Uticaj novih medija na ekofeminističke teme
Krajem 2023. godine u Srbiji je usvojen set medijskih zakona koji je izazvao veliko nezadovoljstvo novinarske zajednice. Kao novinarka koja godinama prati ekološka pitanja, svedočim kako ove promene direktno utiču na izveštavanje o ekofeminističkim temama. Medijska regulativa pod lupom Udruženje novinara Srbije upozorilo je da novi Zakon o javnom informisanju i medijima sadrži odredbe koje mogu ozbiljno ugroziti slobodu izveštavanja.
Na okruglom stolu održanom u Medija centru u Beogradu, predstavnici NUNS-a istakli su posebno problematičnim član 39 koji se odnosi na zaštitu izvora informacija. Prema podacima Saveta za štampu, u 2023. godini zabeleženo je 27 slučajeva pritisaka na novinare koji su izveštavali o ekološkim protestima. Novinarke su bile izložene posebnim pritiscima – od 27 slučajeva, čak 19 se odnosilo na novinarke koje su pratile ekofeminističke teme.
Digitalna revolucija menja pravila igre u medijima
Platforma KRIK je dokumentovala kako su društvene mreže postale novo poprište borbe za medijske slobode. U njihovom godišnjem izveštaju navodi se da je 2023. godine registrovano preko 150 slučajeva online uznemiravanja novinara koji su pisali o ekološkim problemima i pravima žena u ugroženim područjima.
Koalicija za slobodu medija prikupila je podatke koji pokazuju da su novinari koji se bave ekološkim temama su u težem položaju kada je reč o pristupu informacijama. Od 89 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koje su podneli tokom 2023. godine, čak 64 je odbijeno.
Borba za pristup informacijama
Poverenik za informacije od javnog značaja potvrdio je u svom poslednjem izveštaju da su institucije tokom 2023. najčešće odbijale zahteve za pristup podacima o zagađenju životne sredine i njihovom uticaju na zdravlje žena u industrijskim zonama. Za više informacija, možete pregledati Izveštaj Poverenika za 2023. godinu
BIRN-ovo istraživanje pokazuju da u većini slučajeva lokalne samouprave odbijaju zahteve za informacije o kvalitetu vode i vazduha. Prigovore su podneli novinari i novinarke specijalizovane za za ove teme.
Reporteri bez granica spustili su Srbiju za četiri mesta na globalnoj listi medijskih sloboda u 2023. godini, posebno ističući probleme sa kojima se suočavaju novinari koji izveštavaju o ekološkim temama i pravima marginalizovanih grupa.
Evropska federacija novinara izrazila je zabrinutost zbog položaja novinara koji se bave ekološkim temama. Krenuli su i pažnju na problem netransparentnog projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja.
Pluralizam u medijima, uključujući jačanje nezavisnih i lokalnih glasova, predstavlja ključ za očuvanje slobode medija. Digitalne platforme nude mogućnosti za decentralizaciju. Potrebna je potrebna podrška kako bi se osigurala vidljivost raznolikih perspektiva.
Izazovi novih medija
Osim regulative, izazovi dolaze i iz tehnološkog razvoja. Algoritmi društvenih mreža imaju moć da kreiraju narative i utiču na vidljivost sadržaja. Kritičke priče koje se tiču ekofeminizma često gube u trci sa senzacionalizmom. Nezavisni novinari suočavaju se sa dodatnim pritiscima.
Da bi ekofeminizam i drugi progresivni pokreti opstali u medijskom prostoru, potrebno je uspostaviti ravnotežu između regulative i slobode izražavanja. Digitalni mediji imaju potencijal da postanu moćno oruže za promenu. Samo ako se omogući sloboda medija i pruži adekvatna zaštita onima koji kreiraju kritički sadržaj. Uspostavljanje mehanizama za transparentnost i odgovornost.Kako za državu, tako i za privatne platforme, ključno je za kreiranje prostora gde će svi glasovi biti jednako vrednovani.
Tekst je nastao u okviru projekta “Novi mediji, novi glasovi: Ekofeminizam u transformaciji medijskog pejzaža” koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Malin“ i redakcija portala “Ecofeminizam”.Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
