Loraine Daston govori o istoriji raznolikosti

Kada istoričarka svetskog glasa Loraine Daston odluči da podeli svoje najnovije istraživanje, to je događaj koji zaslužuje pažnju. Ovog marta, Centralno-evropski univerzitet (CEU) u Beču ponosno ugošćuje Loraine Daston, direktorku emeritu na Maks Plank institutu za istoriju nauke u Berlinu. Kao i gostujuću profesorku na Univerzitetu u Čikagu, koja će održati prestižna predavanja u okviru serije „Natalie Zemon Davis Memorial Lectures“.

Daston, čiji je rad obeležio moderne studije istorije nauke. Predstaviće svoje najnovije istraživanje o istoriji raznolikosti kao vrednosti kroz tri fascinantna predavanja: „Raznolikost kao lepota“ 10. marta, „Raznolikost kao efikasnost“ 11. marta i „Raznolikost kao pravda“ 13. marta.

Kako je raznolikost postala moralni imperativ našeg doba

„U mom životnom veku, svedočila sam na mnogim frontovima onome što bih nazvala moralnim napretkom kroz uspostavljanje novih vrednosti,“ izjavila je Daston govoreći o svojoj motivaciji za ovo istraživanje. Posebno intrigantnim smatra činjenicu da se raznolikost uspostavila kao duboko moralna intuicija „zapanjujućom brzinom“, za razliku od drugih vrednosti kojima su bili potrebni vekovi da dostignu sličan status.

Prvi put u istoriji, možemo posmatrati skoro u realnom vremenu kako jedna vrednost. Raznolikost, kako evoluira i postaje centralni etički princip naše epohe. Ali kako je došlo do toga? Odakle potiče ova vrednost i kako se razvijala kroz vekove?

Daston će u svom prvom predavanju, „Raznolikost kao lepota“, ponuditi neočekivanu polaznu tačku. I to : „Istoriju prirode“ rimskog enciklopediste Plinija Starijeg. U ovom delu, raznolikost cveća slavi se kao „veličanstvena ekstravagancija prirode u igri“. Ona ne služi nikakvoj svrsi osim lepote same po sebi. Ovaj koncept raznolikosti kao raskošnog ekscesa nije bio ograničen samo na prirodu. Nego se ogledao i na kraljevskim dvorovima širom sveta.

Da li je moguće da naša savremena vrednost raznolikosti ima svoje korene u ovoj estetskoj koncepciji? Daston će u svom predavanju pokazati kako je raznolikost kao lepota postavila temelje za kasnije evolucije ovog koncepta.

Kada raznolikost postaje efikasnost: Od ekonomije do Darvinove teorije

Drugo predavanje, „Raznolikost kao efikasnost“, koje će biti održano u bečkom Prirodnjačkom muzeju (Naturhistorisches Museum Wien). Istražiće kako je raznolikost postala ekonomska vrednost povezana sa podelom rada. Ovo predavanje obećava fascinantan uvid u transformaciju koncepta raznolikosti. I to iz čisto estetske kategorije u nešto što ima praktičnu, utilitarnu vrednost.

Posebno zanimljiv aspekt ovog predavanja biće analiza kako je Čarls Darvin preveo ekonomski koncept raznolikosti kao efikasnosti i korisnosti u prirodni svet.Posmatrajući divergenciju organizama kao specijalizaciju za njihove ekološke niše. Nakon predavanja sledi diskusija sa Frankom Zahosom, kuratorom Prirodnjačkog muzeja, uz moderaciju direktorke muzeja Katrin Vohland.

Ovo predavanje predstavlja most između estetskog i političkog razumevanja raznolikost.Pokazujući kako je ekonomska misao poslužila kao katalizator za transformaciju vrednosti.

Od „duge nacije“ do inkluzivne pravde: Politička dimenzija raznolikosti

Treće predavanje, „Raznolikost kao pravda“, kreće od Južne Afrike nakon apartheida i njenog preporoda kao „duge nacije“ tokom 1990-ih. Od tada, prema Dastonovom istraživanju, raznolikost je postala moralna i politička vrednost koja je redefinisala pravdu kao inkluziju.

„U munjevitom uspostavljanju raznolikosti kao vrednosti, možemo videti način na koji su mnogo starije asocijacije raznolikosti.Prvo kao estetske vrednosti, zatim kao ekonomske vrednosti.Koje su popločale put za raznolikost u njenoj najnovijoj inkarnaciji kao političke vrednosti,“ objašnjava Daston.

Ona naglašava da ova predavanja ne predstavljaju priču o zameni jedne vrednosti drugom. Nego o „stratigrafiji vrednosti“, gde se jedan osećaj raznolikosti kao vrednosti nadograđuje na sledeći.

Naučnica koja je obeležila istoriju nauke

Loraine Daston nije slučajno izabrana da održi ova prestižna predavanja. Njen impresivan opus obuhvata široke teme iz istorije nauke, uključujući verovatnoću, čuda, objektivnost i posmatranje. Njena najnovija knjiga, „Rivali: Kako su naučnici naučili da sarađuju“ (2023), predstavlja vrhunac višedecenijskog istraživanja.

Karijera ove izuzetne naučnice započela je studijama na Harvardu i Univerzitetu u Kembridžu, nakon čega je predavala na univerzitetima Prinston, Harvard, Brandeis, Čikago i Getingen, pre nego što je postala jedna od osnivačkih direktorki Maks Plank instituta za istoriju nauke od 1995. do penzionisanja 2019. godine.

Njen rad je priznat brojnim prestižnim nagradama, uključujući Pfizer Book Prize i Sarton Medal Društva za istoriju nauke, Dan David Prize za istoriju nauke, nagradu Fondacije Gerda Henkel za humanističke nauke, Heineken Prize za istoriju Kraljevske holandske akademije i Balzan Prize. Članica je Američke akademije umetnosti i nauka, Američkog filozofskog društva, Leopoldina nacionalne akademije Nemačke i dopisna članica Britanske akademije.

Sećanje na Natalie Zemon Davis: Inspirativna mentorka i revolucionarna istoričarka

Predavanja koja će Daston održati nose ime po Natalie Zemon Davis, izuzetnoj istoričarki koja je preminula u oktobru 2023. godine. Njihovi profesionalni putevi ukrstili su se na Prinstonu, gde je Davis bila profesorka kada je Daston bila docent.

„Kada sam stigla 1983. godine, bile smo tri žene docenti, novina za tada pretežno muški Odsek za istoriju na Prinstonu, i Natalie nas je uzela pod svoje okrilje. Još uvek se sećam kako nas je nežno podučavala pre nego što bismo održali predavanje na njenom kursu,“ priseća se Daston, koja je tada vodila vežbe na kursu Davis. „Nikada ne držim predavanje a da ne čujem Natalien glas u svom uhu, i počastvovana sam što držim predavanja u Beču koja nose Natalieno ime,“ dodala je Daston.

Davis je započela svoju povezanost sa CEU 1998. godine kada ju je univerzitet pozvao na panel diskusiju u Gradskoj većnici Budimpešte. Godine 2000, tadašnji predsednik i rektor Yehuda Elkana pozvao ju je da postane članica Upravnog odbora CEU, gde je služila od 2001. do 2006. Pred kraj njenog mandata u odboru, uspostavljena je serija predavanja, a 2007. godine dobila je počasni doktorat od univerziteta.

„Ona je bila takva inspiracija zbog svoje kombinacije briljantnosti i ljubaznosti, po čemu je s zahvalnošću i naklonosti pamte ne samo kolege, već i generacije studenata. Njen rad bio je model mikroistorije u svom najboljem izdanju,“ rekla je Daston. „Mogla je da uzme naizgled izolovan, lokalni istorijski događaj i iskoristi ga kao mikrokosmos ogromnih problema koje bi inače bilo nemoguće istorijski sagledati.“

Daston je navela kako je Davisov tekst „Povratak Martina Guerea“, na primer, jedinstveno osvetlio problem ličnog identiteta u doba bez ikakvih identifikacionih dokumenata. „Predavala sam kurs o klasicima istorije na Univerzitetu u Čikagu, i ovo delo je uvek bilo na spisku za čitanje. Ona zaslužuje da bude u društvu autora drugih klasika discipline, poput Tukidida i Herodota i Makijavelija,“ rekla je Daston.

Zašto je istorija raznolikosti važna za naše vreme

U vremenu kada se raznolikost često spominje u različitim društvenim, političkim i kulturnim kontekstima, Dastonovo istraživanje donosi svež i istorijski utemeljeni pogled na ovu vrednost. Umesto da prihvata raznolikost kao samorazumljivu moralnu intuiciju, ona istražuje njene istorijske korene i evoluciju. I pruža nam dublji uvid u vrednost koja je oblikovala naš savremeni moralni pejzaž.

Njeno istraživanje postaje još značajnije u svetlu gorućih globalnih izazova poput klimatskih promena. Tu je biodiverzitet ključan za opstanak planete. Kao i društvenih pokreta koji zahtevaju pravedniju i inkluzivniju budućnost. Razumevanje istorijske dubine raznolikosti kao vrednosti može pomoći u oblikovanju budućih diskursa o ovim temama.

Serija predavanja Natalie Zemon Davis na CEU, pokrenuta 2006. godine, svake godine ugošćuje svetski poznatog istoričara pozvanog da diskutuje o svojoj trenutnoj istraživačkoj temi. Godišnja serija predavanja objavljuje se kao knjiga koju izdaje CEU Press, čime se osigurava da će Dastonovo istraživanje biti dostupno široj publici.

Multilateralnost vrednosti kao novi okvir za razumevanje društvenih promena

Ono što čini Dastonov pristup posebno vrednim je njen koncept „stratigrafije vrednosti“. To sugeriše da vrednosti ne zamenjuju jedna drugu. Nego da se nadograđuju, stvarajući složen i višeslojan moralni pejzaž. Ova perspektiva omogućava nam da bolje razumemo kako se vrednosti razvijaju i transformišu kroz vreme. Kao i kako različite koncepcije iste vrednosti mogu istovremeno postojati u različitim sferama društvenog života.

U doba kada se čini da su društvene promene sve brže i intenzivnije, Dastonov istorijski pristup pruža stabilnu tačku oslonca za razumevanje kako se moralne intuicije formiraju i ustanovljavaju. Njena predavanja obećavaju istorijsku analizu. Kao i okvir za razmišljanje o budućim vrednosnim transformacijama.

Za sve one zainteresovane za istoriju ideja, evoluciju društvenih vrednosti ili jednostavno za produbljivanje svog razumevanja koncepta raznolikosti, Dastonova predavanja predstavljaju događaj koji ne bi trebalo propustiti. Ona nas podsećaju da čak i naše najdublje moralne intuicije imaju istoriju. Kao i da razumevanje te istorije može obogatiti naše sadašnje moralne diskurse.

Serija predavanja na CEU u Beču predstavlja jedinstvenu priliku da se čuje jedna od najistaknutijih savremenih istoričarki nauke. I to dok istražuje temu od fundamentalnog značaja za naše društvo.

izvor teksta:ceu.edu