30 vrsta drveća dominira najraznovrsnijom Savanom na svetu

30 vrsta drveća. To je sve. U najaraznovrsnijoj Savani na svetu, sa više od 1.600 poznatih vrsta drveća, naučnici su utvrdili da je dovoljno samo 30 da popune skoro polovinu cele populacije stabala. Zvuči kao preterivanje, ali zapravo je zapanjujuća realnost koja nas tera da se zapitamo – kako to utiče na stabilnost ovog ekosistema? I šta bi se desilo ako bi te dominantne vrste počele da nestaju?

Cerrado, ogromna savana u srcu Brazila, već godinama je u senci Amazona. Iako zauzima skoro 2 miliona kvadratnih kilometara – što je, da ne zaboravimo, više nego ceo Zapad Evrope zajedno – on se retko nađe u fokusu globalne ekološke politike. A sada, sa novim otkrićima, teško je i dalje ga ignorisati.

Zašto je važno da samo 30 vrsta drveća dominira?

Na prvi pogled, možda deluje bezopasno. Ima ih 30 – pa šta? To je i dalje više nego u nekim drugim ekosistemima. Ali stvar je u tome što je ovaj fenomen poznat kao hiperdominacija, i on nosi potencijalno ozbiljne posledice.

Ako se previše ekosistemskih funkcija – poput skladištenja ugljen-dioksida, zadržavanja vode, podrške fauni – oslanja na tako mali broj vrsta, to stvara ranjivost. Ako se, recimo, neka od tih vrsta pokaže kao osetljiva na sušu, požare ili bolesti, efekti bi mogli da budu dramatični i dugoročni. Kao da celu zgradu držiš na nekoliko nosećih stubova, i nadaš se da nijedan neće popustiti.

Upravo se to tiče nas svih. Cerrado nije samo brazilski problem – on reguliše regionalnu klimu, pomaže u zadržavanju padavina koje hrane reke koje se protežu do urbanih centara, i ima ključnu ulogu u globalnom ciklusu ugljenika.

Kako znamo da baš tih 30 vrsta drveća vodi glavnu reč?

Tim od 35 naučnika iz Brazila, Velike Britanije i Holandije analizirao je podatke sa više od 200 terenskih lokacija. Kombinovali su ih sa satelitskim snimcima i prostornim modelima. Rezultat? Samo 30 vrsta drveća – što je manje od 2% ukupne flore Cerrada – čini gotovo 50% svih stabala.

Jedna vrsta se posebno izdvaja – Qualea parviflora, koja je toliko brojna da je u proseku svako četrnaesto drvo upravo ona. To je kao da na svakom koraku vidiš istog poznanika. Simpatično, možda, ali i pomalo zabrinjavajuće.

Šta znači kada 30 vrsta drveća oblikuje čitav pejzaž?

Kada priroda funkcioniše na osnovu raznovrsnosti, sve se oslanja na međusobnu podršku. Ali kada 30 vrsta drveća preuzme primat u sistemu koji broji preko 1.600 vrsta – to govori nešto dublje. Da su uslovi, verovatno usled klimatskih pritisaka i promena zemljišta, favorizovali otpornije, prilagodljivije vrste. One koje mogu da prežive seče, vatre, suše.

I tu dolazimo do začaranog kruga. Što više dominiraju iste vrste, to manje prostora ostaje za one retke, specijalizovane. A kada te ređe vrste nestanu, gubimo ceo spektar ekoloških uloga koje samo one mogu da ispune – od ishrane ptica do simbioze sa određenim vrstama gljiva ili insekata.

Ima tu i onaj tihi gubitak – one vrste koje nikada nećemo ni upoznati. Naučnici procenjuju da je oko 800 vrsta možda već na ivici da nestane, pre nego što ih iko zabeleži ili prouči.

30 vrsta drveća i 24 milijarde stabala manje – slučajnost?

Nije slučajnost. Cerrado je od 1985. godine izgubio 24 milijarde stabala. To je tri puta više nego što ima ljudi na planeti. Kada nestanu šume, najotpornije vrste – one koje čine tih dominantnih 30 – ostaju jer su jedine koje mogu da prežive u devastiranom pejzažu.

To znači da ova dominacija možda i nije „prirodna“ koliko deluje. Ona je simptom problema, a ne rešenje. Problem masovne deforestacije, klimatskih promena i nedostatka ozbiljne zaštite.

30 vrsta drveća i globalna politika – gde je veza?

Evo gde stvari postaju stvarno razočaravajuće. Cerrado je zaštićen sa samo 8% svoje površine. Osam! A više od polovine je već preobraćeno u poljoprivredno zemljište ili urbane zone. I sve to dok međunarodna zajednica uglavnom ćuti.

Profesor Ben Hur Marimon Junior iz Brazila kaže otvoreno:

„Globalna politika ignoriše Cerrado. Teret zaštite pao je isključivo na lokalne zajednice. A to je neodrživo.“

A kako bi bilo da počnemo gledati na Cerrado kao na ključni deo globalnog klimatskog sistema, a ne kao na zemlju bez lica, pogodnu za uzgoj soje i stoke?

30 vrsta drveća može biti ključ za oporavak

Ipak, nije sve izgubljeno. Upravo zahvaljujući tome što dominira 30 vrsta drveća, postoji mogućnost da ih iskoristimo kao polaznu tačku za obnovu. Naučnici smatraju da bi razumevanje tih vrsta – njihove otpornosti na požare, brzine rasta, prilagodljivosti – moglo pomoći u osmišljavanju strategija reforestacije.

Ako znamo koje vrste opstaju, možemo ih koristiti kao „pionire“ u obnovi. Možda nećemo odmah vratiti punu raznovrsnost, ali možemo stvoriti stabilnu osnovu na kojoj bi se druge vrste jednog dana mogle ponovo nastaniti.

Možemo li zaista spasiti savanu ako je 30 vrsta drveća sve što je ostalo?

Možda. Ali samo ako to shvatimo ozbiljno. Priroda nije savršeno izbalansiran mehanizam – ali zavisi od finih niti koje je lako pokidati. Ako izgubimo previše tih niti, sistem može kolapsirati.

Zato je ovo važno. Zato treba da se priča. Jer u vremenu kada imamo toliko podataka, toliko nauke i znanja, ne možemo više da se pravimo da ne znamo. Ne možemo sebi da priuštimo luksuz nečinjenja.

Cerrado zaslužuje pažnju. Ne kao kuriozitet, već kao prioritet.