Evropska staništa pod velikom pretnjom
Po prvi put u istoriji, urađena je sveobuhvatna procena Evropskih staništa, koja pruža jasnu sliku stanja 490 staništa u 35 država širom Evrope, od Arktičkog kruga do Sredozemnog mora, i u susednim priobalnim vodama Severnog Atlantika, Baltika, Mediterana i Crnog mora. Preko 300 stručnjaka uložilo je svoje znanje i stručnost kako bi se pripremila procena ugroženosti evropskih staništa. Evropska crvena lista staništa finansirana je od strane Evropske komisije, a njenu izradu su zajednički koordinisali Altera Vageningen, IUCN, britanska konsultantska agencija NatureBureau i konsultanti Suzan Gubai i Džon Rodvelom, prenosi portal WWF-a Srbija.
Ono što oni otkrivaju je zapanjujuće. Više od jedne trećine svih kopnenih staništa je trenutno ugroženo: više od tri četvrtine močvara, više od polovine travnatih staništa, i skoro polovina naših jezera, reka i obala. Šume, pustinje i kamenita staništa su u nešto boljoj situaciji, ali i dalje moramo biti zabrinuti za njih.
Takođe, u svim morima koja nas okružuju, značajno su ugrožena staništa školjki, morskih trava i staništa u estuarijima. U Sredozemnom moru, skoro jedna trećina svih staništa je u opasnosti od nestanka, dok u severoistočnom Atlantiku skoro četvrtina. Veliku brigu predstavljaju brojna morska staništa o kojima još uvek ni ne znamo puno, posebno u Crnom moru.
Evropska staništa propadaju i po obimu i kvalitetu iz više razloga, a mnoge pretnje imaju rastući uticaj. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja i napuštanje tradicionalne ispaše, isušivanje i zagađenje, invazivne vrste biljaka i životinja, širenje naseljenih područja a sa tim u vezi i razvoj infrastrukture nastavljaju zajedno da ugrožavaju kopnena staništa.
Na moru su najizraženiji ugrožavajući faktori zagađenje, zasićenje nutritijentima, štetni načini ribolova kao i regulacija i izgradnja obalnih područja. Neki štetni efekti klimatskih promena su već očigledni i u morskim i u kopnenim ekosistemima i po svemu sudeći situacija će se pogoršati.
Zajedno, ova staništa čine bogat kolaž naših različitih evropskih predela i morskih pejzaža. Ona pružaju dom za hiljade biljaka i životinja i pružaju važne usluge ekosistema, kao što je zaštita zemljišta, apsorpcija ugljendioksida i ublažavanje globalnog zagrevanja. Ova staništa mogu dati vredne useve, hraniti stoku, divljač i ribu i obezbediti mesta za turizam i rekreaciju. Staništa nude inspiraciju i zadovoljstvo svima i predstavljaju dragoceno nasleđe za buduće generacije.
Evropska Crvena Lista staništa pruža potpuno novi i sveobuhvatni alat za razmatranje potreba zaštite i obnove kopnenih i morskih područja u Evropi. Ona obuhvata mnogo širi spektar staništa od onih koja su zaštićena Evropskom direktivom o staništima i pomoćiće nam da merimo napredak prema ciljevima Evropske strategije za zaštitu biološke raznovrsnosti do 2020.
Mnogi od ugroženih evropskih tipova staništa nalaze se i na teritoriji Srbije. To su na primer panonske stepe i slatine, različiti tipovi vlažnih staništa ili planinske livade košanice.
Više informacija o Crvenoj listi možete pogledati na http://ec.europa.eu/environment/nature/knowledge/redlist_en.htm
