Magda Bošan Simin: Heroina čiju priču mladi tek otkrivaju

Jedna od najznačajnijih figura o kojoj mladi poput Jelene Filipić iz Subotice uče jeste Magda Bošan Simin, žena čija životna priča predstavlja testament o snazi ljudskog duha u najzverskim vremenima. Rođena 1922. godine u Senti, Magda je odmalena bila izložena idejama pravde kroz oca Aleksandra Bošana, advokata koji je branio siromašne.

Revolucionarni put mlade gimnazijalke

Magdin put u revoluciju počinje već 1938. godine kada, kao gimnazijalka, postaje članica SKOJ-a. Njen prvi sukob sa režimom dešava se 1939. godine na železničkoj stanici u Kikindi, gde je učestvovala u dočeku čehoslovačkih izbeglica uz parolu „Češka će opstati!“.

Uprkos strogoj zabrani, velika grupa đaka izašla je na stanicu da pruži podršku izbeglicama.

„Usledile su kazne – uskraćivanje prava izlaska na maturu, isključivanja iz gimnazije, a zatim i hapšenja“, dokumentuje istorija ovog hrabrog čina koji pokazuje da su mladi oduvek bili pokretačka snaga otpora.

Kroz Žutu kuću do logora smrti: Svedočanstvo o preživljavanju

27. septembra 1941. Magda biva uhapšena u Čurugu i sprovedena u zloglasnu Žutu kuću u Subotici, gde se suočava sa sistematskim terorom. Njen opis mučenja predstavlja jedno od najstrašnijih svedočanstava koje mladi danas mogu da čuju:

„Tukli su dva puta dnevno, veoma sistematski i svirepo, pa tako i mene. Mučili su me oko nedelju dana… I moje telo je bilo plavo i crno, otvrdlo kao kamen, noge ranjave“, svedoči Magda u svojoj knjizi „Od zatvora do logora“.

Nakon brutalnog islеđenja u Žutoj kući, Magda je osuđena na 13 godina teške robije i započinje odysseju kroz najzloglasniju logore: Marijanostra u Mađarskoj, Dahau, zloglasni Bergen-Belzen gde je izgubila život i Ana Frank, Falersleben gde sabotira proizvodnju oružja, i konačno Salcveden na Elbi gde dočekuje oslobođenje.

Njeno svedočanstvo o Bergen-Belzenu predstavlja jedan od najstrašnijih opisa ljudske degradacije.

„… Logorom krstare bića divljeg izraza lica, s jednom jedinom mišlju: da ugrabe, ukradu nešto više od zvaničnog sledovanja. Čopori divljih životinja napadaju kante s repom na mestu gde ih kuvari dele. Tu, na kraju našeg reda baraka, svakog dana se ređaju tuče. Nesrećne žene, lišene razuma, prevrću kante, ležu na zemlju oko lokvi prosute čorbuljine i halapljivo ližu. A tada stižu esesovke i bičevima tuku, šibaju do besvesti.“

Ženska solidarnost kao ključ preživljavanja

Ono što je Magdi pomoglo da preživi strahote logora smrti bila je ženska solidarnost. Vrednost koju mladi poput Jelene prepoznaju kao ključnu i danas. Magda se organizovala sa drugim zatvorenicama u čvrstu grupu koja je sve delila na jednake delove – od garderobe do hrane, čuvajući jedna drugu i osiguravajući da svaka ima bar jedan obrok stočne repe i suvu odeću na sebi.

Povratak i gubitak porodice

4. juna 1945. Magda se vraća u Suboticu iz Nemačke. Od članova uže porodice zatiče živog samo brata Đorđa, koji je kasnije postao profesor fizike na Elektronskom fakultetu u Nišu. Oca Aleksandra ubili su mađarski fašisti u Čuruškoj raciji 1942, dok su majka Paula i mlađi brat Pavle nastradali 1944. u Aušvicu.

Književno svedočanstvo za buduće generacije

Magda Bošan Simin je o preživljenim strahotama svedočila u nizu dokumentaciono-književnih dela, među kojima se izdvaja knjiga „Zašto su ćutale? Majka i ćerka o istom ratu“, nastala uz saradnju sa ćerkom Nevenom.

„Iako sam veći deo svog života mislila da je za čoveka kome se zlo dogodilo najzdravije da sve zaboravi, nisam se pokajala zbog pristanka da ponovo otvorim ta zla vrata u sebi“, napisala je Nevena Simin.

„Na ličnom iskustvu sam se uverila da ratni zločini ne zastarevaju, da rane od tih zločina ne zaceljuju ni u deci, ni u unucima… To se mora govoriti, neprekidno.“

citati i fotografije su iz knjige „Zašto su ćutale?Majka i ćerka o istom ratu“.

Tekst je  nastao  u okviru projekta „Antifašizam kroz žensku perspektivu: Sećanje na heroine borbe“,  koji je realizovan uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Yoast pitanja i odgovori: