Pet. avg 12th, 2022

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP) sada već daleke 2008. godine pokrenule su Inicijativu za zelenu ekonomiju (Green Economy Initiative – GEI). Ona se sastojala od globalnih istraživanja i pomoći državama, podstičući kreatore politike da podrže investicije u životnu sredinu, a sve u kontekstu održivog razvoja. Zahvaljujući ovoj inicijativi, ali i radu drugih agencija, „zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja i iskorenjivanja siromaštva” stavljena je na agendu Rio + 20 za 2012. godinu i prepoznata kao sredstvo za postizanje održivog razvoja.
UNEP je razvio funkcionalnu definiciju „zelene ekonomije” čiji je rezultat poboljšanje blagostanja ljudi i socijalne jednakosti, dok se istovremeno značajno smanjuju ekološki rizici.
Tokom protekle decenije koncept zelene ekonomije pojavio se kao strateški prioritet za mnoge vlade i međuvladine organizacije. Sve u svemu, 65 zemalja je krenulo putem ka inkluzivnoj zelenoj ekonomiji i srodnim strategijama. Pretvarajući svoje ekonomije u pokretače održivosti, oni će biti spremni da preuzmu glavne izazove 21. veka – od urbanizacije i oskudice resursa do klimatskih promena i ekonomske nestabilnosti.


Od GEI do inkluzivne zelene ekonomije

Inkluzivna zelena ekonomija (IGE) razvila se iz ranijih istraživanja i rada na zelenoj ekonomiji. U svom najjednostavnijem obliku, takva ekonomija ima nisku emisiju ugljenika, efikasna je i čista u proizvodnji, ali uključuje i potrošnju i rezultate, zasnovane na deljenju, kružnosti, saradnji, solidarnosti, otpornosti, mogućnostima i međuzavisnosti. Fokusirana je na proširivanje mogućnosti i izbora za nacionalne ekonomije, koristeći ciljane i odgovarajuće politike fiskalne i socijalne zaštite, a potpomognuta jakim institucijama koje su posebno usmerene na poboljšanje kvaliteta života ljudi i stanja životne sredine. Takođe, prepoznaje da postoje mnogi i raznoliki putevi ka održivosti životne sredine.
Prednosti ove inicijative su višestruke – ekonomske zdravstvene, bezbednosne, socijalne i ekološke. Imajući u vidu različite izazove sa kojima se suočavaju države tokom svog razvoja, bilo da se razvijaju, stagniraju, ili ulaze u sukob – svaka od njih može pronaći svoj način. Politike su nijansirane, zavisne od konteksta i modulisane. Integrisani pristup može državama da pomogne da razumeju kako da maksimizuju, odrede prioritete i poredaju različite koristi za dobrobit ljudi koje se mogu izvesti iz zdrave okoline. Na kraju, inkluzivna zelena ekonomija mora da obezbedi ne samo posao i prihod, već i naše zdravlje, životnu sredinu i budućnost.
Ovo je globalni i zajednički izazov: stvaranje uslova za poboljšani prosperitet i rastuću socijalnu jednakost, unutar kontura ograničene i krhke planete.

Idemo napred

Inkluzivna zelena ekonomija je alternativa današnjem dominantnom ekonomskom modelu, koji generiše raširene ekološke i zdravstvene rizike, podstiče rasipnu potrošnju i proizvodnju, pokreće ekološku oskudicu i nedostatke resursa i na kraju – rezultira nejednakošću. To je prilika za unapređenje održivosti i socijalne jednakosti kao funkcija stabilnog i prosperitetnog finansijskog sistema u konturama ograničene i krhke planete. To je put ka postizanju Agende 2030 za održivi razvoj, iskorenjivanja siromaštva uz zaštitu ekoloških pragova, koji podržavaju ljudsko zdravlje, blagostanje i razvoj.


https://www.unenvironment.org
Photo: Pixabay

Ova publikacija je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona, koji u Srbiji sprovodi Smart kolektiv. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost udruženja Zeleni krug i ni pod kojim se uslovima ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.

By Sandra Iršević

Borkinja za zdravu životnu sredinu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost. Feminizam shvatam kao borbu za ostvaranje osnovnih ljudskih prava muškaraca i žena i u skladu sa time se i ponašam.