Antifašistkinje Subotice: Kako su žene oblikovale pokret

Antifašistkinje Subotice predstavljaju zaboravljeno poglavlje naše istorije koje konačno dobija zasluženo priznanje. Dr Margareta Bašaragin, koordinatorka Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ u Subotici, kroz svoje revolucionarno istraživanje osvetljava životne priče dvanaest izuzetnih žena koje su oblikovale antifašistički pokret u ovom multkulturalnom gradu Vojvodine.

U razgovoru za portal www.ecofeminizam.com, dr Margareta Bašaragin otkriva kako su antifašistkinje Subotice od Lili Bek Krmpotić preko Ete Hedrih Kizur do Laure Lole Vol Vinkler, rizikovale svoje živote za ideale slobode, mira i ravnopravnosti. Njihove priče, dokumentovane u knjizi „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke„, predstavljaju doprinos kulturi sećanja i kulturi nezaborava.

Subotica kao kulturna metropola antifašističkog pokreta

„Danas se veoma malo zna o mirovnom i antifašističkom delovanju žena u višejezičnoj, višekulturnoj i višekonfesionalnoj Subotici. Gradu koji je u međuratnom periodu bio prava kulturna metropola,“ objašnjava dr Bašaragin.

Antifašistkinje Subotice nisu bile samo pasivne učesnice istorijskih događaja. Nego i aktivne kreatorke promena u svojoj zajednici.

Po završetku Prvog svetskog rata, Subotica se razvila u značajan kulturni centar Kraljevine. I to sa razvijenim obrazovnim, kulturnim, sportskim i socijalnim životom. Upravo ta jezička, nacionalna i verska raznolikost činila je posebnost grada koja je i danas prepoznatljiva. Nosioci te progresivne duhovnosti bile su antifašistkinje Subotice.

Snažan ženski pokret između dva rata

Istraživanje dr Bašaragin otkriva da je ženski pokret u Subotici između dva rata bio izuzetno snažan. I to sa ravnopravnim učešćem obrazovanih građanki i radnica. Na osnivačkom zboru Omladinske sekcije Ženskog pokreta 1935. godine okupilo se oko 200 žena, što predstavlja impresivan broj za tadašnje vreme.

Eta Hedrih Kizur, jedna od najistaknutijih antifašistkinja Subotice, govorila je u ime radnica na ovom skupu. Upozoravajući na opasnosti imperijalizma i fašizma. Subotičke radnice organizovale su se kroz različite strukture:

• Sekcija žena u okviru nezavisnih sindikata (1927/1933)
• Sekcija mladih radnika i radnica pri sindikatima (1928)
• Esperanto klub (1928)
• Radnička samopomoć (1928)
• Podružnica kućnih pomoćnica (1936)

Sve ove organizacije imale su za cilj zaštitu radnih i socijalnih prava žena, ali i šire delovanje koje je obuhvatalo međunarodnu solidarnost i borbu za poboljšanje ekonomskog i društvenog položaja.

Dvostruka marginalizacija antifašistkinja

„Zbog dvostruke marginalizacije, kao žene i kao politički subjekti,“ objašnjava dr Bašaragin razloge zašto su antifašistkinje Subotice dugo ostale na margini javnog sećanja.

U dominantnim istorijskim narativima fokus je često bio na muškim herojima i vojskovođama, dok se doprinos žena posmatrao kao sporedan ili pomoćni.

„Posle rata, iako su mnoge od njih nastavile da budu aktivne u AFŽ-u, politici ili kulturi, njihova imena nisu ušla u zvanične istorije. Dodatni razlog je i promena političkog konteksta nakon ukidanja AFŽ-a i kasnija revizija socijalističkog nasleđa, tada je i sećanje na ženski antifašizam postalo manje poželjno. Konačno, patrijarhalni obrasci su doprineli tome da se ženska hrabrost i politička delatnost potisnu u privatnu sferu i porodična sećanja, a ne u kolektivnu memoriju“, kaže sagovornica.

Inspirativne priče za savremene generacije

Dr Bašaragin ističe da svaka od dvanaest antifašistkinja Subotice obuhvaćenih njenim istraživanjem predstavlja primer integriteta i odgovornosti prema zajednici. Od Lole Vol, koja je dala život za ideju antifašizma, preko Ete Hedrih Kizur koja je kroz svoj rad obrazovala i osnaživala druge žene, do Bose Milićević koja je hrabro učestvovala u demonstracijama protiv fašizma.

„Inspiracija mladim generacijama danas leži u njihovoj nepokolebljivosti i sposobnosti da se suprotstave nepravdi, protiv fašizma, a za mir i pomirenje bez obzira na razlike. Ostavile su nam u amanet da su zalaganje za mir, borba za slobodu i solidarnost trajne vrednosti i naša je dužnost da ih prenosima i generacijama koje slede. Njihovi životi primeri su izvrsnosti, istrajnosti, požrtvovanosti, solidarnosti  i hrabrosti, uče nas aktivnom angažovanju u društvenim i političkim pitanjima, i podsećaju da ono nije nikada bez lične i zajedničke odgovornosti“ naglašava istraživačica.

Antifašistkinje Subotice ostavile su amanet da su zalaganje za mir, borba za slobodu i solidarnost trajne vrednosti koje treba prenositi budućim generacijama.

Preporuke za čuvanje sećanja na antifašistkinje

Dr Bašaragin predlaže konkretne mere za trajno čuvanje sećanja na antifašistkinje Subotice:

Obrazovne aktivnosti:

• Održavanje javnih predavanja, tribina i promocija koje afirmišu antifašistički i feministički angažman Subotičanki
• Organizovanje radionica za sve generacije sa temom antifašistkinja
• Uvrštavanje tema antifašizma i mirovnog delovanja žena u kurikulume ženskih i rodnih studija

Komemorativne aktivnosti:

• Obeležavanje godišnjica stradanja antifašistkinja Subotice, poput zatvaranja i mučenja žena u Žutoj kući tokom Drugog svetskog rata.
• Trajno obeležavanje imena subotičkih antifašistkinja spomen-pločama na javnom prostoru ili nazivima ulica.

Nastavak istraživanja:

• Dalje istraživanje i dokumentovanje životnih priča antifašistkinja Subotice i šireg regiona.
• Proširivanje saznanja o njihovom mirovnom i feminističkom delovanju.

O dr Margareti Bašaragin

Dr Margareta Bašaragin završila je osnovne i master studije na Odseku za nemački jezik i književnost Filozofskog fakulteta UNS, a doktorat rodnih studija odbranila je 2017. godine u Centru za rodne studije ACIMSI UNS. Usavršavala se u Centru za transdisciplinarne studije roda na Humboltovom univerzitetu u Berlinu u okviru Erasmus Mundus Sigma Agile projekta.

Dobitnica je više prestižnih priznanja, uključujući nagradu „Anđelka Milić“ SeFema Beograd (2022), nagradu „Bring The Noise“ BeFema Beograd (2023), kao i Priznanje za promociju antifašističkih vrednosti Saveza antifašista Vojvodine (2023).

Autorka je preko šezdeset naučnih radova i nekoliko značajnih knjiga posvećenih istraživanju znamenitih žena iz Subotice, uključujući „Znamenite Jevrejke Subotice“ (2020), „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“ (2021) i „Znamenite Subotičanke 20. veka“ (2024). Od 2025. godine koordinatorka je Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ u Subotici.

Značaj za savremeno doba

Priče antifašistkinja Subotice nisu samo istorijske anegdote one predstavljaju važan izvor inspiracije za savremeni aktivizam. U vremenu kada se suočavamo sa porastom autoritarnih tendencija širom sveta, njihov primer nepokolebljivosti i posvećenosti idealima mira i ravnopravnosti postaje posebno relevantan.

Antifašistkinje Subotice pokazale su da „obične“ žene mogu imati izuzetno važnu ulogu u društvenim promenama. One su rizikovale živote, gubile članove porodice, bile zatvarane, mučene i ubijane, ali su istrajale u borbi za slobodu i ravnopravnost. Upravo njihove životne priče čine antifašističko nasleđe bližim i relevantnim za današnje generacije.

Kroz rad dr Bašaragin, antifašistkinje Subotice konačno dobijaju zaslužno priznanje i mesto u kolektivnoj memoriji. Njihov doprinos kulturnom i političkom životu grada, kao i široj borbi protiv fašizma, predstavlja neprocenjivo nasleđe koje treba negovati i prenositi budućim generacijama.

Istraživanje antifašistkinja Subotice takođe doprinosi širem razumevanju istorije feminizma i emancipacije žena na jugoslovenskim prostorima. Kako dr Bašaragin ističe, istorija feminizma i emancipacija žena tokom prošlog veka neraskidivo su vezani za istoriju antifašizma. Taj podatak čini ove priče još značajnijim za razumevanje našeg kulturnog i političkog nasleđa.

Tekst je  nastao  u okviru projekta „Antifašizam kroz žensku perspektivu: Sećanje na heroine borbe“,  koji je realizovan uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

FAQ – Česta pitanja i odgovori: