Da li pčele nestaju? Šta su prvaci iz Subotice naučili od pčelice

Sećate li se pčelice Maje? Vesela pčelica iz knjige Valdemara Bonzelsa i crtanog filma odrasla je sa generacijama dece, leteći s cveta na cvet. Danas deca postavljaju ozbiljnije pitanje od onih koja je postavljala Maja: da li pčele nestaju i šta bi se desilo kada bi ih zaista nestalo? Prvaci Osnovne škole „Sonja Marinković“ u Subotici odgovor su pronašli sami, kroz igru „Ko je nestao iz prirode?“.

Ovaj tekst je nastavak priče o radionicama „Ko je nestao iz prirode?“ i prvi u nizu tekstova o likovima iz igre.

Pčela, arhitekta košnice

U igri „Ko je nestao iz prirode?“ pčela nosi kapu istraživača, kompas i knjigu sa planovima. Na kartici piše da je ona arhitekta košnice, jer gradi savršene šestougaone ćelije od voska. Pored nje su tri prijatelja koji od nje zavise: cvet, jabuka i med.

Deca prvo upoznaju pčelu i njene prijatelje. Zatim zatvore oči i izbroje do tri, a pčela za to vreme nestane sa table. Kada otvore oči, pogođaju ko se sakrio, a onda kreće najvažniji deo: razgovor o tome šta se desilo ostalima.

Da li pčele nestaju i šta to znači za nas?

Kada pčela nestane iz igre, deca brzo shvate lanac posledica. Cvet ostaje bez posete, pa ne može da da seme. Bez semena i oprašivanja na drveću nema jabuka. A bez pčela nema ni meda. Jedan nestanak povlači drugi, kao domine.

U stvarnom svetu ovaj lanac je još duži. Prema Ujedinjenim nacijama, oko tri četvrtine useva koje svet uzgaja za hranu bar delimično zavisi od oprašivača, a pčele su među najvažnijima. Zato su UN 20. maj proglasile za Svetski dan pčela, na inicijativu Slovenije.

Da li pčele nestaju? Medonosne pčele čuvaju pčelari, ali divlje pčele su u ozbiljnijoj opasnosti. Prema Evropskoj crvenoj listi pčela koju je objavio IUCN, skoro svaka deseta vrsta divljih pčela u Evropi je ugrožena. Najveće pretnje su gubitak livada i cveća, pesticidi, bolesti i klimatske promene.

Kada odrasli pitaju da li pčele nestaju, obično misle na med. Ali pčela je mnogo više od meda. Ona je deo lanca koji povezuje livadu, voćnjak, pijacu i naš sto. Jabuke, kruške, trešnje, kajsije, suncokret i mnoge druge biljke zavise od toga da li će ih neki oprašivač posetiti na vreme. Kada pčela izostane, plodova je manje, sitniji su i lošijeg kvaliteta. Zato je pitanje da li pčele nestaju zapravo pitanje šta će biti na našim tanjirima za deset ili dvadeset godina. Deca to razumeju bez grafikona: dovoljno je da vide prazno mesto na tabli gde je maločas stajala pčela.

Kako je igra o pčeli izgledala u učionici

U učionici OŠ „Sonja Marinković“ ruke su se dizale čim je postavljeno pitanje ko je nestao. Kada su deca pogodila da je to pčela, zajedno smo prolazili kroz lanac posledica, korak po korak. Deci je, kako su rekla posle časa, najzanimljiviji bio upravo taj deo igre, kada pogođaju ko se sakrio. To je i cilj vizuelnog učenja: dete ne pamti definiciju, već samo otkriva vezu između stvari.

Posle časa, jedna devojčica je nacrtala pčelu sa plavim krilima pored ružičastog cveta i potpisala ga. Taj crtež najbolje pokazuje šta je ostalo u sećanju: pčela i cvet idu zajedno.

Pitanja koja možete postaviti detetu kod kuće

• Ko poseti cvet pre nego što on da seme?
• Šta bi se desilo sa jabukama kada ne bi bilo pčela?
• Gde pčela pravi med?
• Šta mi možemo da uradimo da pčelama bude lakše?

Šta deca i odrasli mogu da urade za pčele

Dobra vest je da pčelama može da pomogne svako, čak i prvak.

Posadite cveće koje pčele vole

Lavanda, nana, majočina dušica, suncokret i neven cvetaju dugo i hrane pčele. Saksija na terasi je dovoljna za početak.

Ostavite deo travnjaka da cveta

Maslačak i deteline nisu korov, već hrana za pčele u proleće. Ako kosite ređe, livada će ponovo zazujati.

Postavite posudu sa vodom

Pčelama je leti potrebna voda. Plitka posuda sa nekoliko kamenčića, da pčele imaju gde da stanu, pravo je malo pojilo.

Kupujte domaći med

Kada kupujete med od lokalnih pčelara, podržavate ljude koji svakog dana brinu o pčelama.

Pogledajte Short: Nestala je pčela!

Zatvorite oči zajedno sa detetom, zaustavite video posle pitanja i pustite ga da samo pogodi. Ceo niz animacija nalazi se na YouTube kanalu Zelena baština, a sledeće upoznajemo šafranjiku, cvet koji hrani pčele prvi posle zime.

O projektu „Ko je nestao iz prirode?“

Projekat „Ko je nestao iz prirode? – igra o povezanosti ekosistema kroz vizuelno učenje“ realizuje Udruženje građana „Malin“ iz Subotice, a finansira Grad Subotica – Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Kroz radionice za prvake i digitalnu kampanju, projekat pokazuje deci da u prirodi nema nebitne karike. Autorka igre i voditeljka radionica je dr Sandra Iršević.