Novinarke u Kragujevcu: Istorija, borba i dostignuća

Novinarke su često neprepoznate. Novinarstvo u Srbiji ima duboke korene, ali priče o ženama novinarkama, posebno u Kragujevcu, često ostaju nepoznate ili zanemarene. Iako se Kragujevac često naziva „kolevkom srpskog novinarstva“, izostajali su podaci o ženama koje su se bavile ovom profesijom. Ipak, istorija ženskog novinarstva u ovom gradu nije samo priča o borbi za profesionalnu afirmaciju, već i o društvenim, političkim i kulturnim promenama koje su oblikovale ženski novinarski rad.

Početak ženskog novinarstva u Kragujevcu: Sestre Ninković

Jedna od najistaknutijih priča u istoriji ženskog novinarstva u Kragujevcu vezuje se za sestre Ninković, Anku i Milicu. Rođene u Novom Sadu, sestre Ninković postale su pionirke u novinarstvu i socijalističkoj propagandi. Upoznavši Svetozara Markovića, one su otišle u Cirih gde su se obrazovale i aktivno učestvovale u osnivanju prve srpske štamparije. Iako su bile politički kontroverzne, zbog svojih socijalističkih ideja, njihov novinarski rad bio je ključan za promene koje su usledile u srpskoj novinarskoj sceni.

„Policija ih je obeležila kao komunistkinje. Za čiča-Danila, već i čovek komunist bio je nešto bezumno, ali žena komunist izgledala mu je huljenje svih zakona i ljudskih i božijih,“ zapisao je Slobodan Jovanović, opisujući susret sa sestrama Ninković.

Njihovo političko angažovanje i novinarski rad ostavili su neizbrisiv trag u istoriji ženskog novinarstva, uprkos teškoćama s kojima su se suočavale.

Novinarski tragovi sestara Ninković

Milica Ninković, posebno, postavila je temelje za ženski novinarski rad u Kragujevcu. Njen prvi članak objavljen je 1873. godine u Švajcarskoj, dok je studirala u Cirihu. Kasnije je postala saradnica i desna ruka Peri Todoroviću u listu Staro oslobođenje. Uredništvo, korespondencija, korektura – Milica je obavljala sve te funkcije, često zajedno sa sestrom Ankom. Bez potpisa, ali sa jasnim uticajem, njihove reči su menjale tokove društvenih i političkih događanja u Srbiji.

Novinarke u Kragujevcu pre Drugog svetskog rata

Iako je novinarstvo bilo dominirano muškarcima, u periodu između dva svetska rata, nekoliko žena počelo je da ostavlja trag. Milica Jakovljević Mir-Jam, poznata novinarka i književnica, bila je jedna od najistaknutijih figura u ovom periodu. Njeni članci, objavljivani u Novostima i Glasu Šumadije, bili su duboko angažovani i kritički nastrojeni prema društvenim prilikama. Nakon Drugog svetskog rata, Mir-Jam je bila marginalizovana od strane nove vlasti, iako je njena novinarska karijera bila impresivna.

Selena Dukić, još jedna važna ličnost, bila je novinarka u Vremenu i Politici, gde su njeni kritički članci bili prepoznatljivi po oštroj analizi političkih događanja. Njen rad i njen gubitak od strane novinarske zajednice u posleratnom periodu osvetljavaju teškoće s kojima su se suočavale žene u novinarstvu.

Kragujevačke novinarke posle Drugog svetskog rata

Nakon rata, situacija za novinarke u Kragujevcu počela je da se menja, ali tek u 50-im i 60-im godinama prošlog veka žene su počele da prepoznaju svoje mesto u novinarstvu. Iako su mnoge žene radile kao novinarke, njihov rad je bio često neprepoznat i nedovoljno cenjen. Ipak, 1972. godine prvi put se pojavljuje impresum u listu Svetlost sa imenima žena novinarki: Mirjana Bošković, Mirjana Petrović i Ljubica Stojanović bile su među prvima koje su se našle u uredničkim i novinarskim redovima.

Žene kao urednice: Prvi koraci

Žene su počele da zauzimaju i uredničke pozicije u medijima, ali pretežno u časopisima za kulturu i radničke listove. Jedna od prvih žena urednica bila je Jovanka Hadžić, koja je uređivala Našu stvarnost, časopis za književnost i kulturu. Milica Urošević, direktorka Narodne biblioteke, takođe je bila urednica i istakla se kao liderka u ovom periodu.

Istorija ženskog novinarstva u Kragujevcu je bogata i kompleksna, puna izazova i borbi za priznavanje, ali i za ravnopravnost u društvu. Od sestara Ninković, koje su postavile temelje novinarstva u ovom regionu, do novinarki poput Mir-Jam i Seleni Dukić, koje su svojim radom doprinosile promenama, žene u Kragujevcu ostavile su neizbrisiv trag u svetu novinarstva. Njihova borba nije bila samo za profesionalnu afirmaciju, već i za prepoznavanje uloge žene u društvenim i političkim procesima. Danas, dok se prisećamo tih pionirki, jasno je da njihov rad nije bio uzaludan.Njihov trag živi kroz sve one koje su nastavile njihov put.

Izvor:glassumadije ( Gordana Vučković i Izvor: Res Publika)