Sre. sep 28th, 2022

Ispunjeni zahtevi ekoloških protesta i stavljena tačka na Rio Tinto. Prostorni plan Jadar ukinut. Vlada je na  sednici ukinula uredbu i prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit, od 13. februara 2020. godine.

Predsednica Vlade AnaBrnabić je na konferenciji za novinare, rekla da je prostorni plan za Jadar ukinut. Tako da ne postoji i da su samim tim poništeni svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto – sve dozvole, rešenja i odluke.

Ugovore sa Rio Tintom nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli, istakla je premijerka. Isto tako je rekla da je ukinuta i odluka o obrazovanju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine.

Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar i Rio Tinta, sve završeno, ponovila je ona.

Predsednica Vlade je podsetila na to da su poslednjih meseci održavani protesti u vezi sa projektom Jadar i kompanijom Rio Tinto. Odnosno njenom ćerkom firmom koja je u Srbiji od 2004. godine, kada je dobila prvo rešenje kojim se dozvoljavaju istražne radnje i krenula u istraživanje.

Ona je rekla da je 2006. godine izmenjen Zakon o rudarstvu kojim je uvedeno načelo kontinuiteta. To podrazumeva da onaj ko istražuje ima ekskluzivno pravo da eksploatiše. Kompanija Rio Tinto 2012. godine dobila rešenje o izvođenju bušotina velikog prečnika.

Svi zanteresovani mogu pogledaju dokumente

Brnabić je pozvala sve zainteresovane ekološke organizacije da se obrate Vladi Srbije i preuzmu dokumente u vezi sa Rio Tintom. Ukazala je i na to da predstavnici ranijih vlasti, koji su sve te sporazume sklapali, sada pokušavaju da na zelenoj agendi grade političku budućnost.

Premijerka je pokazala i svu dokumentaciju vezanu za Rio Tinto i poslovanje u Srbiji preko ćerka firme Rio Sava eksplorejšen.

Tu je, kako je navela, sve od 2002. godine, kada je potpisan sporazum sa SRJ, koji je ratifikovan u Skupštini SCG 5. maja 2004. godine. Preko prvog rešenja Ministarstva rudarstva i energetike od 8. juna 2004. godine. Ovim rešenjem se odobrava geološko istraživanje. Dok  preko rešenja iz 2012. godine za izvođenje radova za bušotine koje je izdato od strane Ministarstva zaštite životne sredine pod Oliverom Dulićem.

Prema njenim rečima, tu je i zakon iz 2006. godine koji uvodi načelo kontinuiteta kako bi Rio Tintu obezbedio da imaju i ekskluzivno pravo na eksploataciju.

Ona je objasnila da odluku o Rio Tintu ne vidi kao iznuđenu i politički motivisanu, jer su građani rekli šta su imali.

Imali smo i duže proteste u Srbiji i želeli smo da građani čuju da smo zaštitili njihove interese. Da su Vlada i Aleksandar Vučić za narod, a ne za političke hirove, istakla je Brnabić.

Povodom poziva Rio Tinta da odluka bude zasnovana na činjenicama i dijalogu i pitanja da li ima prostora za dalje razgovore, premijerka je rekla da je najbolji izlaz dijalog i to zasnovan na činjenicama. Međutim, takvog dijaloga sa Rio Tintom nije bilo i da to nije krivica Vlade.

Rio Tinto je trebalo ranije da pokaže zabrinutost

Mi smo se trudili da damo informacije i da budemo za dijalog, rekla je premijerka. Kao primer navela da su odmah objavili i neobavezujući memorandum o razumevanju kada je to traženo.

Prema njenim rečima, Vlada je molila Rio Tinto da daju više informacija i činjenica. Kao i da budu prisutniji u lokalnoj zajednici, ali da je taj dijalog izostao.

Premijerka je, na pitanje novinara:

da li će možda Rio Tinto tužiti Srbiju i tražiti odštetu

i kako vidi saopštenje te kompanije od pre nekoliko sati u kojem su izrazili zabrinutost i naveli da ostaju posvećeni realizaciji projekta,

kao i da li je Vlada kontaktirala Rio Tinto, rekla da bi volela da je Rio Tinto pokazao zabrinutost ranije.

Kao i da su bili otvoreniji za komunikaciju i sa predstavnicima medija i sa narodom koji tamo živi.

To nisu radili i to mogu da kažem čista obraza. Rekla sam im više puta da to moraju da poprave, ali to se nije desilo, prenela je premijerka.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.