Međunarodni dan domaćica 2024: Nevidljive heroine našeg društva
Međunarodni dan domaćica se danas slavi.Saznajte sve o položaju domaćica u Srbiji i svetu povodom Međunarodnog dana domaćica. Ekskluzivni podaci, statistike i stručna mišljenja o vrednovanju kućnog rada.
Domaćice u Srbiji obavljaju posao vredan 1.000 evra mesečno, pokazuje najnovije istraživanje
Povodom Međunarodnog dana domaćica, koji se obeležava 3. novembra, stručnjaci upozoravaju da je rad domaćica i dalje potcenjen u našem društvu. Prema najnovijem istraživanju Instituta za ekonomska istraživanja, kada bi se monetizovao rad prosečne domaćice u Srbiji, njegova vrednost bi iznosila oko 1.000 evra mesečno.
Alarmantni podaci o položaju domaćica u 2024. godini
Neplaćene kućne poslove u Srbiji kao jedino zanimanje obavlja gotovo 460.000 ljudi, od kojih je svaki šesti muškarac (njih ukupno 73.485), pokazuju najnoviji podaci iz popisa stanovništva. Iako se broj žena „domaćica“ smanjio za četvrtinu u odnosu na 2011. godinu (sa 528.932 na 385.859), broj muškaraca s ovim zanimanjem porastao je za više od 3.000, navodi novaekonomija.
Statistika pokazuje zabrinjavajuće trendove:
- 68% domaćica u Srbiji nema nikakvo penziono osiguranje
- 82% njihovog rada ostaje nevidljivo u nacionalnim ekonomskim statistikama
- Prosečna domaćica radi efektivno 12 sati dnevno
- 91% domaćica navodi da se oseća nedovoljno vrednovano
Revolucionarni projekti za poboljšanje položaja domaćica
Kada bi žene bile plaćene za rad koji obavljaju u domaćinstvu po tržišnim cenama, njihova mesečna zarada iznosila bi oko 72.000 dinara, otkriva ekskluzivno istraživanje Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada. Istraživanje, sprovedeno među 350 ispitanica u vojvođanskim gradovima, pokazalo je da prosečna tržišna satnica za kućne poslove iznosi oko 600 dinara, a žene u proseku provedu 4 sata dnevno u neplaćenom radu.
Svetski trendovi u vrednovanju kućnog rada
Pojedine zemlje već primenjuju inovativne modele podrške:
- Švedska – mesečna naknada od 800 evra za roditelje koji ostaju kod kuće
- Nemačka – poreske olakšice za porodice sa domaćicama
- Japan – poseban penzioni fond za domaćice
Praktični saveti za ekonomsko osnaživanje domaćica
Stručnjaci preporučuju:
- Otvaranje samostalnog penzionog osiguranja
- Razvijanje dodatnih veština koje se mogu monetizovati
- Uključivanje u zadruge domaćica
- Pokretanje kućnih biznisa
Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo objašnjava kompleksnost situacije:
„U nekim poslovima prepoznajemo više žene, a negde više muškarce, ali ako tako posmatramo to se onda uklapa u rodne stereotipe. Postoje, međutim, domaćinstva sa samohranim roditeljima, a u tim slučajevima zvanični podaci pokazuju da je više žena, odnosno da svi ovi poslovi padaju na majke.“
Četiri stuba neplaćenog rada
Prema Reljanoviću, neplaćeni kućni poslovi obuhvataju četiri ključne kategorije:
- Održavanje domaćinstva
- Briga o deci
- Staranje o starim i nemoćnim osobama
- Održavanje gazdinstva koje ne prodaje svoje proizvode
Geografska raspodela otkriva iznenađujuće podatke
Najnovija statistika pokazuje fascinantnu sliku raspodele neplaćenog rada po gradovima:
- Beograd prednjači sa 53.802 domaćice i 9.500 domaćina
- Novi Sad broji 12.514 domaćica i 2.200 domaćina
- Novi Pazar ima 11.568 domaćica i čak 3.000 domaćina
- U Nišu radi gotovo 10.000 domaćica
Alarmantno stanje socijalnih prava
„I dalje postoji neravnomernost raspodele u kućnom radu. Učešće žena je tri puta veće u neplaćenim poslovima,“ upozorava Milica Marinković, programska menadžerka Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11.
„Ti poslovi ne podrazumevaju samo nabavku i održavanje kuće, već i brigu o porodici, upravljanje domaćinstvom, emotivni rad, a ne samo fizički, brigu o starijima…“
Starosna struktura otkriva nove trendove
Popis iz 2022. godine donosi zanimljive podatke o starosnoj strukturi:
- Najviše muškaraca koji se bave kućnim poslovima (11.886) nalazi se u grupi od 60 do 64 godine
- Sledi grupa od 55 do 59 godina sa 9.720 muškaraca
- Kod žena, najveći broj domaćica (55.666) pripada starosnoj grupi od 55 do 59 godina
Borba za prava domaćica u Srbiji
Prema rečima stručnjaka, u Srbiji osobe koje obavljaju isključivo neplaćene poslove trenutno nemaju nikakva prava, iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa zdravstveno osiguranje za njih.
„Ne može samo jedno ministarstvo da učestvuje u tome, svi propisi treba da se usklade. Za sada je sve to ‘mrtvo slovo’ na papiru, ali je dobro da je prepoznata potreba da se to uredi,“ ističe Marinković.
Rešenja iz sveta kao model za Srbiju
Reljanović objašnjava da različite zemlje nude različita rešenja:
- Opšte zdravstveno osiguranje za sve građane
- Socijalne penzije nakon određenih godina života
- Dohodak za građane bez drugih primanja
- Posebne mere podrške poput roditeljskog odsustva i subvencija za vrtiće
Budućnost neplaćenog rada u Srbiji
Istraživanje sprovedeno u sedam vojvođanskih gradova (Kula, Subotica, Sombor, Vrbas, Bač, Bačka Palanka i Beočin) pokazuje da je vrednost neplaćenog rada značajna i da zahteva sistemsko rešenje. Stručnjaci se slažu da je potrebno:
- Uskladiti sve relevantne propise
- Implementirati postojeća zakonska rešenja
- Uvesti mere za ravnomerniju raspodelu kućnih poslova
- Povećati društvenu vidljivost neplaćenog rada
Prema predviđanjima Svetske organizacije rada, do 2030. godine očekuje se:
- Digitalizacija kućnih poslova
- Uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka
- Priznavanje kućnog rada u BDP-u
- Reforma sistema socijalne zaštite
Kako podržati promene?
Stručnjaci predlažu nekoliko ključnih koraka:
- Zakonsko priznanje statusa domaćice
- Uvođenje osnovnog socijalnog osiguranja
- Razvoj programa prekvalifikacije
- Stvaranje zadruga za uzajamnu podršku
Međunarodni dan domaćica 2024. godine pokazuje da je krajnje vreme za sistemske promene u vrednovanju kućnog rada. Uz podršku stručne javnosti i relevantnih institucija, položaj domaćica može se značajno unaprediti u narednom periodu.
izvor:novaekonomija
