Muškarac iz Senegala zadao je sebi ambiciozan zadatak da u narednih pet godina posadi pet miliona stabala.
Ekologija

Pet miliona stabala sadi Senegalac

0 0
Read Time:3 Minute, 32 Second

Senegalac zadao je sebi ambiciozan zadatak da u narednih pet godina posadi pet miliona stabala.

Ideja se rodila u glavi do Adama Dijemea kada se vratio kući u region Kazamans u južnom Senegalu 2020. On je bio nekoliko godine ba radu u Evropi.

Ovaj četrdesetosmogodišnjak je bio šokiran što su sela u kojima je odrastao gotovo potpuno ostala bez mnoštva džinovskih stabala.

„U nekim selima ne možete da nađete nijedno drvo. Seku ih, ali ne razmišljaju o ponovnoj sadnji“, rekao je on za BBC.

Širom Afrike, dezertifikacija je jedan od razloga za krčenje šuma. Međutim, u ovoj oblasti, duž velikog prostranstva reke Kazamans, veća je verovatnoća da je drveće posečeno za građevinski materijal.Posebno za izgradnju kuća ili za proizvodnju uglja.

Dijeme, koji radi kao menadžer projekta za špansku nevladinu organizaciju u Kazamansu, želi da sve to promeni.

Počeo je da prikuplja novac da bi ostvario san. Iz sopstvenog džepa je izdvojio 5.000 dolara (oko 4.600 evra) da pokrene inicijativu.

Za sadnju stabala koristi se i ženska snaga

Ovaj Senegalac je naporno radio da dopre do zajednica širom regiona, pre svega žena za koje je znao da će biti u stanju da se izbore sa izazovom organizovanja masovne sadnje drveća.

Uđete u selo i nema žena, to je katastrofa“, rekao je Dijeme.

„Ali ako odete u selo samo sa ženama, to je raj – one su vredne i svakodnevno rade po ceo“, i dodao:

„Ako želite da uradite nešto dobro, uradite to sa ženama“, dodao je on.

Spojio je strast sadnje drveće i pomogao je ženama da postanu poljoprivrednice i da prodaju proizvode na lokalnim pijacama.

Problemi oko sadnje semena stabala

„U početku nismo znali kako da posadimo seme i šta da radimo da bismo uzgajali useve“, rekla je Safeti Jetou, jedna od žena.

Druga dodaje:

„Sada na pijaci prodajemo razno voće i ne zavisimo ni od koga. Imamo sada i račun u banci i niko nam ne može da nam kaže šta smemo, a šta ne. To je sjajno.“

Dijemov projekat poznat je kao Ununukolaal, što na lokalnom jeziku Jola znači „Naše drveće“.

Sadi se do 12 vrsta, od palmi i tamarinda do kapoka i limuna – sorte zavise od potreba zajednice i terena.

U poslednje tri godine zasadio je više od 142.000 sadnica.

Međutim, pred njim je sadlja velikog broja stabala ukoliko želi da ostvari cilj u narednih pet godina, ali on i njegova partnerka Jolanda Perenjiges nisu uplašeni.

Perenjiges radi kao krojačica i bila je ključna u pomaganju u organizovanju sredstava dizajnirajući majicu koja se uglavnom prodaje u inostranstvu za 15 dolara (14 evra).

Zajedno sa koleginicom Rejmond Koli, oni rade u maloj radionici sa dve mašine za šivenje, a majice izrađuju od lokalnog platna, sa ušivenim karakterističnim likom baobaba.

Jedna majica otplati 15 sadnica drveća

„Izabrala sam baobab jer je simbol afričkog drveta“, rekla je Perenjiges.

„Divno je znati da ove majice prodajemo po celom svetu, u Evropu, pa čak i u Kanadi, kako bi ljudi pomogli našem projektu“.

Dok se ulazi dublje u region Kazamans izrezbarenim kanuom, koji je i sam izgrađen od jednog komada korena kapok drveta, vidi se suštinska važnost projekta.

Na malom seoskom ostrvu usred reke, voda je prodrla sve do okolnih kuća, a poned+gde i ispod njih.

Pre deset godina, voda je bila daleko i jedva da bi stigla do sela, osim u jeku kišne sezone.

Situacija je sada vrlo ozbiljna i ako se pogorša meštani će ostati bez krova nad glavom.

„Živeli smo na ovom ostrvu stotinama godina, ali ako voda dođe bliže moraćemo da napustimo selo“, rekao je Konakri Basene, jedan od seoskih vođa.

Drveće baobaba, koje raste kako na kopnu, tako i u slanoj ili slatkoj vodi, sada je zasađeno duž obale kao barijera.

Krošnje mladica lepršaju na povetarcu, uz nadu da će jednog dana dati i plodove, kao i hlad.

„Drveće može da nas spasi. To je naša nada za život“, kaže seoski vođa.

izvor: BBC/021.rs

About Post Author

Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.
Happy
Happy
0 %
Sad
Sad
0 %
Excited
Excited
0 %
Sleepy
Sleepy
0 %
Angry
Angry
0 %
Surprise
Surprise
0 %