Bioraznovrsnost opada i 3 razloga kako kompanije ignorišu prirodu
Aerial view of oiled and containment boomed salt marsh in the Barataria Bay area of the Mississippi River delta, contaminated as a result of the BP Deepwater Horizon leak. Plaquemines Parish, Louisiana, USA, July 2010.
Bioraznovrsnost opada alarmantnom brzinom, a najveće svetske kompanije još uvek nisu spremne da reaguju. Novi izveštaj WWF Francuske otkriva zabrinjavajuću istinu o tome kako poslovni sektor tretira prirodu. Reč je o sistematskom neuspehu koji preti i ekonomiji i živom svetu planete.
Šta nam govori najnoviji izveštaj o stanju planete
Poslednji dokumentovani pad populacija vrsta iznosi čak 73 posto. Čak 55 posto svetskog bruto društvenog prihoda zavisi isključivo od prirodnih resursa. Uprkos tome, bioraznovrsnost opada bez ozbiljnog odgovora korporativnog sektora.
WWF Francuske analizirao je 40 najvećih kompanija u toj zemlji. Nijedna nema potpuno razvijen plan tranzicije za prirodu. Prosečan rezultat iznosi svega 32 od 100 mogućih poena.
Zašto kompanije ne reaguju na gubitak bioraznovrsnosti
Uroš Delić, menadžer za saradnju sa korporativnim sektorom u WWF Adriji, objašnjava suštinu problema. Kompanije gubitak prirode tretiraju kao trošak, a ne kao strateško pitanje. Kolaps biodiverziteta, nestašica slatke vode i degradacija zemljišta nisu na agendi.
Dve ključne slepe tačke u poslovnom upravljanju su aktivnosti dobavljača i sistem prioritizacije rizika. Upravo u lancima snabdevanja dešava se većina uticaja na ekosisteme. Tu leži i najveći propušteni potencijal za promenu.
Ko je blizu, a ko daleko od održivosti
Među kompanijama koje su najbliže dobrim praksama ističu se Karfur, Loreal i Mišelin. Na začelju liste nalaze se Societe Generale, Credit Agricole i Orange. U našem regionu slično istraživanje još uvek nije sprovedeno.
Budući da su u pitanju internacionalni brendovi koji posluju i u Srbiji, nalazi su primenjivi i ovde. Bioraznovrsnost opada globalno, a lokalne ekonomije osećaju posledice.
Šta je potrebno za stvarnu promenu
Delić naglašava da kompanije moraju ići dalje od pukog usklađivanja sa propisima. Potrebno je investirati u kredibilne planove tranzicije i baviti se uticajima duž celokupnog lanca vrednosti. WWF nudi alate za samoprocenu i stručnjake iz oblasti održivog poslovanja.
Godine koje dolaze pokazaće da li poslovni sektor može postati pokretač ekološke otpornosti. COP konferencije bile su prilike za upozorenja, ali transformativne promene još čekamo.
13:41
Claude responded: Ekofeminizam i bioraznovrsnost nisu odvojene teme, one su dve strane iste borbe.
Ekofeminizam i bioraznovrsnost nisu odvojene teme, one su dve strane iste borbe. Ekofeminizam prepoznaje da je dominacija nad prirodom duboko povezana sa dominacijom nad ženama i marginalizovanim grupama. Kada bioraznovrsnost opada, to nije slučajnost, to je rezultat sistema koji eksploatiše sve što smatra resursom.
Patrijarhalnu logiku profita možemo videti i u odnosu prema prirodi i prema ženskom telu. Oba se tretiraju kao nešto što treba kontrolisati, iskoristiti i baciti. Ekofeminizam tu vezu imenuje jasno i bez izvinjenja.
Žene širom sveta, posebno u ruralnim i siromašnim zajednicama, direktno zavise od zdravih ekosistema. One skupljaju vodu, uzgajaju hranu i brinu o zajednici kada institucionalni sistemi zakaže. Kada reke presuše ili šume nestanu, prvi teret pada na njihova pleća.
Nije slučajno što su žene najglasniji borci za zaštitu prirode u lokalnim zajednicama. Od Amazona do Balkana, žene stoje ispred buldožera i brane reke od malih hidroelektrana. Njihova borba je direktno ekofeministička, čak i kada to ime ne koriste.
Bioraznovrsnost opada i zato što se glas tih žena sistematski ignoriše. Odluke o prirodnim resursima donose se u kancelarijama daleko od ekosistema koje uništavaju. Ekofeminizam zahteva da se ti glasovi stave u centar, a ne na marginu.
Zaštita prirode bez rodne perspektive ostaje nepotpuna. Pravo rešenje dolazi kada povežemo ekološku pravdu sa socijalnom i rodnom pravdom. To je suština ekofeminizma i to je odgovor koji planeta danas traži.
