Kula Bagojvar: Secesijska lepotica Palića čeka svoju obnovu
Kula Bagojvar na Paliću, remek-delo secesijske arhitekture iz 1891. godine, krije priču o vizionaru Lajošu Vermešu i njegovom snu o prvom olimpijskom hotelu u Evropi. Kao i o ženi koja je ovaj san ovekovečila u kamenu.
Secesijska baština koja prevazilazi vreme
Kula Bagojvar ili Sovina kula predstavlja jedno od najznačajnijih secesijskih zdanja u Srbiji, smešteno na samo tridesetak metara od obale Palićkog jezera. Građena u švajcarskom secesijskom stilu sa dekorativnim krovom od biber crepa. Ova vila iz 1891. godine nije samo arhitektonski dragulj. Ona je svedočanstvo jedne neobične priče o viziji, sportu i kulturnom nasleđu koje i danas čeka da bude u potpunosti otkriveno.
„Bogojvar je sagrađen – njemu je bila namenjena uloga prvog olimpijskog hotela u Evropi, pošto je podignut još 1891, pre ustanovljavanja modernih Olimpijskih igara,“ kako stoji u istorijskim dokumentima.
Lajоš Vermeš i njegov olimpijski san
Palićki plemić Lajоš Vermeš bio je čovek ispred svog vremena. Nastojao je da u Subотici i Paliću oživi olimpijsku tradiciju kada je to bilo gotovo nezamislivo. U svom voćnjaku na Paliću postavio je fiskulturne sprave i napravio atletske staze, a sportski kompleks je dovršen 1891. godine, stvarajući mnogo bolje uslove za takmičare i gledaoce.
„U kuli Bogojvar su imali privilegiju da se smeste, o njegovom trošku, takmičari iz drugih mesta,“ kako je zabeleženo u arhivskim podacima. To je bio ambicozan projekat koji je, nažalost, bio osuđen na propast.
Ženska ruka koja čuva sećanje
Međutim, ono što malo ko zna jeste da je uspomenu na Lajоša Vermeša ovekovečila žena – vajarka Vera Gabrić-Počuča. Ona je autorka ploče sa posvetom koja se nalazi na spomeniku Lajošu Vermešu na Paliću, nedaleko od Kule Bagojvar.
„Njegovom otkrivanju je prisustvovao i Lajošev unuk Mihalj sa svojim sinovima Tiborom i Atilom,“ kako je dokumentovano prilikom svečanog otkrivanja spomenika.
Vek запuštenosti i pokušaja obnove
Nakon Prvog svetskog rata, kada je Palićka olimpijada prestala, Kula Bagojvar je ušla u period dugog zaborava. Između dva svetska rata bila je mesto boravka nekoliko stanara.Posle Drugog svetskog rata kula, zajedno sa okolnim vilama, postaje zapuštena i zaboravljena.
Kulturni pokušaji oživljavanja
U drugoj polovini osamdesetih godina 20. veka, na inicijativu tadašnjeg direktora Pozorišta Ljubiše Ristića, Bagojvar je sređen i u njemu su se organizovale likovne izložbe najpoznatijih jugoslovenskih slikara. Bilo je inicijativa devedesetih godina da se vila trajno uredi i pretvori u umetnički atelje, ali je Kula Bagojvar opet ostala zapuštena.
„Zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja, koje je na konkursu za zaštitu kulturne baštine za 2013. godinu odobrilo znatna sredstva, rekonstrukcija vile na obali Palićkog jezera Bogojvar, odnosno Sovine kule mogla je da počne,“ stoji u zvaničnim dokumentima.
Trenutno stanje i perspektive
Oko 2014. godine odobrena su sredstva za drugu fazu uređenja fasade vile Bagojvar. JP „Park Palić“ je poslednjih godina sprovodio različite infrastrukturne radove, uključujući sanaciju krova na Letnjoj pozornici 2023. godine, sa ciljem pripreme za turističku sezonu.
Ipak, „objekat nije otvoren za posetioce,“ kako se navodi.
Secesijski kompleks jedinstvene lepote
Nedаleko od Sovine kule Vermeš je sagradio i dve vile sličnog secesijskog stila, što sve zajedno čini jedinstven kompleks. Kula se nalazi u ulici Obala Lajоša Vermeša, sa pogledom na jezero.Okružena velikim parkom. U neposrednoj blizini se nalaze Zoo vrt, Vila Lujza, Ženski štrand. Zatim, teniski tereni, jedriličarski klub, marina za brodove i brojni restorani.
Važnost ženskog doprinosa u očuvanju kulturne baštine
Priča o Kuli Bagojvar nije samo priča o muškarcu vizionaru. To je i priča o Veri Gabrić-Počuči, vajarki koja je svojom umetnošću obezbedila da se sećanje na Lajоša Vermeša ne zaboravi. Njen doprinos je primer kako žene kroz umetnost čuvaju i prenose istoriju.Kao i kulturu i vrednosti zajednice.
Ovaj secesijski dragulj na obali Palićkog jezera i dalje čeka da bude otvoren za posetioce.Da ponovno zaživi i ispuni svoju kulturnu misiju. Do tada, on ostaje tihi svedok jednog vremena, jednog sna i jedne neispunjene vizije koju je oveovečila ruka umetnice.
