Subotičko-horgoška peščara: pustinja koju čuva lala

Subotičko-horgoška peščara krije zanimljve priče. Kada deci kažete da pored Subotice postoji pesak kao u pustinji, prvo vas pogledaju u neverici. A onda im pokažete sliku dina, borova i retkog cveća koje raste u pesku. Subotičko-horgoška peščara jedno je od najneobičnijih mesta u Vojvodini, i upravo ona je dom subotičke lale, lika iz igre „Ko je nestao iz prirode?“.

Ovo je peti tekst iz niza o likovima iz igre, posle teksta o pčeli, galebu i slepom kučetu i šafranjiki. Priča je počela radionicama za prvake u OŠ „Sonja Marinković“.

Subotička lala, čuvar panonskih pesaka

Na kartici, Subotička lala je narandžasti cvet sa kapom istraživača, lupom u ruci i knjigom pod miškom na kojoj piše Peščani dnevnik. Iza nje se pružaju peščane dine, a na pesku se vide tragovi guštera i insekata. Na kartici piše da je ona čuvar panonskih pesaka.

Lik je inspirisan retkom florom peščare: biljkama koje su naučile da žive na suvom, toplom pesku, gde malo koja biljka može da opstane. Njeni prijatelji u igri su leptir, pčela i sama peščara.

Šta je Subotičko-horgoška peščara

Subotičko-horgoška peščara je prostrano peščano područje između Subotice i Horgoša, na samom severu Srbije. Pesak su ovde tokom hiljada godina nanosili vetrovi, pa je nastao predeo sa dinama, udolinama, pašnjacima i šumarcima. Deo peščare je zaštićen kao predeo izuzetnih odlika.

Nekada je vetar ovde nosio pesak toliko da je zatrpavao njive i puteve. Ljudi su zato sadili drveće i trave koji svojim korenjem drže pesak na mestu. To je dobra lekcija i za decu: biljke nisu tu samo da bi bile lepe, one bukvalno drže zemlju da je vetar ne odnese.

Za decu iz Subotice peščara je često samo predeo pored puta prema Horgošu ili Paliću, koji vide kroz prozor automobila. Kroz igru ona postaje mesto sa svojim stanovnicima, pravilima i pričama. Kada dete zna da u pesku žive gušteri, da tamo rastu biljke koje nema skoro nigde drugde i da vetar može da pomera čitave dine, drugim očima gleda i običnu šetnju. Upravo to je cilj ovakve edukacije: da deca u svom okruženju prepoznaju prirodno bogatstvo koje treba čuvati, a ne da ga traže samo u udaljenim nacionalnim parkovima iz knjiga i crtanih filmova.

Zašto je peščara posebna

• Na njoj žive biljke i životinje prilagođene pesku i suši, kojih na većini drugih mesta nema.
• Peščane dine su prirodni spomenik vetra i vremena.
• Peščara je deo šireg prirodnog bogatstva oko Subotice, zajedno sa Palićem i Ludašem.

Šta se desi kada lala nestane sa peščare

U igri, kada Subotička lala nestane, deca otkrivaju lanac posledica. Leptir ostaje gladan, jer nema cveta sa kog bi pio nektar. Pčela ostaje bez hrane. A peščara postaje prazna: bez cveća nema ni insekata, ni ptica koje se njima hrane, a pesak koji nijedna biljka ne drži lakše odnese vetar.

Retke biljke peščare nestaju najčešće zato što ljudi menjaju njihovo stanište: kada se pesak pretvara u njive, kada se gazi motorima i automobilima ili kada se cveće bere. Biljka koja raste samo na pesku nema gde drugde da ode.

Šta su prvaci zapamtili o subotičkoj lali

Kada su deca posle radionice birala likove koji su im se najviše svideli, subotička lala je bila među njima. Jedna devojčica je na svom crtežu posle časa pored pčele nacrtala i cvet i napisala pored njega „lala“. Lik iz igre postao je deo priče koju deca vezuju za svoj grad.

Pitanja za razgovor sa detetom

• Da li si nekada hodao po pesku? Kako je to bilo?
• Zašto je biljkama teško da rastu u pesku?
• Šta bi se desilo sa leptirom kada ne bi bilo cveća?
• Kako biljke drže pesak da ga vetar ne odnese?

Kako da posetite peščaru i ne naudite joj

Hodajte obeleženim stazama

Dine i peščani pašnjaci su osetljivi. Kada hodate stazom, čuvate biljke koje se jedva vide.

Gledajte, ne berite

Retko cveće peščare najlepše je tamo gde raste. Fotografišite ga i zajedno sa detetom potražite njegovo ime.

Pratite tragove

Na pesku se lako vide tragovi guštera, insekata i ptica. Za dete je to prava detektivska igra, baš kao na kartici subotičke lale.

Ponesite smeće sa sobom

Ništa ne ostavljajte na pesku. Ono što vetar odnese, završi u staništima životinja.

Pogledajte Short: Nestala je subotička lala!

Sve animacije iz igre nalaze se na YouTube kanalu Zelena baština. Sledeće nedelje idemo na vodu: upoznajemo palićkog galeba, Palićko jezero i Ludaš.

O projektu „Ko je nestao iz prirode?“

Projekat „Ko je nestao iz prirode? – igra o povezanosti ekosistema kroz vizuelno učenje“ realizuje Udruženje građana „Malin“ iz Subotice, a finansira Grad Subotica – Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Autorka igre i voditeljka radionica je dr Sandra Iršević.