Međunarodni dan  seoskih žena obeležava se 15.oktobra. Zavod za ravnopravnost polova iskoristio je priliku da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama. Kao i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

“Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva. Njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima. Zatim, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije. Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi. Međutim, u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci. Žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja”, navodi se u saopštenju Zavoda za rodnu ravnopravnost.

Nepovoljan položaj seoskih žena

Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti, žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva. To utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada. Usluge poput,  nege i brige o deci, bolesnima i starijima, prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške. Zatim,  pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja. Ta mogućnost bi stvorila šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.

“Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći. Mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci.Žene su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi”, piše u saopštenju.

Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno. Neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada. Kao i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.

Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna. Neophodno je da se zameni sistemskom podrškom. Na taj način bi se doprinelo održivim promenama. Kao i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.

Pokrajina pomaže rad seoskih žena

Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti. Njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.

“Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine. Ove godine,  Međunarodni dan seoskih žena će obeležiti   organizovanjem tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ 22. oktobra 2022. godine u Somboru. Na Sajmu će se predstaviti seoske žene iz 180 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja prikazaće svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal”, dodaje se u saopštenju.

Manifestacija je prilika da se posetioci ali i lokalne samouprave i drugi predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa stvaralaštvom seoskih žena koje predstavljaju značajan resurs za razvoj privrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.