski šampion“ zbog svog snažnog zalaganja za zaštitu životne sredine. Kao guverner Minesote, fokusirao se na rešavanje pretnji koje predstavljaju klimatske promene u svojoj državi.
Ukoliko budu izabrani, Haris i Volz bi doneli snažnu klimatsku politiku na nacionalnu scenu SAD-a. Njihov izbor dolazi u kritičnom trenutku za napore SAD-a u rešavanju klimatske krize.
Klimatske promene ostavljaju posledice
Međutim, klimatske promene već ostavljaju vidljive posledice na našu planetu, posebno na osetljive ekosisteme. Veliki koralni greben u Australiji suočava se sa „egzistencijalnom pretnjom“ zbog rekordno visokih temperatura okeana.
Naučnici su otkrili da su ekstremne temperature okeana zabeležene između januara i marta 2017, 2020. i 2024. najviše u poslednjih 400 godina. Ovi ekstremi, uzrokovani ljudskim uticajem na klimatski sistem, prete opstanku najvećeg koralnog grebena na svetu.
Koralno izbeljivanje javlja se kao odgovor na toplotni stres usled porasta temperature okeana, što dovodi do gubitka boje. Iako izbeljivanje nije direktno povezano sa smrću korala, češći i intenzivniji toplotni stresovi čine ih ranjivijim.
Primećeni pomaci u borbi protiv klimatskih promena
Ipak, postoje i pozitivni pomaci u borbi protiv klimatskih promena, posebno u sektoru energetike. Vetro i solarna energija su po prvi put prestigle fosilna goriva u proizvodnji električne energije u EU.
Prema podacima think tanka Ember, ova dva obnovljiva izvora energije činila su 30% električne energije EU. Istovremeno, udeo fosilnih goriva pao je na 27%, što predstavlja smanjenje od 17% u odnosu na isti period 2023.
U 13 od 27 zemalja članica EU, vetar i solarna energija su proizveli više električne energije nego fosilna goriva. Nemačka, Belgija, Mađarska i Holandija su postigle ovaj cilj po prvi put.
Sve vrste energije sa niskim emisijama ugljenika, uključujući hidroelektrane i nuklearne elektrane, činile su 73% ukupne proizvodnje električne energije. Nasuprot tome, svi izvori energije koji emituju ugljen-dioksid zabeležili su pad proizvodnje.
Neophodan prad i posvećenost
Ovi podaci pokazuju da je moguće napraviti značajan napredak u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, potrebno je još mnogo rada i posvećenosti na globalnom nivou da bismo izbegli najgore scenarije.
Svako od nas ima ulogu u ovoj borbi, bilo da se radi o individualnim akcijama ili podršci politikama koje promovišu održivi razvoj. Vreme je da preduzmemo odlučne korake ka održivoj budućnosti.
Klimatske promene predstavljaju izazov koji zahteva globalnu saradnju i inovativna rešenja. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati zdravu planetu za buduće generacije.
Izvor: https://earth.org/week-in-review-top-climate-news-for-august-5-9-2024/
