(Ne)ljudske perspektive: Ptice, ekologija i umetnost
(Ne)ljudske perspektive u subotu, 20. decembra u 12 časova, Savremena galerija Subotica postaje scena neobičnog susreta umetnosti, ornitologije i ekološke svesti. Umetnici Darija Dragojlović i Nemanja Milenković vode posetioce kroz izložbu (Ne)ljudske perspektive. Postavljajući pitanja koja su istovremeno umetničke spekulacije i gorući problemi našeg vremena.
Belorepani kao simbol naše nemoći
Više od 120 belorepana stradalo je u Srbiji u poslednjih 25 godina. Brojka koja šokira, ali još više šokira činjenica koliko malo znamo o tome zašto se to dešava i ko je odgovoran. Bregunice gube gnezda, prepelice bivaju žrtvama krivolova. I to 60.000 jedinki godišnje, a mi postavljamo pitanje: da li naša zaštita ptica zapravo čini zavisnim od nas?
Ovo nisu samo statistike. Ovo su životi koji nestaju dok mi živimo svoje živote, nesvesni koliko je naše postojanje isprepletano sa njihovim.
Menjanje perspektive kao politički čin
Izložba (Ne)Prirodne spekulacije nastala je iz uočenih analogija u umetničkim praksama Darije Dragojlović i Nemanje Milenkovića. Oboje se bave životnom sredinom kroz prizmu koja je istovremeno politička, ekološka i bioetička. Njihova saradnja nije slučajna, odražava prepoznavanje da se kriza sa kojom se suočavamo ne može sagledati iz jednog ugla.
Crteži, zidni crteži, instalacije i audio radovi postavljeni na izložbi pozivaju nas da napustimo antropocentričnu poziciju. Šta znači zamisliti svet iz perspektive ptice? Kako izgleda grad, šuma, polje kada tvoj život zavisi od svake ljudske odluke, od urbanističkog plana do poljoprivredne prakse?
Ekofeminizam u praksi
Uroš Stojisavljević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pridružuje se umetnicima, donoseći naučnu perspektivu u razgovor koji je duboko političan. Jer zaštita ptica nije samo pitanje biologije – to je pitanje moći, dominacije i odnosa prema Drugom, bilo da je taj Drugi žena, manjina ili neljudsko biće.
Ekofeminizam nas uči da su eksploatacija prirode i patrijarhalna dominacija deo istog sistema. Kada gledamo kako nestaju ptice, gledamo kako funkcionišu strukture moći koje uništavaju sve što ne može da se brani, sve što se percipira kao slabije, kao resurs, kao nešto što postoji samo da bi služilo.
Umetnost koja ne dopušta pasivnost
Darija Dragojlović, master slikarstva sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, u svom radu uvek je stavljala kolektiv ispred individualnog. Članica SULUV-a i Šok ZaDruge, njena praksa obuhvata raznovrsne medije, ali ono što je povezuje je konstantno propitivanje odnosa između prirodnog i društvenog.
Nemanja Milenković, nedavni dobitnik prestižne Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2025. godinu, gradi karijeru koja balansira između akademskog rada i angažovane umetničke prakse. Sa 16 samostalnih i preko 70 grupnih izložbi, on je primer umetnika koji ne želi da njegovo delo ostane u sterilnom prostoru galerije.
Uroš Stojisavljević pak, kao menadžer komunikacija u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i glavni urednik magazina Detlić, pokazuje kako se nauka može učiniti dostupnom i relevantnom. Njegova umetnička praksa – poezija i vizuelna umetnost – dodatno potvrđuje da je podela na racionalno i emotivno, naučno i umetničko, još jedna lažna dichotomija koju treba srušiti.
Zašto ovo nije još jedna izložba
Danas Crvena knjiga ptica Srbije postaje sve deblja, a klimatske promene menjaju migracione puteve. Urbana ekspanzija guta poslednje zelene površine, ova izložba nije luksuz kulturnog života. To je nužnost.
Vođenje kroz izložbu 20. decembra u Savremenoj galeriji Subotica neće biti prijatan obilazak. Biće suočavanje sa nelagodnošću, sa pitanjima na koja nemamo dobre odgovore, sa saznanjem da smo svi učesnici u sistemu koji uništava ono što bi trebalo da čuvamo.
Ali u tome i leži njena snaga. Jer tek kada prihvatimo nelagodnost, kada prestanemo da se štitimo od znanja koje boli, možemo početi da menjamo stvari.
Izložba (Ne)Prirodne spekulacije predstavlja ono što ekofeminizam čini najbolje – spaja različite perspektive, ruši lažne podele između umetnosti i nauke, emotivnog i racionalnog, ljudskog i neljudskog. I poziva nas da prestanemo biti posmatrači i postanemo akteri promene.
