Srbija i OIE: Koliko smo daleko od EU standarda?

Kad pričamo o obnovljivoj energiji (OIE), Srbija često zvuči kao da zna kuda ide. U stvarnosti, slika je… pa, prilično zamršena.
Ako uporedimo trenutne brojke, ispada da Srbija ima oko 24 odsto udela obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije. Deluje solidno, zar ne? Ipak, kad se setimo da Evropska unija cilja čak 42,5 odsto do 2030. godine, jasno je da imamo još mnogo da guramo.

Najveći deo našeg „zelenog“ rezultata dolazi iz hidroelektrana. Ali realno — male hidroelektrane su često sporne zbog uništavanja reka i biodiverziteta, pa nije baš da možemo na to da se oslonimo dugoročno. Solarne elektrane? One su tu, pomalo. Ima ih više nego ranije, to je sigurno, ali još uvek ne u meri u kojoj bismo mogli da ih imamo, s obzirom na potencijal koji Srbija ima za sunčevu energiju.

OIE je budućnost?

Problem je što, kad želiš da postaviš solarni panel na kuću ili pokreneš neku malu solarnu elektranu, vrlo brzo shvatiš da nije sve tako jednostavno. Administracija zna da uspori, pa čak i obeshrabri ljude. Iako su cene solarnih panela pale za oko 80 odsto u poslednjih deset godina. Mnogi se i dalje pitaju da li im se isplati. Naročito bez većih subvencija ili olakšica.

Možda je najveći paradoks u tome što imamo sve preduslove: sunce, vetar, pa i mogućnost za razvoj biogasa… ali nemamo dovoljan osećaj hitnosti. Ili jasne, konkretne mehanizme koji bi običnim ljudima i malim firmama rekli:

„Evo kako da i vi budete deo ove tranzicije.“

Evropska unija već sad ozbiljno ubrzava — Zeleni plan (European Green Deal) postavlja standarde koji nisu samo tehnički, već i politički i društveni. Srbija, kao kandidat za članstvo, teoretski ima šansu da koristi evropske fondove za projekte obnovljive energije. Ali u praksi… projekti kasne, dokumentacija nije uvek spremna, a kada jeste, često se sve završi na papiru.

Ne možemo da ignorišemo ni to da tranzicija na obnovljive izvore nije samo ekološka, već i ekonomska prilika. Nova radna mesta, manje zavisnosti od uvoza energije, otpornost na klimatske šokove — sve su to stvari koje će u budućnosti praviti razliku između država koje su spremne i onih koje će hvatati poslednji voz.

U ovom trenutku, Srbija se kreće. Ali sporo. Možda i previše oprezno, u svetu koji više nema vremena za čekanje.

Ako ozbiljno mislimo o zelenoj budućnosti, vreme je da promenimo brzinu.