Dan bicikla: Subotica – grad bicikla, ali i crne statistike

Dan bicikla u Subotici se obeležava svaki dan. Ovaj grad je prepoznatljiv po dugoj tradiciji biciklista u Srbiji. Na ulicama ih je više nego automobila u špicu, a za mnoge građane bicikl nije izbor – već svakodnevna potreba. Ipak, 3. jun, Svetski dan bicikla, nije samo prilika da slavimo zdrav način života. To je dan kad treba da postavimo pitanje: koliko su biciklisti zaista bezbedni?

Dan bicikla otkriva bolnu istinu o bezbednosti

Podaci iz prošle godine su ozbiljan alarm. U saobraćajnim nezgodama u Srbiji stradala su 41 biciklista, 421 osoba je teško povređena. Ukupno – 1.626 nezgoda. U najvećem broju slučajeva odgovorni su vozači motornih vozila. Najčešći uzrok? Nepropisno preticanje ili nepoštovanje rastojanja.

U Subotici situacija nije mnogo drugačija. Iako grad ima preko 30 kilometara biciklističkih staza, većina ih je nepovezana, delimično obeležena i često nebezbedna. Biciklisti su prinuđeni da voze uz ivicu puta, između parkiranih automobila i brzo vozećih vozila. Retko se poštuje bezbedno rastojanje.

Ali odgovornost nije jednostrana, mislim. Sve češće se viđaju biciklisti bez svetala, bez reflektujuće odeće, kako voze slalom između automobila. Često i po pešačkim prelazima. Saobraćajna pravila važe za sve – to je činjenica koju ne smemo zaboraviti.

Biciklista nije sporedan učesnik – on je ravnopravan. U nekim gradovima Evrope automobil staje kad biciklista podigne ruku.

Istorija biciklizma na dan bicikla – Subotica kroz vekove

Danas se u svetu obeležava Međunarodni dan bicikla. Ovo je prilika da se podsetimo Ivana Sarića, koji je pre 115 godina, tačno 16. oktobra 1910. godine na Gradskom hipodromu u Subotici, prema pojedinim pisanjima medija, okupio oko 7.000 stanovnika željnih da vide prvi javni let.

Pored toga što je voleo avione, bio je svestrani sportista – atletičar, rvač i jedan od osnivača fudbalskog kluba u Subotici. Isto tako i jedan od najznačajnijih pionira jugoslovenskog vazduhoplovstva. Voleo je biciklizam i učestvovao je u mnogim trkama širom Evrope. Bio je šampion tri zemlje. Na prvenstvu Ugarske u Budimpešti 1900. godine osvaja prvo mesto u disciplini na 100 kilometara i pet drugih mesta u ostalim disciplinama.

Subotica je oduvek bila grad bicikla. Fabrika „Partizan“ je nekada bila najpoznatija fabrika bicikla u Jugoslaviji. Na njenu inicijativu pokrenuta je i popularna manifestacija „Trimbi“ – možda se neki od vas sećaju te tradicije.

Procenjuje se da je u svetu u upotrebi oko milijarda bicikala. Reč je o jednom od najkorisnijih i ekoloških prevoznih sredstava koje ima raznovrsnu upotrebu u svakodnevnom životu. Lajoš Vermeš je 1891. godine izgradio na Paliću biciklističku stazu – prvu takve vrste na našim prostorima. Od tada se Subotica smatra gradom bicikla, što je i dan danas ostalo omiljeno prevozno sredstvo kod Subotičana i Subotičanki.

Ravnica, široke ulice, izgrađene biciklističke staze govore o popularnosti ovog ekološkog prevoznog sredstva u gradu nazvanom Panonska dama.

Savremene inicijative za dan bicikla

Da se podsetimo, 2019.godine realizovana je akcija „Automobil parkiraj, okolinu sačuvaj“ koja je imala za cilj da podigne svest o značaju zaštite životne sredine.Kao i okrene građane drugim vidovima prevoza u odnosu na automobilski saobraćaj.

Te 2019.godine, održan je i performans u centru Subotice u okviru koga su deljeni promo materijali i ukazivan značaj korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva u odnosu na automobil. Ujedno je promovisan i sistem „Su Bike“ za iznajmljivanje bicikla. Inače, Subotica je bila drugi grad u Srbiji koji je uveo sistem iznajmljivanja bicikla i u proteklih osam godina, koliko sistem postoji, mnogo se uradilo na podizanju svesti o značaju životne sredine. A posebno ako znamo da je saobraćaj jedan od najvećih zagađivača okoline i vazduha.

U Republici Srbiji je 2018. godine registrovano 128 električnih i 204 hibridnih vozila, od kojih su dva električna i četiri hibridna u vlasništvu Subotičana.

„Smanjenje zagađenosti, nivoa buke i saobraćajnih gužvi u urbanim sredinama izuzetno je bitno za poboljšanje uslova života naših građana, zaštite same životne sredine“, rekao je Radoslav Vukelić.(2019)

Predsednik Upravnog odbora Udruženja parkirališta Srbije, Radenko Vuković, ocenio je 2019.godine da je Subotica grad prepoznatljiv po alternativnim vidovima kretanja ljudi, biciklizmu i biciklističkim stazama. Vuković objašnjava da je neophodno u budućnosti da se razviju alternativni vidovi prevoza.Poput, pešačenje, biciklizam, korišćenje javnog prevoza.

Svetski trendovi na dan bicikla

Veliki broj gradova uvideo je prednosti biciklističkog saobraćaja za gradska putovanja. Na primer, u Holandiji se oko 27% ukupnog prevoza na godišnjem nivou obavi biciklom, od čega se 25% ostvari za vreme odlaska na posao. Impresivno, zar ne?

U Danskoj se oko 18% saobraćaja ostvaruje biciklom, dok je broj biciklista svake godine sve veći. Za njima slede Nemačka, Švedska, Norveška, Finska i Japan, a potom Švajcarska u kojoj se 5% prevoza ostvari biciklom, a preko 10% stanovništva koristi bicikl kao prevozno sredstvo do posla.

Budućnost biciklizma – Zeleni talas SuBike

Kako bi se u saobraćaju uspostavila bolja kontrola i zeleni talas ne bi smetao biciklistima, Siemens je izradio novu tehnologiju u okviru koje sada postoji zeleni talas i za vozače bicikla – za početak samo na nemačkim ulicama.

U najvećem broju slučajeva, zeleni talasi su usklađeni sa prosečnim brzinama automobilskog saobraćaja, pa znatno sporijem biciklističkom saobraćaju ovo podešavanje donosi malu korist. Biciklista putem aplikacije za mobilni telefon može da zada komandu za uključivanje zelenog svetla i na taj način još brže stigne na svoj cilj.

Kada se biciklista sa SiBike aplikacijom približi raskrsnici, semafor u roku od nekoliko sekundi uključuje zeleno svetlo – ili produžava zelenu fazu. SiBike koristi prednosti tehnologije satelitske navigacije. Pametni telefon vozača bicikla određuje njegovu poziciju putem GPS signala i proverava da li bicikl prolazi virtuelnu okidnu tačku ranije utvrđenom brzinom.

Nakon što aplikacija prijavi aktivaciju okidne tačke saobraćajnoj centrali, saobraćajna centrala izdaje komandu upravljaču semafora. Za sprovođenje ovog projekta nije potreban nikakav građevinski poduhvat – dovoljna je mala izmena u programiranju semaforskih uređaja.

Možda se ova tehnologija pojavi i na subotičkim ulicama, jer upravo prve biciklističke staze su izgrađene u Subotici na ovom prostoru.

Bicikl ekološko prevozno sredstvo

Bicikl može biti sredstvo slobode, zdravlja i ekologije. Ali to nije dovoljno ako nema bezbednosti. Bez zakonske zaštite, bez kazni za bahate vozače, bez ozbiljne infrastrukture, Svetski dan bicikla će ostati samo simbol.

Da podsetimo, prvi bicikli u Subotici pojavili su se krajem 19. veka i u početku su predstavljali zabavu za imućne ljude, a kasnije je postalo omiljeno prevozno sredstvo i za široke mase. U Subotici se nalazila i jedna od najpopularnijih i najstarija jugoslovenska fabrika za proizvodnju bicikla „Partizan“, koja je bila i inicijator popularne manifestacije „Trimbi“. Podignuti su i spomenici poznatim sportistima i biciklistima Lajošu Vermešu i Ivanu Sariću.