Kompost na deponiji uskoro u prodaji za sve
Kompost na deponiji uskoro u prodaji za sve
Kompost na deponiji u Subotici godinama nastaje od mulja i zelenog otpada, a uskoro bi mogao da stigne i do vaše bašte. Regionalna deponija Subotica pokrenula je postupak da ovaj proizvod zvanično prestane da se vodi kao otpad, čime se otvara put ka slobodnoj prodaji već u narednih mesec dana.
Zašto je kompost na deponiji uopšte bio nedostupan tržištu
Iako preduzeće ovaj proizvod pravi već duže vreme, zakonska definicija je do sada stajala na putu njegove prodaje. Sve što dospe na Regionalnu deponiju Subotica formalno se tretira kao otpad, bez obzira na to što preradom nastaje potpuno nov, upotrebljiv materijal. Direktor Regionalne deponije Subotica, Tibor Nađ, objašnjava da je zato podnet zahtev za upis u registar o prestanku statusa otpada.
„Trenutno je tako regulisano da se sve ono što se dovozi kod nas zapravo tretira kao otpad. Podneli smo zahtev za upis u registar o prestanku statusa otpada, kako bismo kompost mogli da plasiramo na tržište. Nadam se da ćemo u roku od mesec dana dobiti zeleno svetlo“, kaže Nađ.
Od čega se pravi kompost na deponiji u Subotici
Sirovinska osnova za kompost na deponiji dolazi iz dva izvora. Prvi je mulj iz subotičkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a drugi zeleni otpad koji stiže iz svih sedam opština uključenih u regionalni sistem upravljanja otpadom.
„Za proizvodnju komposta koristimo mulj iz subotičkog prečistača i zeleni otpad, odnosno biomasu iz svih opština čiji otpad završava kod nas. On podleže redovnim laboratorijskim ispitivanjima“, kaže direktor Regionalne deponije Subotica.
Zašto je baš ovaj mulj dobra sirovina za kompost
Mnogi bi pomislili da mulj iz prečistača nije nešto što bi trebalo da završi u bašti ili na njivi. Upravo zato je laboratorijska kontrola ključna karika u celoj priči. Nađ ističe da analize do sada nisu pokazale prisustvo štetnih materija poput olova, što je presudno za bezbednu upotrebu u poljoprivredi i na javnim zelenim površinama.
„Mulj iz prečistača je zadovoljavajućeg kvaliteta i nema štetnih materija, poput olova i slično. Rađena je i opsežna studija čiji rezultati su potvrdili da je mulj dobar kao komponenta komposta“, dodaje Nađ.
Drugim rečima, ne radi se o proceni na oko. Reč je o nalazu koji je dodatno proveren posebnom studijom, a to preduzeću daje osnov da mulj tretira kao vrednu sirovinu, a ne kao problem koji treba samo zakopati.
Ko će prvi koristiti kompost na deponiji
Kada dozvola bude dobijena, prvi na redu biće javna komunalna preduzeća. Kompost na deponiji planirano je da se koristi za održavanje parkova, travnjaka i drugog gradskog zelenila. Tek u sledećoj fazi proizvod bi trebalo da postane dostupan i poljoprivrednim proizvođačima, kao prirodna alternativa veštačkim đubrivima. Za mnoge poljoprivrednike to bi mogla da bude značajna ušteda, s obzirom na to koliko su mineralna đubriva poslednjih godina poskupela.
Koliko se komposta trenutno proizvodi na deponiji
Brojke koje navodi direktor Regionalne deponije Subotica pokazuju koliko je proizvodnja zapravo ozbiljna.
„Prošle godine dobili smo 8.600 tona mulja i 2 hiljade tona zelenog otpada, a trenutno imamo oko 5 hiljada tona gotovog komposta“, kaže Nađ.
Reč je, dakle, o količinama koje daleko prevazilaze potrebe samog preduzeća, što dodatno objašnjava zašto se sada traži izlaz na tržište.
Regionalni sistem se širi, a s njim i proizvodnja
Sistem koji snabdeva deponiju sirovinama uskoro će se proširiti. Od oktobra mu pristupa i opština Ada, čiji će stanovnici otpad razvrstavati po dvokantnom modelu, kakav već postoji u ostalim uključenim sredinama. Pored Subotice, otpad na Regionalnu deponiju Subotica danas dopremaju i Kanjiža, Bačka Topola, Senta, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac. Sa priključenjem Ade, očekuje se i dodatna količina zelenog otpada, što bi dugoročno moglo da poveća i proizvodnju komposta.
Šta ovo znači za građane i poljoprivrednike
Kompost na deponiji tako polako prestaje da bude samo interno rešenje za zbrinjavanje otpada i postaje proizvod sa realnom tržišnom vrednošću. Ako sve prođe po planu, već za mesec dana građani, komunalna preduzeća i poljoprivrednici u regionu mogli bi da dobiju pristup organskom đubrivu proizvedenom od lokalnog otpada, čime se zatvara krug od problema do resursa.
