Orao Krstaš: Zašto nestaje simbol sa GRBA SRBIJE? | Ecofeminizam

Orao krstaš, ptica koja se nalazi na grbu naše države, došao je do ivice opstanka u Srbiji. Ova moćna ptica, vekovima simbol snage i slobode, sada je najugroženija vrsta u našoj zemlji. Gubitak Krstaša ne predstavlja samo ekološki, već i kulturni gubitak za Srbiju. Iako je strogo zaštićena vrsta, broj gnezdećih parova dramatično opada, stavljajući njen opstanak pod znak pitanja.

Šta je dovelo do toga da orao krstaš bude najugroženija vrsta ptice kod nas?

Dugogodišnji aktivisti i biolozi identifikovali su nekoliko ključnih faktora koji su doveli Krstaša do kritične tačke:

1. Gubitak i uništavanje staništa: Krstaši su izbirljivi kada je reč o gnežđenju. Zahtevaju velika, stara stabla i mirne, neuznemiravane ravnice. Intenzivna poljoprivreda, seča šuma i nekontrolisana urbanizacija uništili su ova kritična staništa, terajući orlove da gnezde na sve nepovoljnijim lokacijama.
2. Trovanje: Najveći, najbrži i najbrutalniji uzrok stradanja Krstaša je trovanje. Orlovi, hraneći se strvinom ili glodarima koji su otrovani, postaju kolateralna šteta ilegalnog postavljanja otrova u prirodi, često namenjenih vukovima ili lisicama. Jedna otrovana jedinka, ili roditelj, može dovesti do propasti cele generacije.
3. Strujni udari: Mnoge ptice grabljivice, uključujući Krstaša, stradaju na neizolovanim dalekovodima. Sletanje na stubove koji služe kao vidikovac ili odmorište često završava fatalnim strujnim udarom.
4. Uznemiravanje: Iako strogo zaštićeni, ljudi i dalje uznemiravaju orlove tokom perioda gnežđenja, što dovodi do napuštanja gnezda i neuspeha u izleganju mladunaca.

Kakvi se napori ulažu u zaštitu ove strogo zaštićene vrste?

Svesnost o kritičnoj situaciji dovela je do udruživanja snaga stručnjaka i aktivista. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode predvode napore za očuvanje Krstaša.

Jedan od ključnih koraka bio je projekat PannonEagle LIFE, koji je koordinirala Milica Mišković. Cilj ovog i sličnih projekata je aktivno praćenje preostalih parova, obezbeđivanje gnezda i zaštita od trovanja. Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kontinuirano ukazuju na hitnost situacije, boreći se za sistemska rešenja. Ovi napori uključuju edukaciju javnosti, lobiranje za strože kazne za trovanje i rad sa elektrodistribucijama na izolaciji opasnih dalekovoda.

Kakvo je stanje sa krstašem u susednim državama i regionu?

Situacija sa Krstašem je regionalni problem. Iako se radi o ptici koja migrira i putuje, Srbija se nalazi među zemljama sa najugroženijom populacijom. Susjedna Mađarska često se navodi kao primer dobre prakse, gde su intenzivnim i dugogodišnjim programima uspeli da stabilizuju i uvećaju broj parova. Uspeh u regionu zavisi od zajedničke, međudržavne saradnje, posebno u prevenciji trovanja koje ne poznaje granice.

Kakva ga budućnost očekuje?

Budućnost orla krstaša u Srbiji je neizvesna, ali ne i beznadežna. Zahvaljujući predanom radu i aktivističkoj svesti, svaki spaseni par i izvedeni mladunac predstavljaju ogromnu pobedu. Opstanak simbola sa našeg grba direktno zavisi od političke volje, efikasnosti zakona i, pre svega, od podizanja ekološke svesti svakog pojedinca. Bez promene ponašanja i bez nulte tolerancije na trovanje i uništavanje staništa, Krstaš će ostati samo simbol prošlosti.