Kada novinarka i fotografkinja bavi se gljivama
U vreme kada sela širom sveta prazne, 35-godišnja Boglarka Sakal počela je da se bavi gljivama.Postala je mikološkinja. Ona je donela neobičnu životnu odluku. Nakon studija istorije i medija u Budimpešti, ova novinarka i fotografkinja vratila se u svoje rodno Novo Orahovo, gde danas živi život o kakvom mnogi samo sanjaju. Život u skladu sa prirodom, fokusiran na gljive i njihovu ekološku ulogu.
„Još dok sam studirala na fakultetu, saznala sam da mogu da učim i mikologiju. Interesovale su me gljive, pa sam počela i to da učim“, priča Boglarka, čiji povratak u selo nije bio slučajan.
Odlazak u grad bio je privremena stanica, dok je vraćanje korenju bilo deo plana od prvog dana.
Berba gljiva kao ritual pažnje
Jutarnja šetnja šumom kraj njene kuće nije samo rekreacija. To je svakodnevni ritual posmatranja, učenja i povezivanja sa ekosistemom. Boglarka objašnjava da berba gljiva zahteva sva čula i duboko znanje.
„Kada dođem u šumu, odmah pogledam da li su izašle gljive i kakve su. Prvo, pogledam kakvu boju imaju i odozgo i odozdo. Da li su stare ili još jestive. Veoma je važno kakav miris imaju. Ako je neprijatan, znači da je gljiva stara i ne valja“, objašnjava ona, pokazujući nam fascinantne primerke koji rastu direktno iz drveta.
Njen pristup nije romantičan, već duboko stručan i odgovoran. Na pitanje kako razlikovati jestive od otrovnih gljiva, njena poruka je jasna:
„Nikad ne beremo gljive kada ih ne poznajemo. Baš sto posto. Postoje slične gljive od kojih možemo da umremo, a liče na jednu finu gljivu.“
Ako niste sigurni, kaže, bolje kupite gljive u prodavnici nego da rizikujete zdravlje.
Više od hrane – ekološki čuvari
Svaka gljiva ima svoju ulogu u ekosistemu, naglašava Boglarka, pa ih zato ne treba nasumično brati. Ono što mnogi ne znaju je da gljive nisu samo hrana, one su ključne za zdravlje čitavog ekosistema.
Zahvaljujući gljivama imamo antibiotike poput penicilina koji je spasao milione života. Bez kvasaca, koji su takođe gljive, ne bismo imali hleb, pivo, vino ni sir. U medicini se koriste za proizvodnju lekova za snižavanje holesterola, a neke vrste pokazuju antitumorska svojstva.
U prirodi razgrađuju organsku materiju i vraćaju hranljive materije u zemljište. Mikoriza je simbiotski odnos gljiva i korena biljaka, omogućava zdravlje čitavih šuma. Naučnici ih koriste u genetskim istraživanjima, a industrija u proizvodnji enzima i biogoriva. Njihova uloga u održavanju ekološke ravnoteže je nezamenljiva.
Alternativa gradskom životu
Boglarkina priča nije usamljen slučaj, već deo sve prisutnijeg pokreta žena koje biraju alternativne načine života. Umesto konkurentne urbane trke, one biraju saradnju sa prirodom. Umesto potrošnje, biraju održivost. Umesto otuđenja, biraju zajednicu.
„Mogu da je skuvam i da mi bude deo nekog zdravog obroka“, kaže Boglarka jednostavno, držeći svež primerak gljive spremne za kuhinju. Ta jednostavnost je suština njenog izbora – život koji nije komplikovan tehnologijom i potrošačkim društvom, već obogaćen neposrednim kontaktom sa prirodom.
U šumama oko Novog Orahova, Boglarka nije pronašla samo gljive. Pronašla je i svoj mir, svoje mesto u svetu i model života koji je u skladu sa prirodnim ciklusima, daleko od patrijarhalne logike iskorišćavanja i dominacije. Njena priča inspiriše sve one koji traže hrabrost da slede sopstvenu strast i žive u skladu sa svojim vrednostima.
O autorki: Boglarka Sakal (35) diplomirala je istoriju i medije u Budimpešti, gde je tokom studija otkrila ljubav prema mikologiji. Danas živi u Novom Orahovu i bavi se proučavanjem i berbom gljiva, promovisući održiv život u skladu sa prirodom.
