Orao belorepan naleteo na voz

Orao belorepan naleteo je 6.avgusta 2021.godine, na putnički voz koji je saobraćao na relaciji Subotica – Sombor – Novi Sad.

“Dok je voz prispevao u stanicu u Somboru, radnik železnice – skretničar primetio je da se na prednjem delu voza nalazi ogromna ptica. Odmah je vrlo savesno odreagovao tako što je odmah zaustavio voz. Radnici železnice uspeli su da na vrlo pažljiv način skinu pticu sa voza, a potom su pozvali Pokrajinski zavod za zastitu prirode”, navodi se na sajtu PZZP, u potpisu Ilija Miljković.

Orao je usled naletanja na voz zadobio teže povrede na desnom krilu.Ptica će biti zbrinuta u prihvatlištu ZOO vrta Palić gde će joj se pružiti neophodna nega i lečenje.Ovim putem se zahvaljujemo radnicima železnice na brizi i savesnom postupanju.

Evropska populacija orla stabilna

Orao belorepan (lat. Haliaeetus albicilla)je najveći orao Evrope. Perje je braon boje sa svetlijim delovima sa spoljašnje i unutrašnje strane krila. Sa zrelošću ptice svetlije nijanse dobijaju na intenzitetu. Potpuno beo rep je znak pune zrelosti. Dužina od repa do glave je od 70 do 90 santimetara dok raspon krila varira između 2.0 do 2.4 […]

Orao belorepan (lat. Haliaeetus albicilla)je najveći orao Evrope. Perje je braon boje sa svetlijim delovima sa spoljašnje i unutrašnje strane krila. Sa zrelošću ptice svetlije nijanse dobijaju na intenzitetu. Potpuno beo rep je znak pune zrelosti. Dužina od repa do glave je od 70 do 90 santimetara dok raspon krila varira između 2.0 do 2.4 metra. Rasprostranjen je od severne Evrope (zapadna Irska, obala Norveške) prema istočnoj i Južnoj, pa preko zemalja bivšeg SSSR-a na istok do Kamčatke i Japana. Do pre jedne decenije bio je na ivici istrebljenja ali je intenzivnim merama zaštite broj ptica u divljini značajno porastao i danas je njegova evropska populacija stabilna.

Mladi orlići – čučavci, izvale se otvorenih očiju i ušiju, pokriveni zametnim paperjem koje u prvih nedelju dana zamene pravim paperjem. Nakon 70 dana, oko sredine meseca juna, počinju da lete. Primećeno je da jači mladunac baca slabijeg iz gnezda pre poletanja, verovatno zbog nedostatka hrane jer mladi puno jedu i najčešće su teži od roditelja. Nakon poletanja, mladunac se do 28 dana vraća u gnezdo da ga roditelji hrane pre nego što se potpuno osamostali.