Trovanje ptica u Srbiji: 2.200 slučajeva deo ekološkog kriminala
Trovanje ptica kao rastući problem u Srbiji
Trovanje ptica u Srbiji postaje jedan od najozbiljnijih ekoloških problema poslednje decenije. Od 2017. do 2025. godine zabeleženo je više od 2.200 ilegalnih aktivnosti nad pticama. Podaci su prikupljeni tokom višegodišnjeg terenskog rada stručnjaka.Najčešći oblici kršenja zakona su trovanje, krivolov i hvatanje ptica. Srbija je prostor izuzetne biološke raznovrsnosti. Na njenoj teritoriji registrovano je više od 380 vrsta ptica. Uprkos tom bogatstvu, priroda je pod stalnim pritiskom.Ilegalne aktivnosti ostavljaju trajne posledice po ekosistem.
Prema podacima organizacije Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, nezakonite radnje prisutne su širom zemlje.Terenske ekipe beleže trovanje, pucanje i masovno hvatanje ptica.Često stradaju i druge divlje životinje.Uništavanje staništa dodatno pogoršava stanje.
Trovanje ptica u Vojvodini i ključne žarišne tačke
Trovanje ptica posebno je izraženo na teritoriji Vojvodine.Kao kritične tačke izdvajaju se okolina Apatina, Bačke Topole i Novog Sada.Na tim područjima incidenti se ponavljaju gotovo svake godine.
Otrovi ostavljeni u prirodi ne pogađaju samo ciljane vrste. Najčešće stradaju ptice grabljivice. Među njima su belorepan, mišar, eja močvarica i krstaš. Ove vrste imaju važnu ulogu u očuvanju prirodne ravnoteže.
Njihov nestanak menja strukturu čitavog ekosistema.
Krivolov vatrenim oružjem prisutan je u gotovo svim delovima Srbije. Najveći broj jedinki strada upravo od pucanja. Posebno je ugroženo područje Labudovog okna na Dunavu. To područje predstavlja jedno od značajnih zimovališta vodenih ptica.
U Rasinskom okrugu krivolov se beleži tokom cele godine. Najkritičniji period je sezona lova na prepelice.
Tada se često koriste zabranjene električne vabilice. Na jugu Srbije izražen je problem hvatanja ptica pevačica. Najviše su pogođeni Nišavski i Jablanički okrug. Ptice se hvataju mrežama, lepkom i posebnim napravama. Značajan broj završi u ilegalnoj prodaji u zemlji i inostranstvu.
Stručnjaci upozoravaju da registrovani podaci predstavljaju samo deo stvarnog stanja. Procene govore da je dokumentovano tek oko deset odsto slučajeva. To znači da je trovanje ptica ozbiljnije nego što zvanične brojke pokazuju.
Srbija i dalje nema jasnu strategiju za sistemsku borbu protiv uništavanja ptica. Bez koordinisanog delovanja institucija problemi ostaju nerešeni. Nestanak ptica direktno utiče na stabilnost ekosistema.
Posledice se na kraju odražavaju i na zdravlje ljudi. Trovanje ptica nije izolovan incident, već dugotrajan obrazac ponašanja. Rešenje zahteva odgovornost, kontrolu i jasnu političku volju. U suprotnom, prirodna bogatstva Srbije nastaviće da nestaju.
