Zmajeva žena: Priča o despotici koja je vraćena iz zaborava

Roman „Zmajeva žena” Ane Atanasković istražuje ne samo istorijske događaje već i duboke mitološke simbole. Ujedno istražuje borbu žena kroz vekove. Despot Stefan Lazarević bio je legendarni vitez i vladar, ali šta je bilo sa ženom pored njega?. Ana Atanasković u svom najnovijem romanu „Zmajeva žena“ oživljava lik despotice Jelene Gatiluzio, čiji je život bio daleko od onoga što su istorijski zapisi beležili.

Ana Atanasković otkrila je priču o despotici Jeleni kroz lično putovanje i intenzivnu potragu za istorijskim činjenicama. Inspirisana posetom manastiru Manasija, autorka je provela tri godine istraživanja, proučavajući biografije despota Stefana i istorijske izvore.

Zmajeva žena i borba za identitet kroz mitologiju i istoriju

Atanasković kroz ovaj roman pokazuje kako mitologija, istorija i ženska borba za opstanak imaju snažnu vezu, koja se ne završava u prošlosti, već je relevantna i danas.

„Jedan put u manastir Manasija i želja da despotovu zadužbinu pokažem osobi koja mi je o despotu često govorila. Dakle, ljubav, želja da učinim nekome, da nekom drugom bude lepo, želja za uživanjem u tuđoj sreći. Na povratku, baš na delu autoputa koji je u ravni sa Crkvinima, mestom gde je despot umro, pomislila sam „kako li je bilo njegovoj ženi?“ i shvatila da se o njoj ne zna ništa. Od tog trenutka je krenula trogodišnja intenzivna potraga za njom“, kaže Ana Atanasković za portal www.ecofeminizam.com.

Upravo ta jednostavna, a prodorna misao postala je okidač za roman koji spaja istoriju, mitologiju i žensku perspektivu.

„Krenula sam od svih postojećih biografija despota Stefana, kao i istoriografije tog vremena. I, da, odlično pitanje, oslanjala sam se i na legende. Moj roman nije istorija u „stopostotnom izdanju“, već fikcija koja je uključila i mitove i tajne. Porodicu Gatiluzio sam istraživala u istorijskim knjigama na engleskom jeziku“, obljašnjava sagovornica.

Samo pisanje je trajalo oko godinu dana, istraživanje oko tri.

„Isprva nisam imala u planu da se bavim ni grčkom ni srpskom mitologijom. Krenula sam da pišem roman nalik onom o Jeleni Anžujskoj („Kraljica jorgovana“). Negde na polovini, kada sam počela da opisujem Ušće, pokrenule su se „sile“ i kao da su htele da budu opisane, kao da je Jelena Gatiluzio htela da bude drugačija. Onda se sve uklopilo. Morala sam da se vraćam na početak romana i ispravljam njen zamišljeni karakter. U neku ruku se ovaj roman pisao sam, uz pomoć jonosfere“, kaže Atanasković za naš portal.

Mitologija i istorija kao simboli

Despot Stefan dobija simboliku zmaja – bića pravednog i plemenitog.

„Iskoristila sam zmaja kao metaforu. Despot je bio vitez Reda zmaja, a legenda kaže da je bio sin zmaja od Jastrepca. Zmaj je u našoj mitologiji pravedno, plemenito i dobro biće, za razliku od ala i aždaja. Čuva narod, grad, dom, a tako sam razumela i despota – čovek neverovatne snage, mudrosti, energije i znanja, čuvar ovog naroda i prosvetitelj“, obljašnjava sagovornica.

Kroz Jelenu Gatiluzio, autorka pokazuje kako mitološki simboli kao što su zmaj i bogovi nisu samo inspiracija za književnost, već služe da prenesu snažnu poruku o borbi za očuvanje kulture, identiteta i prirode. Jelena je žena koja, suočena sa mnogim ličnim i spoljnim izazovima, postaje simbol borbe za očuvanje svega što je od vrednosti u svetu, što je i danas vrlo aktuelno pitanje u savremenom društvu.

„Pošla sam od činjenice da je odrasla na ostrvu Lezbos, na kome je stvarala pesnikinja Sapfo, i da su njeni potomci bili gusari a otac lukavi balansira između Istoka i Zapada. Pretpostavila sam da je i ona bila slobodnog duha. Stvorila sam lik koji ima svoju snagu, povezanu sa prirodom. Grčka mitologija je simbolički prikaz psihologije, naše psihe se mogu opisati tim simbolima, kao deo veće, kolektivne. U toj igri psiha, Jelena je autentična, kao i svi mi“, istakla je sagovornica.

Istorija u službi fikcije

Autorkin cilj je duboko ličan i univerzalan istovremeno.

„Volela bih da dođem i do mlađe publike, ali nije, recimo, za tinejdžere. Više je za zrelije osobe, od sredine dvadesetih, na primer. Dvadeset osma i dvadeset deveta godina su ključne za čovečiji život. Gornja granica godina ne postoji. Volela bih da dođe do što više ljudi, da shvate šta je imanje i nemanje, jer glavna tema romana je biti zahvalan za ono što se ima i pomiriti se sa voljom Boga za ono što se nema. Volela bih da mi što više ljudi kaže da roman pamte po emociji koju su doživeli i da su zbog njega razvili neku svoju. Emociju i mudrost koja iz nje proističe. Samo se takve knjige pamte zauvek, jer se žive“, kaže Ana.

Istorijski romani sa fikcijom pružaju kombinaciju bajki i realnosti a život nije suvoparan ako mi to ne želimo, objašnjava sagovornica.

Roman prikazuje i unutrašnje borbe Jelene, koja je suočena sa različitim zahtevima svog identiteta. Iako je njen brak sa Stefanu Lazarevićem politički motivisan, Jelena ostaje hrabra i odlučna u borbi za očuvanje svog i porodičnog identiteta.

„Najizazovnije su mi scene bitaka i ratova jer sam ih morala pisati iz muške perspektive, ali mislim da sam se dobro „izborila“. Najzanimljiviji su mi delovi u kojima despot Stefan postaje vitez Reda zmaja“, kaže Ana.

Kakav uticaj ima „Zmajeva žena“ na savremeni svet?

Roman nije samo duboko ukorenjen u istoriji, već i u savremenim pitanjima, kao što su ženska prava, borba za očuvanje tradicije. Atanasković smatra da je važno da čitaoci prepoznaju univerzalnost tema koje roman obrađuje.

„Ovaj roman mi je doneo lični mir. I snagu. A srpska istorija je predivna, otkrila sam mnoga mesta, posetila ih, zbog romana, od Kupinova, Borača do Kastelana, a svoju ljubav prema manastiru Pavlovac sam podarila tekstu. Nadam se da će se ta ljubav širiti dalje. Iako, se radnja romana dešava u prošlim vekovima, tema ženskih prava i borbe za slobodu je univerzalna. Atanasković u ovom delu jasno prikazuje kako su žene, kao aktivni akteri u oblikovanju društvenih normi i političkih promena, i dalje relevantne za razumevanje današnjeg sveta.