Populacije divljih vrsta nestaju

Posmatrane populacije divljih vrsta – sisari, vodozemci, reptili i ribe – u proseku su manje za 69% od 1970. godine. To se navodi u objavljenom WWF-ovom Izveštaju o stanju planete (Living Planet Report, LPR 2022). Izveštaj naglašava da je stanje prirode ozbiljno narušeno i upozorava vlade, korporacije i javnost da hitno uvedu promene kojima će zaustavili uništavanje biodiverziteta.

Najnovije izdanje Izveštaja o stanju planete potvrđuje ono što priroda stalno pokazuje. To je : neodrživa ljudska aktivnost gura do ivice prirodne sisteme od kojih zavisi život na Zemlji.

U tropskim krajevima populacije divljih vrsta beleže oštar pad.Populacije slatkovodnih vrsta smanjene su za 83%.Indeks o životu na planeti, koji je sastavni deo Izveštaja, pokazuje da vreme ističe. Zbog toga je neophodno da se hitno uspostavi društvo u kojem će obnova prirode biti moguća.

Sve više divljih vrsta nestaje

Do sada najveća baza podataka, koja obuhvata skoro 32 000 populacija 5230 vrsta. Indeks o životu na planeti, koji je u okviru Izveštaja napravilo Londonsko zoološko društvo (Zoological Society of London, ZSL), pokazuje da je posebno oštar pad zabeležen među populacijama posmatranih kičmenjaka u tropskim krajevima.

WWF je izrazito zabrinut zbog ovog trenda, jer je reč o krajevima s najvećim biodiverzitetom na svetu. Podaci iz Indeksa posebno ukazuju na to da su između 1970. i 2018. posmatrane populacije divljih životinja u Latinskoj Americi i u predelu Kariba opale u proseku za 94%. 

Za manje od jednog ljudskog veka, broj posmatranih populacija slatkovodnih životinja smanjen je u proseku za 83%. Ova grupa vrsta prednjači u odnosu na sve druge. Gubitak staništa i prepreke na migratornim putevima čine oko jedne polovine svih opasnosti koje prete posmatranim vrstama migratornih riba.

Klimatske promene uništavaju divlje vrste

Osvrćući se na ove nalaze, Marko Lambertini, generalni direktor WWF Internationala o nestanku divljih vrsta, kaže:

„Suočeni smo s dve vanredne situacije izazvane ljudskim delovanjem. Klimatskim promenama i gubitkom biodiverziteta, koje ugrožavaju dobrobit sadašnjih i budućih generacija. Ovaj izveštaj iznosi šokantne brojke. Ukoliko želimo da zaustavimo i preokrenemo gubitak prirode. Odnosno osiguramo zdravu budućnost za ljude i prirodu, odgovor mora biti promena sistema“.

Svetski čelnici koji će se u decembru ove godine sastati na 15. konferenciji potpisnica Konvencije o biološkog raznolikosti (CBD COP15), imaće jedinstvenu priliku da promene kurs u dobrom smeru za ljude i planetu. WWF se zalaže za to da čelnici postignu sporazum sličan Pariskom dogovoru. Njime se obavezuju da će zaustaviti gubitak biodiverziteta i do 2030. godine osigurati svet okrenut očuvanju prirode.

„Na Konferenciji o biodiverzitetu COP15 svetski čelnici će imati priliku da obnove naš narušen odnos sa svetom prirode i osiguraju zdraviju, održiviju budućnost za sve. Zajedno sa ambicioznim globalnim sporazumom o biodiverzitetu koji pozitivno utiče na prirodu. U uslovima sve izraženije krize s kojom se priroda suočava, neophodno je da ovaj sporazum omogući hitno delovanje na terenu. To uključuje transformaciju sektora koji utiču na gubitak prirode, i finansijsku podršku zemljama u razvoju“, ističe Lambertini.

Glavni uzrok gubitak staništa

Izveštaj pokazuje da su svuda u svetu glavni uzroci smanjenja populacija divljih životinja degradacija i gubitak staništa. Zatim, eksploatacija, uvođenje invazivnih vrsta, zagađenje, klimatske promene i bolesti. Neki od ovih uzroka uticali su na gubitak afričkih divljih životinja od 66% tokom posmatranog razdoblja, kao i na ukupan pad od 55% u Aziji i Pacifiku.

„U Evropi i Srednjoj Aziji beleži najmanja stopa opadanja – 18%. Mnoge vrste u trenutku kada su započela merenja već bile pretrpele velike gubitke. Prema najnovijim podacima za Evropu, populacije ptica i sisara beleže pozitivne trendove. Dok su vodozemci, gmizavci i populacije slatkovodnih riba u proseku u opadanju“, kaže Goran Sekulić, programski saradnik WWF Adrije.

Ugrožena jesetra i druge vrste

I u našem delu sveta smanjuju se populacije slatkovodnih riba, uglavnom zbog izgradnje hidroelektrana, od kojih su mnoge nepotrebne. Neophodno je unaprediti način upravljanja prirodnim resursima u svim zemljama regiona i obezbediti uključivanje zajednica i građanskih organizacija u taj posao.

„Smanjenje populacija slatkovodnih vrsta u celom svetu za čak 83% ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. I u našem regionu postoji niz ugroženih vrsta. Najpoznatiji primer je jesetra, riba koja se smatra živim fosilom. Osim toga, i našim velikim zverima, vuku, medvedu i risu (koji je ne tako davno bio na ivici strebljenja na nekim staništima). Danas je ugrožen opstanak. Jadransko more je izlovljeno i sve je jasnije da će 2048. godina, koju naučnici označavaju kao trenutak kada će u morima biti više plastike nego riba. Na žalost to će vreme stići ranije nego što smo mislili. Poslednji je trenutak da svi zajedno nešto preduzmemo. Ovu krizu s kojom se planeta suočava moguće je ublažiti jedino pojačanim zajedničkim radom na očuvanju i obnavljanju prirode. Kao i održivijom proizvodnjom i, naročito, potrošnjom hrane. Zatim hitnom i sveobuhvatnom dekarbonizacijom svih sektora“, kaže Sekulić.

*Globalni Indeks o životu na planeti (LPI) za 2022. godinu pokazuje pad od u proseku 69% praćenih populacija divljih životinja kičmenjaka. Promena procenta u indeksu odražava prosečnu proporcionalnu promenu veličine populacije životinja praćenih tokom 48 godina – ne broj izgubljenih pojedinačnih životinja niti broj izgubljenih populacija.