Nova oprema za merenje kvaliteta vazduha menja sve!

Pančevo dobija ono što je trebalo odavno – modernu opremu za merenje kvaliteta vazduha. I ne, ovo nije još jedna priča o tome kako će „možda nešto biti bolje“. Ovaj put je drugačije.

Zamislite da konačno možete da znate šta dišete u realnom vremenu. Ne sutra, ne sledeće nedelje – već sada, odmah. To je ono što donosi novi međunarodni projekat „AirMON“ koji će bukvalno transformisati način na koji se pristupa zagađenju vazduha u regionu.

Merenje kvaliteta vazduha: Tehnologija koja će promeniti Južni Banat

Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje u Pančevu, nije krila uzbuđenje kada je objasnila šta se dešava.

„Projekat se fokusira na rešavanje zajedničkih izazova zagađenja vazduha u Južnobanatskom okrugu u Srbiji i okrugu Timiš u Rumuniji“, rekla je na konferenciji za medije 19. juna.

Koliko je ovo zapravo revolucionarno? Do sada smo imali merenja samo u Pančevu, dok su manja mesta ostala u potpunoj nepoznanici. Možda je vaš grad bio zagađen mesecima, a vi to niste ni znali.

Sada će se to promeniti. Plandište, Bela Crkva, Vršac, delovi Alibunara i oni delovi Pančeva koji nisu bili pokriveni – svi će konačno imati pristup podacima o kvalitetu vazduha. To je šest mernih mesta u Južnom Banatu, plus još šest u rumunskom delu Banata.

Šta će nova oprema za merenje kvaliteta vazduha zaista meriti?

Ova oprema neće samo da kaže „vazduh je dobar“ ili „vazduh je loš“. Analize že biti znatno detaljnije.

Automatske merne stanice će raditi u realnom vremenu – znači, budite se ujutru, pogledate telefon i odmah znate kakav je vazduh. Dodatno će se analizirati uzorci čestica (PM) na širok spektar zagađivača.

Govorimo o teškim metalima, pesticidima i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima – onim opasnim jedinjenjima koja nastaju kada se organska materija ne sagori potpuno. Znate, ono što se dešava kada vozila ispuštaju izduvne gasove ili kad se u industrijskim postrojenjima nešto ne sagori kako treba.

Dr Lazić je objasnila:

„Najveći benefit ovog projekta je što ćemo imati podatke u realnom vremenu o kvalitetu vazduha. To je u stvari pilot projekat koji će na kraju dati određene zaključke i predloge mera.Projekat se fokusira na rešavanje zajedničkih izazova zagađenja vazduha u Južnobanatskom okrugu u Srbiji i okrugu Timiš u Rumuniji. Oba regiona, koja se nalaze u plodnom području Banata, dele zajedničke ekološke resurse kao što su reke, vetrovi i klima, ali zagađenje vazduha se ne prati dosledno. Na srpskoj strani, kvalitet vazduha se prati samo u Pančevu, dok je u Rumuniji ograničen na Temišvar, isključujući industrijske zone. Projekat obuhvata monitoring kvaliteta vazduha sa obe strane granice putem automatske merne stanice gde će biti nekoliko analizatora za merenje različitih parametara, istih i u Srbiji i u Rumuniji. U narednih godinu dana meriće se kvalitet vazduha na šest mernih mesta u Južnom Banatu i isto toliko mesta u okrugu Timiš u Rumuniji. Kvalitet vazduha se meri u Pančevu, ali se ne meri u manjim mestima na teritoriji našeg Okruga, te ćemo ovim projektom i njih obuhvatiti. Merenjima će biti obuhvaćeni Plandište, Bela Crkva, Vršac, deo Alibunara i deo Pančeva koji nije pokriven redovnim monitoringom“, rekla je između ostalog dr Lazić.

Prekogranična saradnja koja ima smisla

Ovo možda zvuči kao političko blebetanje, ali zapravo je genijalno. Zagađenje vazduha ne pita za pasoš – vetar duva kako duva, a zagađivači se kreću bez obzira na granice.

Zato je logično da Srbija i Rumunija rade zajedno na ovome. Regionalna razvojna agencija Južni Banat, Univerzitet prirodnih nauka „Kralj Mihaj I Rumunski“ iz Temišvara i Zavod za javno zdravlje Pančevo – svi rade kao jedan tim.

I da, možda ćete pomisliti „opet neki međunarodni projekat“, ali ovaj ima pravi smisao. Kada oba regiona dele reke, vetrove i klimu, zašto ne bi delili i podatke o zagađenju?

Projekat traje do 20. decembra 2026. godine, a merenja će se sprovoditi godinu dana paralelno na obe strane granice. To znači da ćemo imati uporedne podatke – videćemo odakle dolazi zagađenje i kako se kreće kroz region.

Više od običnog merenja

Ono što me je posebno impresioniralo je što ovaj projekat ima tri glavna cilja. Prvo, izradu pilot studije koja će identifikovati zagađivače i njihove izvore. Drugo, instalaciju sistema za praćenje. I treće – podizanje svesti kroz radionice i seminare.

Znači, neće samo da mere i da naprave izveštaj koji će završiti u fioci. Već će konkretno raditi sa predstavnicima javnih institucija, nevladnim organizacijama i studentima. To je način da se zaista nešto promeni.

Možda će neki od nas konačno razumeti zašto ponekad izlazimo napolje i osećamo da je vazduh „čudan“. Ili zašto se neki dani osećamo umorniji bez jasnog razloga.

Koliko sve ovo košta?

Ukupna vrednost projekta je 1.304.019,12 EUR. Regionalna razvojna agencija Južni Banat i Zavod za javno zdravlje Pančevo imaju budžet od 578.943,75 EUR.

Evropska unija sufinansira 85% kroz IPA III Program pretpristupne pomoći, dok se 15% pokriva iz sopstvenih sredstava, delom kroz podršku Pokrajinskog sekretarijata za finansije AP Vojvodina.

Mislim, kada pogledate cifre, ovo nije neki simbolični projekat. Ovo je ozbiljna investicija u naše zdravlje i budućnost.

Šta ovo znači za građane?

Konkretno, ovaj projekat će vam omogućiti da donosite informisane odluke. Trebate li da izvedete decu napolje danas? Da li je dobro vreme za jogging? Možda je bolje da se prozori danas ne otvaraju?

Ali možda je najvažnije što će lokalne samouprave konačno imati podatke na osnovu kojih mogu da donose prave mere. Ne više „mislimo da je problem ovde“ već „podaci jasno pokazuju da je problem ovde i ovo je rešenje“.

To je način na koji se zaista menja kvalitet života. Korak po korak, podatak po podatak, merenje po merenje.