Ekologija

Ubrzan gubitak bioraznovrsnosti

0 0
Read Time:3 Minute, 20 Second

Svet je više nego ikada suočen s ubrzanim gubitkom bioraznovrsnosti. Kao i sve većom neizvesnošću kada je reč o hrani. Uoči konferencije UN o bioraznovrsnosti COP15, koja se održava od 7. do 19. decembra u Montrealu, WWF poziva svetske čelnike da osiguraju ambiciozan globalni sporazum koji će osigurati budućnost za prirodu i za sve nas.

Ljudi postaju sve svesniji i ove krize. Najnovije istraživanje svetske organizacije za zaštitu prirode WWF pokazuje da je broj ljudi koji su zabrinuti zbog brzog gubitka prirode porastao na gotovo 60%. To je povećanje od 10% od 2018.* Osim toga, od hiljada ispitanika, 81% smatra da su priroda i klimatske promene najvažnije političke teme.

„Munjevitom brzinom gubimo bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Već smo zabeležili prosečan pad od 69% u populacijama vrsta od 1970. Gotovo svakog sata izgubimo jednu vrstu. Mi smo neodvojivi deo prirode. Svaki gubitak u prirodi gubitak je za sve nas. Iako je budućnost prirodnog sveta upitna, priroda je otporna. Uz odlučan globalni dogovor koji pokreće hitnu akciju verujemo da se može oporaviti“, kaže Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

WWF će uticati da se zaustavi gubitak bioraznovrsnosti

WWF će uticati na vlade u Montrealu da usvoje sporazum „po ugledu na Pariski dogovor” koji bi mogao odmah da zaustavi i preokrene gubitak raznovrsnosti tako da do 2030. Živimo u svetu koji je zdrav za prirodu. To znači da bi na kraju decenije bilo više prirode nego što je imamo sada. Do danas je više od 90 svetskih čelnika podržalo Obećanje za prirodu,. Obavezali su se da će obezbediti obnavljanje bioraznovrsnosti do 2030. godine. Među njima nije Srbija.

 “Priroda krije odgovore na mnoge goruće svetske izazove. Neuspeh na COP15 nije opcija. To bi nas izložilo povećanoj opasnosti od pandemija. Pooštrilo posledice klimatskih promena čineći nemogućim ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5C i zaustavilo ekonomski rast. Nakon mnogih obećanja i obavezivanja, vreme je da svetski čelnici isporuče rezultate kojima ćemo osigurati opstanak prirode, od čega zavisi i opstanak ljudi”, kaže Kalauz.

Države se moraju usaglasiti oko toga da zajednički cilj bude očuvanje najmanje 30% kopna, slatkih voda i okeana do 2030. Istovremeno, potrebno je osigurati održivo upravljanje i obnavljanje preostalih 70% planete. To podrazumeva hitno rešavanje uzroka zbog kojih je došlo do gubitka bioraznovrsnosti. Stope globalne proizvodnje i potrošnje su potpuno neodržive i nanose ozbiljnu štetu prirodnim sistemima od kojih zavise život i dobrobit ljudi. Ključni sektori, kao što su poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i infrastruktura moraju biti transformisani. Treba da doprinesu stvaranju sveta u kome će biti moguće očuvanje prorode.  

Za obnovu bioraznovrsnosti nedostaje 700 milijardi dolara

Procena je da trenutno za obnovu bioraznovrsnosti nedostaje 700 milijardi USD godišnje. WWF poziva zvaničnike na COP15 da znatno povećaju finansiranje. To uključuje međunarodno javno finansiranje zemljama u razvoju kao korisnicama. Kao i da usklade javne i privatne finansijske tokove s praksama koje idu u korist očuvanju prirode. Kao i ukidanje ili prenamenu štetnih subvencija i drugih podsticaja.

 “Svetski čelnici moraju dati mandat svojim ministrima i pregovaračima da pretvore postojeće obaveze u ambiciju. Da potpišu jasan plan za isplaćivanje potrebnih finansijskih sredstava. Moraju svima jasno poručiti da se kriza egzistencijalne prirode može i mora rešavati u isto vrijeme kad i trenutne hitne socio-ekonomske potrebe. Nakon dve uzastopne decenije u kojima smo gubili bitku s prirodom, jer nisu ispunjeni globalni ciljevi u oblasti bioraznovrsnosti (Aichi ciljevi), ne smemo sebi da dozvolimo još jedan poraz – to bi uzrokovalo još veću ljudsku patnju, produbljivanje nejednakosti i ozbiljno ugrozilo život kakav trenutno poznajemo“, zaključuje Kalauz.

WWF napominje da je efikasan mehanizam sprovođenja usvojenih planova, koji zahteva od država da napredak mere u odnosu na ciljeve i po potrebi pojačavaju mere, bitan da bi se osigurale adekvatne akcije na terenu.

Ovaj predlog je u skladu sa istraživanjem WWF-a, koje je pokazalo da 56% ispitanika veruje da mere zaštite bioraznovrsnosti koje sprovode vlade nisu dovoljne. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9200 ljudi u regionima sa zabrinjavajućim stopama gubitka bioraznovrsnosti, otkrilo je da ljudi takođe smatraju da su akcije povezane s politikom uticajnije od pojedinačnih postupaka potrošača.

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %