Grabljivica- Orao krstaš i klimatske promene

Grabljivica – Orao krstaš (Aquila heliaca) je jedna od najugroženijih vrsta ptica grabljivica u Srbiji. Ova ptica, koja krasi zastavu Srbije, najviše se gnezdi na severu zemlje. Prema poslednjim podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, zabeleženo je samo 14 parova, od kojih je 6 parova uspešno izvelo 7 mladih. Pre samo godinu dana, u Srbiji je postojao samo jedan par ovih orlova.

Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, ističe značaj zaštite staništa:

„Orlovi nam svojim kretanjem i boravkom ukazuju gde su najvrednija staništa na kojima pronalaze grane, gde se odmaraju i spavaju. Te lokacije iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja. Brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija moguće je zaustaviti velika stradanja i trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji. Trovanje životinja ne samo da predstavlja čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad nas ornitologa na oporavku ove vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada
osećamo“

Brojnost grabljivica – Orla krstaša u Srbiji

Prema podacima Društva za zaštitu ptica Srbije, populacija grabljivica – orla krstaša u Srbiji drastično opada. Najveći broj parova gnezdi se u Vojvodini, posebno u sledećim područjima:

• Deliblatska peščara
• Severni Banat
• Potisje
• Područje oko Fruške gore

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda, upozoravaju da bez adekvatne zaštite ovih staništa, orao krstaš će se suočiti sa potpunim izumiranjem.

Tokom terenskog rada ornitologa Zavoda, početkom februara 2023. godine, zabeležena je značajna koncentracija orlova krstaša u banatskom Potisju. U prostranom mozaiku njiva, livada i šumaraka, između Bočara i Novog Bečeja, identifikovano je čak pet različitih jedinki. Takođe, pronađena su dva novonapravlјena gnezda na drvoredu, koja pripadaju jednom paru. Na osnovu izgleda, ponašanja i međusobnog odnosa ovih ptica, pretpostavlja se da se formirao još jedan teritorijalni par, čije gnezdo tek treba pronaći.

„Orao krstaš je najređa ptica grabljivica koja se gnezdi u Srbiji, a trenutna populacija se većinom nalazi u severnom Banatu u Vojvodini. Pre dve godine zabeležena su samo tri para, dok su stručnjaci Zavoda tokom 2022. godine otkrili još dva, potvrđujući da se ova vrsta širi prema jugu. Ovogodišnje posmatranje dodatno potvrđuje da je populacija orla krstaša u Srbiji i dalje u fazi polaganja oporavka. Zavod će, kao i do sada, u saradnji sa brojnim partnerima i zainteresovanim stranama, učiniti sve što je moguće da se postojeće i novoformirane teritorije orla krstaša u Vojvodini sačuvaju. Naša misija je da kao društvo pomognemo ovoj veličanstvenoj ptici da povrati svoju „staru slavu“ i nastavi s povratkom na naše prostore.Naši napori moraju biti usmereni na očuvanje prirodnih resursa.“

Grabljivica – Orao krstaš i ekofeministička perspektiva

Ekofeministička perspektiva ukazuje na nekoliko ključnih problema uzrokovanih klimatskim promenama:

1. Nedostatak plena zbog suša.
2. Uništavanje gnezda usled ekstremnih vremenskih uslova.
3. Poremećen ciklus razmnožavanja.
4. Gubitak tradicionalnih lovnih teritorija.

Klimatske promene ne pogađaju sve zajednice podjednako; one najteže pogađaju žene i marginalizovane grupe koje su često na prvoj liniji borbe za opstanak.

U ovom kontekstu, istraživanja i rad Vandane Šive mogu se smatrati kao simbol otpora i otpornosti postaju ključne. Ukazuju na potrebu za kolektivnim delovanjem koje se oslanja na lokalne znanje i zajedničke prakse. Samo kroz prizmu ekofeminizma možemo razumeti kompleksne veze između rodnih pitanja, društvenih nejednakosti i ekoloških kriza, te tako razviti održive strategije za borbu protiv klimatskih promena.

„Klimatske promene već utiču na migracijske obrasce i reproduktivne cikluse orla krstaša, što može imati dugoročne posledice po njihovu populaciju“, kažu ornitolozi.

Promene u ponašanju vrste

Posmatranja lokalnih aktivistkinja ukazuju na značajne promene:

• Raniji period gnežđenja.
• Izmenjene migratorne rute.
• Drugačiji obrazac ishrane.
• Napuštanje tradicionalnih teritorija.

M.P., lokalna aktivistkinja, ističe:

„Naši podaci pokazuju da orlovi gnezde ranije nego što su to radili pre nekoliko godina, što je zabrinjavajući znak.“

Doprinos lokalnih čuvarki prirode

Žene igraju ključnu ulogu u zaštiti prirode, pa i orla krstaša. Naročito prateći njihovo ponašanje i staništa. Ekološkinje i aktivistkinje aktivno učestvuju praćenju grabljivica – Orao krstaš. To podrazumeva:

1. Redovan obilazak gnezda.
2. Beleženje promena u ponašanju.
3. Dokumentovanje uspešnosti gnežđenja.
4. Praćenje dostupnosti plena.

Savremene mere zaštite vrste

Svetski fond za prirodu (WWF) podržava ključne projekte, uključujući:

• Postavljanje veštačkih gnezda.
• Monitoring pomoću GPS uređaja.
• Stvaranje hranilišta.
• Edukaciju lokalnog stanovništva.

Stručnjaci iz WWF-a, naglašavaju:

„Naš cilj je osigurati da orao krstaš ima adekvatna staništa i resurse za preživljavanje kroz zajedničke napore sa lokalnim zajednicama.Njihov status je kritičan jer se smatraju vrstom koja je na rubu istrebljenja u zemlji. Trenutno, orao krstaš je zaštićen u Srbiji. Orao krstaš je postao ugrožen zbog gubitka prirodnih sredina, uništavanja njihovih gnezdilišta i ilegalnog lova. Očuvanje ove vrste zahteva snažne napore zaštite kako bi se sprečilo dalje smanjenje brojnosti i osigurao opstanak orla krstaša u Srbiji.“

Uspešni primeri zaštite

Saradnja stručnjaka i lokalnih zajednica donela je značajne rezultate:

1. Povećan broj uspešno izleglih mladunaca.
2. Obnavljanje napuštenih teritorija.
3. Bolja zaštita postojećih gnezda.
4. Veće učešće lokalnog stanovništva.

Budućnost grabljivica – Orla krstaša u Srbiji

Stručnjaci iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije predlažu sledeće korake za zaštitu Grabljivica – Orao krstaš:

• Proširenje zaštićenih područja.
• Jaču zakonsku zaštitu.
• Međunarodnu saradnju.
• Uključivanje lokalnih zajednica.

Koraci ka očuvanju vrste

Za dugoročni opstanak orla krstaša neophodno je:

1. Očuvanje tradicionalnih staništa.
2. Smanjenje upotrebe pesticida.
3. Zaštita lovnih teritorija.
4. Edukacija mladih naraštaja.

Opstanak orla krstaša u Srbiji zavisi od naše sposobnosti da povežemo tradicionalna znanja sa savremenim metodama zaštite. Kroz ekofeminističku perspektivu i aktivno učešće lokalnih zajednica, možemo osigurati budućnost ove veličanstvene ptice.