Sub. okt 1st, 2022

Klimatske promene predstavljaju veliku opasnost po svetsku privredu, industriju i ekonomiju. Prema procenama iznetim u istraživanju organizacije „Climate Central“ do 2050. godine nekretnine vredne 35 milijardi da budu pod vodom u Americi. Prema drugoj studiji objavljenoj u sklopu „Race to Zero“, poljoprivredne kompanije i trgovci bi zbog klimatskih promena mogle da izgube do 150 milijardi dolara vrednosti do 2030. godine.

Istraživačka neprofitna organizacija „Climate Central“ sprovela je jedinstvenu studiju o porastu nivoa mora. Predviđajući količinu nekretnina, zgrada i poreskih prihoda koje će stotine primorskih okruga izgubiti kako plime zahvate razvijena područja. Utvrđeno je da će oko 4,3 miliona jutara – površina skoro veličine Konektikata – biti pod vodom do 2050. godine. Uključujući nekretnine vredne 35 milijardi dolara.

Velike površine će biti pod vodom

„Veće poplavne vode dosežu dalje u unutrašnjost, plaveći imanja i zgrade koje nikada ranije nisu bile poplavljene“, napisali su istraživači Climate Central, piše „Scientific American“.

Teksas, Luizijana, Severna Karolina i Florida su neke američke države koje bi mogle biti posebno pogođene podizanjem nivoa vode. Procenjuje se da bi preko 30 država u SAD-u moglo izgubiti više od 10 odsto svoje ukupne površine do 2050. godine.

Luizijana bi mogla biti posebno teško pogođena. Prema izveštaju, sa 2,4 miliona hektara pod vodom do 2050. Na obali Luizijane, Terebonne Parish bi mogao da bude poplavljen 77 odsto svojih površina, potencijalno potopivši 5.700 zgrada.

U okrugu Dare na spoljnim bankama Severne Karoline, na primer, 27 procenata površine će biti u opasnosti od poplava do 2050. godine. To bi potencijalno moglo da potopi nekretnine i zgrade u vrednosti od 875 miliona dolara. Okrug Monro na Floridi Kiz mogao bi da bude poplavljen 19 odsto svojih površina. To predstavlja 700 miliona dolara u nekretninama i zgradama.

Do 2100. skoro 9 miliona hektara – površina skoro veličine Nju Hempšira – biće pod vodom. Procena uključuje i 3,2 miliona hektara u Luizijani. Odnosno, oko 3 procenta njene kopnene površine, navodi se u izveštaju. 9 miliona hektara obuhvata 300.000 zgrada i 109 milijardi dolara vrednih nekretnina. Sve u svemu, države u Novoj Engleskoj i na obali Pacifika suočavaju se sa najmanjim potencijalnim gubitkom zemlje.

Istraživači Climate Central kombinovali su najnovije modele porasta nivoa mora. Analizu je prošle godine objavila Međuvladina komisija za klimatske promene sa podacima NOAA koji pokazuju nivoe obalne plime. Oni su kombinovali svoju analizu sa evidencijom poreza na imovinu. Na taj način su hteli da utvrde koje parcele se suočavaju sa budućom pretnjom od poplava i kolika je vrednost ugroženih nekretnina.

Poljoprivreda

Vrhunske poljoprivredne i prehrambene kompanije mogle bi izgubiti do četvrtine svoje vrednosti do 2030. godine. Ukoliko se prilagode novoj vladinoj politici i ponašanju potrošača vezanih za klimatske promene, rekli su u novom izveštaju aktivisti koji su povezani sa Ujedinjenim nacijama.

Istraživanje koje će biti predstavljeno u utorak je sagledalo kako bi 40 velikih kompanija, uključujući poljoprivredne proizvođače i trgovce hranom, moglo da prođe pod scenarijima koji se nazivaju ključnim za smanjenje emisija. Vlade nameću cene emisija ugljenika ili ako potrošači smanje potrošnju mesa.

Studija, koju je pregledao Rojters, pokazala je da bi vrednost kompanija opala u proseku za oko 7 odsto do 2030. godine. To je ekvivalentno gubicima investitora od oko 150 milijardi dolara, ako ne usvoje ove nove prakse.

Studiju je objavljena u sklopu „Race to Zero“, kampanja koju podržavaju UN za rešavanje klimatskih promena. Istraživači su koristili podatke kompanije Vivid Economics, koja je deo konsultantske firme McKinsey & Co. Izveštaj će biti predstavljen na Climate Week-u u Njujorku, nizu događaja vezanih za okupljanje svetskih lidera u gradu.

Bekers je rekao da nalazi pokazuju važnost prethodnih poziva investitorima i kompanijama da eliminišu robu vezanu za proizvode poput stoke, palminog ulja i soje koji doprinose krčenju šuma. Više od 100 globalnih lidera prošle godine obećalo je da će zaustaviti i preokrenuti krčenje šuma i degradaciju zemljišta do kraja decenije.

Manji prinos kafe

Kafa je jedan od najboljih primera značaja klime za sam uzgoj proizvoda. Smanjen prinos kafe u Brazilu, najvećem svetskom uzgajivaču, mogao bi da izazove naglo povećanje cena kafe širom sveta u narednim mesecima. Prema podacima o trgovanju, fjučersi kafe porasli su za skoro 90 odsto prošle godine nakon što su suša i mrazevi uticali na brazilsku proizvodnju.

Pored Brazila, plantaže u Kolumbiji, još jednom velikom izvozniku kafe, takođe su bile pogođene vremenom vlažnijim od uobičajenog. A slična situacijaje i sa pirinčem u Indiji. Ova država je zabranila izvoz pirinča jer je smanjena njegova proizovodnja zbog obilnih monsuna.

Prema nekim procenama, navodi Volstrit žurnal, očekuje se da će ovogodišnji prinosi na nekim farmama biti manji za 50%.

Klimatske promene u Srbiji

Srbija se u prethodnim mesecima suočavala sa visokim temperaturama i sušom. To je izazvalo velike probleme sa vodostajima reka. Veliki problemi su nastali zbog niskog vodostaja Dunava jer je rečni saobraćaj bio onemogućen. Na pojedinim delovima još nije sanirana šteta, pa je tako roba vredna milione ostala zarobljena. Stručna istraživanja pokazuju da mi imamo povećanu učestalost pojave suše kao i njeno trajanje.

Pametni gradovi i klimatske promene.

Prema rečima dr Ane Vuković Vimić, profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, prosečna temperatura u Srbiji u poslednjih 10 godina je za 8 stepeni viša od sredine 20 veka. Pa tako ako gledamo industrijski period sigurno je dva stepena toplije. Srednja globalna jedan stepen, što pokazuje da se mi nalazimo u regionu koji se više zagreva.

Zagrevanje nije karakteristočno samo za letnje mesece, već za sve sezone. To ugrožava, što dodatno remeti proizvodnju hrane i potrošnju energije.

Pofesorka dr Ana Vuković Vimić kaže da ono što na čemu se sada radi jeste da se se izrađuje nacionalni plan adaptacije. U okviru plana će morati u svakom sektoru da se urade određene mere prilagođavanja da bi sektor mogao normalno da funkcioniše. Na taj način ne bi imali gubitke i u proizvodnji energije i hrane. Sve u cilju smanjenja posledica u drugim pogođenim sektorima.

Svuda u svetu klimatske promene su jedno najvažnijih pitanja. Vlade zemalja na različite načine pokušavaju da preventivno deluju bi sanirale štetu koju klima prouzrokuje.

Izvor:blic.rs

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.