POsledice klimatskih promena u Srbiji: Kako štitimo decu

Zamislite vrelo leto, temperatura prelazi 40 stepeni, a slavina u vašoj kuhinji ostaje suva, to su posledice klimatskih promena u Srbiji. Za mnoge porodice u Srbiji ovo više nije scenario iz distopijskog filma, već sve realnija pretnja. Klimatske promene ubrzano menjaju našu svakodnevicu, a deca i najugroženije zajednice prve osećaju posledice. Upravo zato su UNICEF i danska kompanija Grundfos pokrenuli projekat od 5,5 miliona dinara koji će do kraja 2026. godine raditi na smanjenju negativnih posledica klimatskih promena u jednoj vojvođanskoj opštini.

Srbija se zagreva brže od globalnog proseka. Ekstremne padavine, duge suše i toplotni talasi više nisu izuzetak već nova normalnost. U takvim uslovima pristup čistoj vodi za piće postaje kritično pitanje, posebno za ruralne sredine i siromašnije porodice koje nemaju alternativne izvore.

Zašto je Srbija posebno ranjiva na klimatske promene

Naša zemlja se suočava sa specifičnim izazovima. Stope zagrevanja su više nego što pokazuje globalni prosek, a meteorolozi beleže sve češće ekstremne vremenske pojave. Letnji meseci donose produžene periode suše koji ugrožavaju vodovodnu mrežu, dok intenzivne kiše preopterećuju kanalizacione sisteme.

Posebno su ugrožene vangradske zajednice. Stara infrastruktura, nedovoljna ulaganja i geografska raspršenost naselja čine pristup bezbednoj vodi za piće sve težim kada klimatski uslovi postanu ekstremni. Deca, stari i hronično bolesni prvi osećaju posledice. Jedan dan bez vode u gradskom stanu predstavlja neugodnost, ali u seoskom domaćinstvu može postati ozbiljan zdravstveni problem.

Šta konkretno donosi partnerstvo UNICEF-a i Grundfos-a

Veljko Todorović, generalni direktor Grundfos-a u Srbiji, objašnjava da ovo partnerstvo prevazilazi običan poslovni projekat. Radi se o misiji koja spaja tehnološku ekspertizu sa humanitarnom svrhom. Grundfos, kompanija koja od 1945. godine razvija energetski efikasna rešenja za vodu, donosi znanje i inovacije. UNICEF pak unosi iskustvo u radu sa najranjivijim grupama i kapacitet za sistemske promene.

Projekat je zamišljen u dve ključne faze. Prva uključuje detaljna istraživanja lokalnih politika u odabranoj opštini. Stručnjaci za klimatske promene zajedničkim snagama sa mladima analiziraju koliko lokalna samouprava prepoznaje i razume klimatske rizike. Deca i mladi nisu samo posmatrači ovog procesa, već aktivni učesnici koji donose svež pogled i energiju.

Druga faza, planirana za leto 2026. godine, fokusira se na praktično rešenje. Biće sprovedeno mapiranje javnih česmi i njihove dostupnosti tokom najkritičnijih perioda. Kada temperature skoče iznad 35 stepeni i traju danima, znanje o tome gde se nalazi najbliža javna česma može biti životno važno. Ovo mapiranje pomoći će i planiranju buduće infrastrukture.

Mladi kao pokretači klimatskih promena u Srbiji

Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, ističe nešto što često zaboravljamo. Mladi u našoj zemlji ne žele biti pasivni posmatrači klimatske krize. Oni žele biti deo rešenja. Ovaj projekat im pruža tačno tu priliku. Od prvog dana učestvuju u istraživanjima, uče od iskusnih stručnjaka i razvijaju veštine koje će im koristiti celu karijeru.

UNICEF je u svom novom petogodišnjem planu rada (2026-2030) prepoznao privatni sektor kao neophodnog partnera. Kompanije poput Grundfos-a donose resurse, tehnologiju i organizacione kapacitete koji javnom sektoru često nedostaju. Istovremeno, kroz saradnju sa međunarodnim organizacijama, privatne firme dobijaju priliku da svoje poslovanje povežu sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Volontiranje zaposlenih čini posebnu komponentu projekta. Stručnjaci iz Grundfos-a doneće svoje znanje direktno u lokalnu zajednicu, što stvara autentičnu vezu između korporativnog sektora i ljudi kojima je pomoć potrebna.

Kako ovaj projekat štiti decu od klimatskih promena

Deca su posebno osetljiva na klimatske ekstreme. Njihova tela reaguju brže na visoke temperature, a dehidracija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. U siromašnijim porodicama, gde možda ne postoje klima uređaji ili rezerve vode u bocama, toplotni talasi predstavljaju stvarnu opasnost.

Projekat smanjenja negativnih posledica klimatskih promena direktno će uticati na svakodnevni život najmlađih. Pouzdaniji pristup vodi znači da deca mogu da idu u školu bez brige da li će kod kuće imati dovoljno vode za piće i higijenu. Znači da vrtići i škole mogu da funkcionišu normalno čak i tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Kampanja podizanja svesti, koja je deo projekta, učiće porodice kako da se pripreme za klimatske ekstreme. Jednostavne mere poput pravljenja rezervi vode, pravilne hidratacije ili prepoznavanja znakova toplotnog udara mogu spasiti živote.

Zašto je otpornost infrastrukture ključ uspeha

Kada govorimo o smanjenju negativnih posledica klimatskih promena, često mislimo na globalne mere poput smanjenja emisija ugljen dioksida. Te mere su kritične, ali jednako je važna lokalna otpornost. Vodovodni sistem koji može da izdrži produženu sušu ili nagle poplave štiti zajednicu odmah, dok se čeka da globalni napori pokažu rezultate.

Grundfos donosi decenijska iskustva u razvoju energetski efikasnih pumpi i sistema za upravljanje vodom. Njihova tehnologija može da smanji potrošnju energije do 60 odsto, što istovremeno smanjuje troškove i ekološki otisak. U kontekstu Srbije, gde mnoge opštine rade sa ograničenim budžetima, efikasnost postaje pitanje opstanka sistema.

Integracija praksi otpornih na klimatske promene u lokalne i nacionalne politike predstavlja dugoročni cilj. Projekat će ponuditi konkretne preporuke zasnovane na prikupljenim podacima. Lokalna samouprava će dobiti vodič kako da planira investicije u vodovodnu infrastrukturu uzimajući u obzir klimatske scenarije za naredne decenije.

Kada voda postane pitanje opstanka

Smanjenje negativnih posledica klimatskih promena nije apstraktan cilj rezervisan za velike svetske samite. To je svakodnevna borba koja se vodi u lokalnim zajednicama, u partnerstvima između organizacija, kompanija i običnih ljudi. Projekat UNICEF-a i Grundfos-a u Vojvodini pokazuje da postoji volja i znanje za konkretna rešenja.

Za 18 meseci trajanja projekta, jedna opština dobiće alate za bolju zaštitu svojih najranjivijih građana. Mladi će steći veštine i iskustvo za buduće izazove. A najvažnije, deca će biti bezbednija i zdravija uprkos sve težim klimatskim uslovima. Ostaje pitanje hoće li ovaj model biti proširen na druge opštine. Ako se pokaže uspešnim, a sve ukazuje da hoće, Srbija može dobiti šemu za celonacionalnu strategiju otpornosti na klimatske promene.

Jer na kraju krajeva, u svetu gde su klimatski ekstremi nova stvarnost, pristup čistoj vodi nije luksuz. To je osnovno ljudsko pravo koje svako dete zaslužuje.

Često postavljana pitanja