Intersekcionalnost i diskriminacija: Mizoginija u mahu
Intersekcionalnost i diskriminacija bile su teme predavanja na Ženskim studijama. U okviru sedmog ciklusa alternativnog visokoškolskog interdisciplinarnog obrazovnog programa „Ženske studije 2025. Subotica“ održana su dva izuzetno značajna predavanja 5. aprila 2025. godine. Događaj je realizovan u hibridnom formatu. Učesnici i učesnice su mogli uživo da prate predavanje i preko interneta. To je doprinelo većoj dostupnosti i inkluzivnosti programa.
Višestruka diskriminacija žena – kompleksnost rodne nejednakosti
Prvo predavanje održala je dr Kosana Beker. Ona je govorila na temu: „Višestruka diskriminacija žena“. Njen pristup bio je sveobuhvatan, analizirajući kako korene tako i manifestacije ovog složenog društvenog problema.
Dr Beker je na samom početku naglasila da višestruka diskriminacija predstavlja posebno složen oblik nejednakosti jer se kod nje prepliću različiti diskriminatorni osnovi. Žene koje pripadaju manjinskim etničkim grupama. Kao i žene sa invaliditetom, starije žene, LGBTQ+ žene, žene iz ruralnih područja ili one slabijeg socioekonomskog statusa često se suočavaju sa višestrukim preprekama u ostvarivanju svojih prava.
„Diskriminacija nikada ne dolazi iz jednog izvora, već predstavlja mrežu međusobno povezanih sistema opresije,“ istakla je dr Beker tokom svog izlaganja.
„Kada govorimo o višestrukoj diskriminaciji, moramo razumeti da ona nije prosto zbir različitih diskriminacija, već stvara jedinstveno iskustvo za osobu koja je doživljava.“
Posebno vredan aspekt predavanja bila je analiza pravnog okvira zaštite od višestruke diskriminacije. Dr Beker je kritički sagledala mehanizme zaštite koji postoje na evropskom i nacionalnom nivou. Ukazala je na nedostatke u trenutnoj primeni. Kroz konkretne primere iz sudske prakse, demonstrirala je kako pravosudni sistemi često ne prepoznaju kompleksnost višestruke diskriminacije. To dovodi do neadekvatne zaštite žrtava.
Učesnice i učesnici imali su priliku da se upoznaju sa ključnim presudama Evropskog suda za ljudska prava i nacionalnih sudova, koje ilustruju izazove u pravnom prepoznavanju intersekcionalnosti diskriminacije. Dr Beker je naglasila da, iako zakonodavni okvir često prepoznaje koncept višestruke diskriminacije, nedostaje njegova dosledna primena u praksi.
Mizogini pritisci na novinarke i medijska kultura
Drugo predavanje, koje je održala prof. dr Smilja Milinkov, fokusiralo se na temu „Novinarke kao Druge – mizoginija prema ženama u novinarstvu“. Kroz ovu prezentaciju,polaznici dobili su uvid u specifične izazove sa kojima se suočavaju žene u medijskoj industriji.
Profesorka Milinkov je kroz istorijsku perspektivu prikazala kako je ulazak žena u novinarsku profesiju od početka bio praćen rodnim stereotipima i predrasudama.
„Žene u novinarstvu često su pozicionirane kao ‘Druge’.Njihov rad se drugačije vrednuje, njihova stručnost češće dovodi u pitanje, a njihovo prisustvo u redakcijama neretko se svodi na određene ‘ženske’ teme,“ istakla je prof. Milinkov.
Posebno zabrinjavajući aspekt položaja novinarki.Kako je ukazala predavačica, jeste sve veća izloženost onlajn nasilju i uznemiravanju. Novinarke koje izveštavaju o politički osetljivim temama ili izražavaju stavove koji se suprotstavljaju dominantnim narativima često su meta seksističkih napada i pretnji Što ima ozbiljne posledice ne samo na njihovu ličnu bezbednost već i na slobodu izražavanja u celini.
Kroz prezentaciju originalnih istraživačkih podataka, prof. Milinkov je analizirala socijalno-ekonomski položaj novinarki u savremenom društvu. Uprkos feminizaciji novinarske profesije, žene i dalje ostaju podzastupljene na uredničkim i rukovodećim pozicijama, suočavaju se sa razlikama u zaradama i često se nalaze u prekarnim radnim odnosima.
„Medijska kultura odražava šire društvene nejednakosti, ali istovremeno ima moć da ih reprodukuje ili transformiše,“ naglasila je prof. Milinkov, otvarajući diskusiju o mogućim modelima rodno osetljivog novinarstva. Ona je predstavila konkretne primere dobre prakse iz različitih medijskih organizacija koje su uspešno implementirale politike rodne ravnopravnosti, od uravnotežene zastupljenosti sagovornica u medijskim sadržajima do stvaranja sigurnog radnog okruženja za novinarke.
Intersekcionalnost kao ključni koncept
Oba predavanja povezao je koncept intersekcionalnosti. Razumevanje da različiti aspekti identiteta (rod, etnicitet, klasa, seksualnost, sposobnost itd.) stvaraju specifična iskustva diskriminacije i privilegije. Dr Margareta Bašaragin, koja je moderirala događaj, uspešno je usmeravala diskusiju ka ovim preklapanjima.
„Kada govorimo o ženama u novinarstvu, moramo prepoznati da njihova iskustva nisu homogena.Novinarke iz manjinskih zajednica, novinarke sa invaliditetom ili one koje izveštavaju iz konfliktnih područja suočavaju se sa specifičnim izazovima,“ istakla je dr Bašaragin tokom diskusije.
Značaj kontinuiranog obrazovanja
Sedmi ciklus programa „Ženske studije 2025. Subotica“ nastavlja dugu tradiciju alternativnog feminističkog obrazovanja koje kombinuje akademsku rigoroznost sa aktivističkim pristupom. Intersekcionalnost i diskriminacija su teme sa kojima se svakodnevno susrećemo.
Intersekcionalnost i diskriminacija predstavljaju vredan doprinos razumevanju složenih mehanizama diskriminacije i njihovih specifičnih manifestacija u različitim društvenim kontekstima. Kroz interaktivnu diskusiju koja je usledila nakon izlaganja, polaznici imali su priliku da razmene iskustva.Kao i da promisle o strategijama za suprotstavljanje višestrukoj diskriminaciji i mizoginiji.
U vremenu rastućih antifeminističkih tendencija u javnom diskursu, ovakvi obrazovni programi pružaju neophodan prostor za kritičko promišljanje rodnih nejednakosti.Kao i razvijanje alata za njihovo prevazilaženje. Predavanja dr Beker i prof. Milinkov ne samo da osvetljavaju postojeće probleme. Ponudili su i konkretne smernice za sistemske promene koje bi vodile ka pravednijem društvu.
