Ekofeminizam u Srbiji – Zašto nije prepoznat?

Kao neko ko već dugo vremena radi na pitanjima održivog razvoja i rodne ravnopravnosti, često se pitam zašto ekofeminizam u Srbiji nije postao popularan kao u mnogim drugim zemljama. Ovaj pravac povezuje očuvanje prirode sa borbom za prava žena i mogao bi doneti nove ideje našem društvu koje se suočava sa ekološkim, ekonomskim i socijalnim problemima.

Jedno od retkih dela koje je n amene ostalovilo utisak je bila knjiga “Žene koje trče sa vukovima”. I dan danas se sećam citata:

​„Idite u šumu. Ako ne odete u šumu, ništa se neće dogoditi i vaš život nikada neće početi. „
– Clarissa P. Estes.

Verujem da u ovim rečima leži i odgovor zbog čega ekofeminizam nije zaživeo u Srbiji. Jednostavno ni ekološki ni feministički pokreti nisu imali hrabrosti “da odu u šumu”. Umesto toga, bave se trenutnim pitanjima koje smatraju bitnim. Odnose se uglavnom na zagađenja, pitanje roda, nasilja i politička pitanja. Sam pojam ekofeminizma, ja definišem kao  borbu za ljudska prava i sve  “Druge”.One koji ne znaju ili nesmeju da dignu svoj glas ili jednostavno ne znaju kako. Mislim da smo davno prevazišli definiciju gde se stalno uvodi pararela dualizma žena/priroda i muškarac/ekonomija. Jedni uništavaju, drugi se bore i pokušavaju da očuvaju.

Istina je da su u Srbiji i dalje jake patrijarhalne tradicije vidljive u svakodnevnom životu. Ravnopravnost muškaraca i žena još nije u centru pažnje, što je prva i možda najveća prepreka za razvoj ekofeminizma.

Ekofeminizam je pokret koji povezuje ekologiju i feminizam, u Srbiji se spominje sporadično. Razlozi za to uključuju kulturne, političke, ekonomske i društvene faktore.

Razvoj ekofeminizma

Ekofeminizam je počeo 1970-ih. U Indiji, žene su kroz Čipko pokret zaustavljale seču šuma kako bi zaštitile svoju okolinu. U Latinskoj Americi, pokreti zasnovani na ideji Buen Vivir, koja naglašava sklad s prirodom, pokazuju kako se možemo nositi sa ekološkim problemima.

🌿 Ekofeminizam: Globalni pokret za pravedniji svet

🕰️ Hronologija ekofeminizma

• 1973 – Indija: Žene pokreću Chipko pokret, grleći drveće kako bi sprečile seču šuma.
• 1977 – Kenija: Wangari Maathai osniva Green Belt Movement, sadnjom miliona stabala i osnaživanjem žena.​
• 1980 – SAD: Održava se prva konferencija „Žene i život na Zemlji“, što vodi ka formiranju organizacije WomanEarth.​
• 2008 – Ekvador: Postaje prva zemlja koja priznaje prava prirode u svom ustavu.​ODRŽIVE NAVIKE ZA ODRŽIVI RAZVOJ
• 2012 – Bolivija: Usvaja Zakon o Majci Zemlji, dajući prirodi jednaka prava kao i ljudima.​ODRŽIVE NAVIKE ZA ODRŽIVI RAZVOJ
• 2025 – Globalno: Ekofeminizam se širi kroz digitalne platforme, aktivizam i obrazovanje.​

🌍 Gde je ekofeminizam danas najaktivniji?

•  Indija: Lokalne zajednice i dalje praktikuju principe Chipko pokreta, fokusirajući se na očuvanje šuma i prava žena.​
• Kenija: Green Belt Movement nastavlja sa sadnjom drveća i edukacijom žena o održivom razvoju.​
• Ekvador & 🇧🇴 Bolivija: Pravni sistemi priznaju prava prirode, integrirajući ekofeminističke principe u zakonodavstvo.​
• Srbija: Porast ženskog preduzetništva u zelenoj ekonomiji; organizuju se seminari i radionice o ekofeminizmu.​EKOFEMINIZAM
• SAD: Akademske institucije i aktivističke grupe istražuju i promovišu ekofeminističke teorije.​
• Francuska: Pojam „ekofeminizam“ prvi put upotrebljen od strane Françoise d’Eaubonne 1974. godine.​EKOFEMINIZAM

📊 Statistika i trendovi

• 31.7% preduzetnika u Srbiji su žene, od čega 5% posluje u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. ​EKOFEMINIZAM
• 12% novoosnovanih preduzeća u Srbiji 2022. godine bilo je fokusirano na održivo poslovanje, od čega su 18% osnovale žene. ​EKOFEMINIZAM
• 100 grantova dodeljeno ženama za pokretanje eko-friendly biznisa u Srbiji 2023. godine. ​EKOFEMINIZAM

📱 Digitalni Aktivizam

• Ekofeminističke inicijative koriste društvene mreže za širenje svesti, organizovanje kampanja i povezivanje aktivistkinja širom sveta.​
• Platforme poput Instagram-a i Twitter-a postaju ključni alati za edukaciju i mobilizaciju zajednica.

Srpska kultura je uglavnom patrijarhalna, ali pitanja rodne ravnopravnosti su često na „stolu“. Feministički pokreti najčešće se usredsređuju na borbu protiv nasilja nad ženama i političkih pitanja, dok ekološke teme ostaju na marginama. U Srbiji političari često ne rade dovoljno na zaštiti prirodnih resursa. Problemi kao što su korupcija i nedostatak sredstava ometaju sprovođenje zakona. Povezivanje sa socijalizmom je stigmatizovano, što dodatno komplikuje promovisanje anti-kapitalističkih ideja važnih za ekofeminizam.

Politički i ekonomski faktori koji sprečavaju razvoj ekofeminizma u Srbiji

Problem sa ekološkim aktivizmom u Srbiji je njegova podeljenost. Postoje dve strane: s jedne su profesionalne organizacije koje zavise od stranih donacija, a s druge male lokalne inicijative bez podrške institucija.

To dolazi iz mog iskustva rada u oblasti civilnog društva. Osim toga, mnoge feministkinje u Srbiji izbegavaju antikapitalističke narative, koji su često ključni za ekofeminističku filozofiju. Negativno mišljenje o socijalizmu nakon raspada Jugoslavije dodatno otežava uklapanje kritika ekonomije i ekologije u jednu skladnu celinu.

Ekofeminizam: Zašto ga nema u srpskim medijima?

U Srbiji postoji veliki problem—ekofeminizam je gotovo potpuno nevidljiv u medijima. Ovaj termin se jedva spominje. Kada se govori o ekološkim problemima, često su povezani s incidentima ili političkim skandalima. Dublje analize i rodna perspektiva su retke.

 Mediji oblikuju javno mnjenje, pa kad izostane spominjanje rodne dimenzije u ekologiji, to doprinosi marginalizaciji tih tema.

U Indiji, Vandana Šiva je globalno prepoznatljiva kao lice ekofeminizma. U Latinskoj Americi, žene predvode borbe protiv rudarskih kompanija i zagađenja. Srbija zaostaje ne samo u praksi, već i u teorijskom promišljanju.

Kako dovesti ekofeminizam u fokus u Srbiji?

 Moramo razumeti potencijal ekofeminizma za rešavanje problema. Popularizacija ovog važnog koncepta nije laka, ali je dostižna kroz nekoliko ključnih koraka:

Prvo, treba raditi na edukaciji javnosti putem radionica, tribina i društvenih mreža. Akademska zajednica treba aktivnije da se bavi istraživanjem i podučavanjem ekofeminizma.

Drugo, feministički pokreti trebaju uključiti ekološke teme kao centralni deo svojih ciljeva. Bitno je prepoznati povezanost između iskorištavanja žena i prirodnih resursa.

Smatram da obrazovni sistem mora edukovati nove generacije o vezi između socijalnih i ekoloških problema.Uloga medija je ključna u širenju društvenih pokreta, ali termin „ekofeminizam“ je malo zastupljen u srpskim medijima. Ekološki problemi i rodna pitanja se često ne obrađuju zajedno. Poređenje sa drugim zemljama U Indiji, ekofeminizam je snažno prisutan zahvaljujući pokretima poput Čipka. Žene su vitalne za očuvanje prirode.

U Latinskoj Americi, žene aktivno brane prirodne rezerve. Filozofija Buen Vivir pomaže im u ovoj borbi. U mnogim južnim zemljama, žene se suočavaju s klimatskim ekstremima i njihova uključenost je kritična za rešenja ekoloških problema.

Zašto ekofeminizam nije popularan u Srbiji?

 1. Patrijarhalna društvena struktura: Rodna pitanja nisu u fokusu.

2. Podeljenost među aktivističkim grupama.

 3. Nedostatak političke volje za efikasno sprovođenje ekoloških politika.

 4. Nedovoljna medijska pokrivenost ekofeminizma.

 5. Odbacivanje ideja povezanih sa socijalizmom: Antikapitalistički pristupi nisu prihvaćeni.

Kako ekofeminizam može postati popularniji u Srbiji?

Da bi ekofeminizam postao važniji:

1. Potrebno je povećati medijsku prisutnost kroz kampanje na društvenim mrežama.

 2. Feministički pokreti trebalo bi da uključe ekološke teme u svoje aktivnosti.

3. Finansijska podrška lokalnim inicijativama je neophodna.

 4. Obrazovni sistemi treba da integrišu ekofeminističke ideje.

Ekofeminizam može spojiti ekološka pitanja sa socijalnom pravdom. Njegov značaj zavisi od naše sposobnosti da prepoznamo i radimo na ovim međusobno povezanim problemima.

Šta sam naučila od svetskih pokreta i kako to koristim kod nas

 Prošle godine imala sam priliku da detaljno istražim istoriju i značaj Čipko pokreta. Fotografije na kojima su žene štitile drveće svojim telima, podsetilo na jednu aktivnost Udruženja „Ekovest“. Mi smo isto tako pokušali da sačuvamo jedno drvo koje je u sebi skrivalo posebnu priču i istoriju.

To je suština ekofeminizma – nije neki apstraktni koncept, već prava borba za preživljavanje. Umesto da pričamo o velikim teorijama, fokusiramo se na svakodnevne probleme – nedostatak vode, zagađenje iz lokalne fabrike, skok cena hrane zbog suša. Vidim da žene brzo povezuju te probleme s nejednakom moći u društvu.

Moji koraci ka promeni

Ne želim da kritika bude kraj ove priče. Verujem da kao društvo možemo, a i moramo biti bolji. Evo kako doprinosim:

Pokrenula sam ovaj sajt 2016.godine sa ciljem da ekofeminističke teme približim svima koji su zainteresovani.

Organizujem radionice po školama na razne ekološke ili feminističke teme i uvog govorim o ekofeminizmu.

Iako male, te stvari su važne.

Iako ekofeminizam nije još mnogo poznat u Srbiji, verujem da ima budućnost. To nije samo neka ideja iz inostranih knjiga – to je način razmišljanja koji menja naš odnos prema prirodi i jedni prema drugima. Promene počinju u malim, posvećenim grupama ljudi. Ako želite da budete deo te promene, javite mi se. Možemo postići mnogo zajedno.