Srbiji: 10,72% teritorije dobilo status zaštite

Srbija danas štiti 10,72% svoje teritorije. To nije samo broj za izveštaje i konferencije. To je signal da se odnos prema prirodi polako, ali vidljivo menja. U vremenu kada se šume seku brže nego što rastu, kada reke nestaju u cevima, a zemljište gubi plodnost, svaka zaštićena površina postaje prostor otpora i brige.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, pod zaštitom se nalaze nacionalni parkovi, specijalni rezervati prirode, predeli izuzetnih odlika i strogo zaštićena staništa. To znači da se na tim prostorima priroda više ne posmatra kao resurs koji treba iscrpeti, već kao vrednost koju treba sačuvati.
Izvor: https://www.ekologija.gov.rs

Srbija i zaštićena područja prirode

Kada se kaže da je 10,72% teritorije Srbije pod zaštitom, to obuhvata više od 470 zaštićenih područja širom zemlje. Tu su planine, reke, močvare, šumski kompleksi i staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta. Za mnoge od tih prostora borba za zaštitu trajala je godinama i često je dolazila odozdo, od lokalnih zajednica, aktivistkinja i ekoloških inicijativa.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da je cilj da se ovaj procenat i dalje povećava i da zaštita prirode postane dugoročna državna politika, a ne sporadična odluka.
„Očuvanje prirode nije prepreka razvoju, već njegov uslov“, navela je Pavkov prilikom predstavljanja programa subvencija za zaštićena područja.

Subvencije i novac koji ide u prirodu

Država je u 2025. godini opredelila više od 550 miliona dinara za upravljanje zaštićenim područjima, dok je za 2026. godinu planirano još više sredstava. Ova sredstva namenjena su upravljačima nacionalnih parkova i rezervata kako bi se unapredila zaštita biodiverziteta, obnovila staništa i sprečile nelegalne aktivnosti.

To u praksi znači bolje čuvare prirode, jasnije planove upravljanja, ali i veće uključivanje lokalnih zajednica. Jer priroda ne može da se štiti odozgo, bez ljudi koji u tim krajevima žive.

Zašto je ovo važno baš sada

Zaštita prirode danas nije pitanje estetike, već opstanka. Klimatske promene, suše, poplave i zagađenje direktno pogađaju život ljudi, posebno žena na selu, starijih i onih koji zavise od zemlje i vode. Zato je širenje zaštićenih područja i ekološko upravljanje prostorom pitanje društvene odgovornosti.

Srbija se ovim korakom približava evropskim ciljevima očuvanja biodiverziteta, ali još važnije, približava se sebi. Jer zemlja koja čuva reke, šume i planine, čuva i svoje pamćenje, identitet i budućnost.

Priroda kao zajednička odgovornost

Podatak da je 10,72% teritorije Srbije pod zaštitom prirode treba da bude početak, a ne kraj. To je poziv da se razgovara o tome kako živimo, šta ostavljamo iza sebe i kakvu zemlju želimo. Priroda nije luksuz. Ona je osnova svega.