Kudravi nesit primećen je na Dunavu. Primetili su ga ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i pročavanje ptica Srbije. Tokom Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa, zabeležili su prisustvo mnogih ptica netipičnih ili retkih u zimskom periodu za naše podneblje. Poput: ražanj, gak, crvena lunja, zlatni vivak, crvena čaplja. Ali među njima jedna od najkrupnijih ptica u Srbiji – kudravi nesit (Pelicanus crispus). Ptica je najveća u porodici nesita, u narodu poznatoj i kao pelikani.

Ova impozantna ptica, od kljuna do repa može biti duga 183 cm, a njen raspon krila seže do neverovatnih 320cm!. Teška i do 13 kilograma, jedna je od najmasivnijih letačica na svetu. Na potiljku ima duže, razbarušeno perje po čemu je i dobio naziv. Lepoti i lakom prepoznavanju ovog pelikana doprinosi dug, narandžasti donji deo kljuna koji u sezoni parenja postaje crven! Iako se može činiti kao egzotična ptica dalekih krajeva, kudravi nesit je u 19. veku u Srbiji bio gnezdarica. Nestao je do polovine 20. veka usled isušivanja prostranih ritova, bara i močvara za potrebe poljoprivrede, progona, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U 21. veku boravak kudravih nesita bio je beležen nekoliko puta, ali nije bilo sumnje o gnežđenju.

„Kudravi nesiti su i ovog januara naši gosti na Dunavu u Negotinskoj krajini! Tokom 3 dana pretraživanja za vreme Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa zabeležili smo bar 6 ptica. Od toga 4 su bile mlade, te po jedna odrasla i nezrela ptica“ rekao je Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji.

Možda kudravi nesit pronađe i stanište u Srbiji?

On dalje objašnjava da učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina bude nadu da će kudravi nesiti u Srbiji možda pronaći i odgovarajuće stanište za gnežđenje u budućnosti.

Kudravi nesit jedna je od 12 ciljanih vrsta ptica koje pokušavamo da zaštitimo u okviru „Danube Free Sky LIFE“ projekta – međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav. Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari.

„Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno zimuju kod nas i da su već naučili da izbegavaju dalekovode kod hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2“, dodao je Šćiban.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.