Heroine borbe: Sećanje na žene koje su se borile protiv fašizma

Muzej genocida otvorio je vrata prošlosti kroz jedinstvenu izložbu posvećenu ženama heroinama Drugog svetskog rata. Za portal www.ecofeminizam.com, Biljana Marcojević,  istoričarka i kustostkinja Muzeja za genocid u Beogradu  kaže da su istraživanja ženske uloge kroz celu istoriju i dalje nesrazmerna težini i važnosti te uloge. Kao i da svaka heroina na svoj način predstavlja pretnju tradicionalnoj podeli rodnih uloga.

Izložba „Ratne heroine“ Biljane Marcojević, posvećena ženama – heroinama otpora, stradanja i borbe u Drugom svetskom ratu.

Tokom Drugog svetskog rata, u Narodnooslobodilačkoj borbi učestvovalo je više od 100.000 žena, koje su preživele Aušvic i druge logore. One su oslobađale decu i žene od okupatora, a 91 žena proglašena je Narodnim herojem.

Bogata građa o ženama heroinama iz Drugog svetskog rata

„Muzej poseduje izuzetno značajnu i obimnu građu vezanu za istoriju Drugog svetskog rata u okviru koje se nalaze i svedočanstva o ženama koje su dale svoj doprinos u borbama protiv okupatora i njihovih saradnika“, objašnjava Biljana Marcojević, autorka izložbe „Ratne heroine“, Muzeja genocida.

Kroz ovu izložbu, stručnjaci muzeja željeli su „da barem neke od tih borbi što više rasvetle i približe najrazličitijoj publici“.

Marcojević ističe važnu činjenicu koja menja percepciju o ratnim doprinosima:ž

 „Kada govorimo o borbi ne mislimo samo na oružanu borbu jer su prikazane heroine, svaka na svoj način, pružale otpor i herojskim delima zavredile da ih večnost pamti.“

Ova izjava osvetljava širu sliku herojstva koja prevazilazi tradicionalno poimanje ratnih podviga, pokazujući da su žene na različite načine doprinele antifašističkoj borbi.

„Polazna tačka svakog istraživanja jeste svakako uvid u postojeću literaturu koju čuva specijalizovana biblioteka muzeja. Biblioteka je predanim, višedecenijskim radom gospođe Gordane Šeatović danas biblioteka koju godišnje posete mnogi istoričari kojima je u fokusu savremena istorija.  Glavni zadatak istraživačkog rada tokom pripreme izložbe je bio usmeren ka prikupljanju, proučavanju i kritičkoj obradi dostupnih izvora koji se odnose na ulogu žene u ratu. Istraživanjem su obuhvaćeni  i različiti sekundarni izvori koji se odnose na Drugi svetski rat, a koje smo takođe analizirali i tumačili sa ciljem stvaranja što verodostojnije slike prošlosti ispunjene događajima koji su se odvijali u najrazličitijim okolnostima u kojima su se heroine nalazile i kojima su hrabro prkosile neretko ostajući bez ičega pa i samog života koji su nesebično davale za slobodu i pravdu“, rekla je na naš portal istoričarka.

Naučni pristup kroz specijalizovanu biblioteku

Istraživački rad koji je prethodio izložbi imao je čvrste naučne temelje.

 „Polazna tačka svakog istraživanja jeste svakako uvid u postojeću literaturu koju čuva specijalizovana biblioteka muzeja“, navodi Marcojević.

Biblioteka Muzeja genocida predstavlja dragocen resurs za istoričare.

 „Biblioteka je predanim, višedecenijskim radom gospođe Gordane Šeatović danas biblioteka koju godišnje posete mnogi istoričari kojima je u fokusu savremena istorija“, ističe naučni saradnik, čime se priznaje dugogodišnji rad na očuvanju i sistematizaciji istorijskih izvora.

Metodologija istraživanja heroina borbe

Priprema izložbe zahtevala je sveobuhvatan i stručan pristup.

 „Glavni zadatak istraživačkog rada tokom pripreme izložbe je bio usmeren ka prikupljanju, proučavanju i kritičkoj obradi dostupnih izvora koji se odnose na ulogu žene u ratu“, objašnjava Marcojević.

Istraživanje nije bilo ograničeno samo na primarne izvore. Naprotiv, „istraživanjem su obuhvaćeni i različiti sekundarni izvori koji se odnose na Drugi svetski rat, a koje smo takođe analizirali i tumačili sa ciljem stvaranja što verodostojnije slike prošlosti ispunjene događajima koji su se odvijali u najrazličitijim okolnostima u kojima su se heroine nalazile i kojima su hrabro prkosile neretko ostajući bez ičega pa i samog života koji su nesebično davale za slobodu i pravdu.“

Ovakav pristup omogućio je sveobuhvatno sagledavanje položaja žena u ratu, od različitih društvenih okolnosti u kojima su se nalazile do krajnjih žrtava koje su bile spremne da prinesu.

Autentični dokumenti iz muzejskih zbirki

Izložba se oslanja na bogat fond autentičnih dokumenata koji čuvaju lične priče heroina borbe.

„Iz zbirki koje se čuvaju u Muzeju žrtava genocida – Zbirka Epistola i Zbirka porodice Beraha, prikazali smo pisma i kroz njih dve sudbine porodica koje su kraj rata dočekale sa srećom zbog povratka supruga iz logora – Ljubomir i Bosiljka Jovanović i tugom što se suprug i otac Biti Beraha iz Topovskih šupa u koje je na početku rata odveden nikada nije vratio svojim najmilijima“, navodi Marcojević.

Ovi lični dokumenti pružaju intiman uvid u tragedije i radosti porodica koje su preživele ratne strahote, pokazujući kako su žene podnele tereti čekanja i neizvesnosti.

Dragoceni lični fond Dragoja Lukića

Posebno značajan izvor informacija predstavlja arhivska građa koja osvetljava živote najpoznatijih heroina. „Iz Ličnog fonda Dragoja Lukića crpimo informacije o životu i podvizima Diane Budisavljević, Miri Cioti, Lepoj Radić“, ističe Marcojević.

Ovaj fond omogućava dublji uvid u biografije žena koje su ostavile neizbrisiv trag u istoriji antifašističke borbe, pružajući podatke o njihovim životnim putanjama i herojskim delima.

Nezamenljiva podrška potomaka heroina

Realizacija ovako značajnog projekta nije bila moguća bez aktivnog učešća i podrške onih koji čuvaju sećanje na heroine borbe.

„Sa mnogim savetima, sećanjima i ustupljenim eksponatima neizmernu podršku ovom istraživanju pružili su potomci heroina“, naglašava Marcojević i dodaje:

„Posebnu zahvalnost dugujem gospodinu Vladimiru Maljkoviću, Nikoli Petroviću, Gospođi Gordani Dostanić, Budi Simonoviću, Radmili Krajnović i svima koji su razmenom znanja i iskustava doprineli oživljavanju i očuvanju nekih prošlih, a ne tako davnih, herojskih vremena.“

Značaj očuvanja kulture sećanja

Saradnja sa potomcima heroina predstavlja ključni segment u očuvanju istorijske memorije i kulture sećanja. Njihovi doprinosi kroz ustupljene eksponate, lična sećanja i porodične priče čine da se „oživljava i očuva“ period koji, kako Marcojević ističe, predstavlja „neka prošla, a ne tako davna, herojna vremena.“

Različite motivacije heroina u antifašističkoj borbi

Jedna od najznačajnijih analitičkih konstatacija naučnog saradnika odnosi se na razlike među učesnicama rata.

„Ono što je donekle razlikovalo ilegalke od ostalih učesnica Drugog svetskog rata jeste činjenica da su one od početka bile jasno ideološki profilisane kao pripadnice komunističkog pokreta. One su imale pred sobom sliku posleratne stvarnosti kao glavni motiv. Druge heroine ušle u rat bežeći od okupatora i njihovih saradnika tražeći ili spas ili osvetu za svoje najmilije koji su stradali“, objašnjava Marcojević.

Ova razlika u motivacijama pokazuje složenost ratnog iskustva žena. Odd onih koje su se borile iz političkih uverenja do onih koje su u borbu ušle iz ličnih razloga, tražeći pravdu za stradanja svojih najdražih.

Imena koja simbolizuju heroizam

Konkretni primeri heroina prikazanih na izložbi potvrđuju raznovrsnost ženskog doprinosa antifašističkoj borbi.

„Na izložbi su prikazane Drinka Pavlović, Mira Cikota, Jelena Ćetković, Lepa Radić, Olga Petrov, Vida Jocić“, navodi Marcojević.

Svako od ovih imena predstavlja jedinstvenu priču o hrabrosti, žrtvi i nepokolebljivoj predanosti ideji slobode. Kroz njihove biografije i podvige, izložba „Heroine borbe“ pruža sveobuhvatan prikaz uloge žena u jednom od najkritičnijih perioda naše istorije.

Rad Biljane Marcojević i tima Muzeja genocida pokazuje kako se kroz pažljivo istraživanje i prezentaciju mogu osvetliti aspekti istorije koji su dugo vremena ostajali u senci, omogućavajući „najrazličitijoj publici“ da se upozna sa herojskim priićama žena koje su „nesebično davale“ svoje živote „za slobodu i pravdu“.

Tekst je  nastao  u okviru projekta „Antifašizam kroz žensku perspektivu: Sećanje na heroine borbe“,  koji je realizovan uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

FAQ – Česta pitanja i odgovori: