Pirotehnika ubija ptice: Šta vatromet čini životinjama svake godine

Dok mi sa ushićenjem gledamo vatromet na nebu, pirotehnika svake godine masovno ubija divlje ptice i traumatizuje naše ljubimce. Ono što doživljavamo kao spektakl, za hiljade životinja predstavlja smrtonosnu pretnju od koje ne mogu da pobegnu.

Glasni zvuci, bljeskovi svetla i vibracije aktiviraju duboko ukorenjene instinkte straha kod životinja. Za divlje ptice nagla eksplozija predstavlja signal neposredne opasnosti.Problem je što vatromet stvara neizbežnu pretnju od koje se ne mogu zaštititi. U panici poleću i sudaraju se sa zgradama, vozilima ili prirodnim preprekama. Migratorne vrste ptica suočavaju se sa dodatnim rizicima. Vatrometi mogu poremetiti njihove migratorne rute i dovesti do propuštanja ključnih mesta za odmor i ishranu.

Dokumentovani slučajevi kada je pirotehnika usmrtila hiljade ptica

U Bibi u Arkanzasu 2011. godine, nakon novogodišnjeg vatrometa stradalo je oko 5.000 crvenokrilih kosova. Ptice su u panici poletele i sudarale se međusobno i sa objektima. Gineći od povreda nastalih tupim udarcem. Rim je 2021. godine bio svedok još jedne tragedije kada je stotine čvoraka uginulo neposredno posle vatrometa na ulicama u blizini železničke stanice. Stručnjaci veruju da su ptice umrle od srčanog udara i sudara izazvanih panikom.

Najskoriji incident desio se u Bugarskoj tokom dočeka 2025. godine, gde je 600 severnih zeba uginulo nakon novogodišnjeg vatrometa. Ove ptice su bile na zimovanju, okupljene u jatu blizu svog noćilišta.Onda ih je iznenadna detonacija poslala u smrt. Slični incidenti zabeleženi su u više evropskih gradova i u SAD, što ukazuje na sistemski rizik za populacije ptica u urbanim i stambenim zonama.

Kako pirotehnika ugrožava orla belorepana i druge ptice grabljivice

Uzimajući u obzir situaciju na terenu, pored sitnijih ptica pevačica koje se tokom zimskih meseci okupljaju u jata, kao i ptica vodenih staništa poput gusaka i pataka, posebno su ugrožene krupne grabljivice. Među njima je i orao belorepan, najveća ptica grabljivica naših prostora.

Gotovo svakog badnjeg jutra u šumama širom zemlje čuju se snažne eksplozije usled intenzivne upotrebe pirotehničkih sredstava. Procene pokazuju da se na jednom lokalitetu tokom samo jednog jutra može upotrebiti nekoliko stotina eksplozivnih naprava. Kako je orao belorepan izuzetno osetljiv na uznemiravanje, a period gnežđenja počinje već u januaru i februaru, upotrebu pirotehnike trebalo bi strogo izbegavati na područjima na kojima su poznata gnezda ove vrste.

Nije redak slučaj da ptice usled učestalog uznemiravanja napuste svoja gnezda i više se nikada ne vrate na tu teritoriju. Pored pirotehnike često se koriste i zvučnici sa kojih trešti glasna muzika, neretko i ispod samog gnezda belorepana. Posledica je da se na područjima na kojima je ranije bilo poznato više aktivnih gnezda ove impozantne ptice, danas nalazi samo jedno, a ponegde čak nijedno.

Kršenje zakona o zaštiti strogo zaštićenih vrsta

Orao belorepan spada u strogo zaštićene vrste prema članu 74. Zakona o zaštiti prirode. Zabranjeno je hvatati, držati ili ubijati strogo zaštićene divlje vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja i staništa. Takođe je zabranjeno znatno uznemiravati ove vrste, naročito tokom perioda razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije.

Stoga su aktivnosti poput detonacija pirotehnike ili glasne muzike u neposrednoj blizini gnezda jasno obuhvaćene zakonskom zabranom, jer mogu značajno uznemiravati i ugrožavati život i opstanak ovih strogo zaštićenih ptica.

Uticaj pirotehnike na kućne ljubimce i domaće životinje

Mnogi kućni ljubimci, posebno psi i mačke, doživljavaju vatromet kao ekstremno stresno iskustvo. Studije pokazuju da oko 40 do 50% pasa pokazuje znakove straha tokom upotrebe vatrometa, što se manifestuje kroz drhtanje, skrivanje, prekomerno slinjenje ili panično bežanje. U ekstremnim slučajevima životinje mogu pokušati da pobegnu, izlažući se riziku od povrede ili gubitka.

Konji su takođe posebno osetljivi na glasne zvuke. Njihov prirodni instinkt straha može dovesti do paničnih reakcija, što je rezultiralo tragičnim smrtima životinja. Na primer, u Kanadi 2022. godine konj u Novoj Škotskoj stradao je usled panike izazvane vatrometom. Strah konja može predstavljati i opasnost po ljude koji pokušavaju da ih smire ili zadrže, kao i po prolaznike u blizini. Domaće životinje takođe reaguju nepredvidljivo, što može dovesti do povreda ili smanjenja proizvodnje hrane, kao što je pad mlečnosti kod krava.

Ekološki i toksični efekti pirotehnike na životnu sredinu

Pirotehnika zagađuje životnu sredinu kroz oslobađanje hemikalija i teških metala, uključujući olovo, bakar, barijum, stroncijum, kao i razne oksidante i stabilizatore. Ove supstance se talože u zemljištu, vodi i vazduhu. Sitne čestice PM2.5 izazvane vatrometom mogu ozbiljno narušiti kvalitet vazduha i uticati na ljudsko zdravlje, dok pehlorati i mikroplastika kontaminiraju zemljište i vodene ekosisteme, ugrožavajući biljke, ribe i druge životinje.

Toksični efekti uključuju i zagađenje vazduha gasovima poput ugljen-monoksida, ugljen-dioksida i azotnih oksida. Na primer, tokom proslave Dana nezavisnosti u SAD koncentracija CO u Minneapolisu povećala se za 32%, CO2 za 17%, a NO je naglo porastao. Takvi gasovi utiču na klimu, kvalitet vazduha, vidljivost i temperature.

Zakonska regulativa o pirotehnici u Republici Srbiji

U Republici Srbiji upotreba pirotehničkih sredstava regulisana je Zakonom o javnom redu i miru. Prema tom zakonu, onaj ko paljenjem pirotehničkih sredstava narušava javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana može biti kažnjen novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 100.000 dinara, ili društveno-korisnim radom od 40 do 120 časova.

Prodaja pirotehnike je zabranjena maloletnima, a upotreba zabranjena u javnim ili rizičnim prostorima kao što su zdravstvene ustanove, škole, domovi, stambene zgrade i mesta sa većim brojem ljudi. Zakon prepoznaje da pirotehnika nije igračka i da neadekvatna upotreba može dovesti do povreda, požara, uznemiravanja ljudi i životinja, što dodatno opravdava zakonsku zabranu ili strogu regulaciju.

Šta možete učiniti da zaštitite životinje

Svako od nas može doprineti zaštiti životinja tokom praznika. Razmislite o alternativama pirotehnici poput laser šou programa ili LED fontana koje ne proizvode glasne zvuke. Ako imate kućne ljubimce, obezbedite im sigurno, izolovano sklonište tokom proslave i zatvorite prozore kako bi smanjili zvuk. Podržite organizovane gradske proslave koje su udaljene od staništa ptica i koje poštuju sigurnosne mere.

Kada vidite kršenje zakona, prijavite upotrebu pirotehnike u zabranjenim zonama nadležnim organima. Edukujte svoju zajednicu o štetnom uticaju vatrometa na životinje i životnu sredinu. Svaki mali korak u ovom pravcu doprinosi zaštiti divljih i domaćih životinja koje ne mogu same da se zaštite od ove pretnje.